Male novine
број 157.
ЧЕТВРТАК 25 МАЈА 1889.
година п.
ИЗЛАЗЖ СВАЕИ ДАН МДЛЕ НОВИНЕ Ва 3 иесеца . . . ■ .... 3 динара ■■ В ЈГТ|# 1 №Ш 1 И Чв&Г 1и# ■ 1 I I КИ за стране земље : дн .ев1ж лист ш свакога, На х-одину 30 динара На ло годвне 15 дивара На 3 меесца . . . 9 динара II РЕТ1Т ЈОТЈКШ ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖ./ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖ Ж ЖЖЖЖЖЖЖЖ Ж ЖЖЖЖ Ж ЖЖЖ ЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл^ЖЖ ЖЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ Ж ЖЖЖ Ж ЖЖЈХЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈЈГЈГЖЖА УЈЈ.Ч.Ч л1.\\ЧЛ.\\\ \ \УУ1.УУ ЈЕД Н &РОЈ Ш ПАРА ДИНАРСКИХ. За свано оглашење пла&а се држ. 1а<*о ^ д.
претплата , писма и рукописи пгаљј се ВлАснику „ Мадих Новина" Топличее венац бр. 17., на гораем опрату. Мвже се лретплатити и код свију пошта у Србији. — ч« •> ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од речи 10 ир. д., а на четвртг г.д тк'ит реда 10 пр. дин.
■ГГ ТГМР ^аМ.ЦА .' V.
штш
НгЂИ ОГЛАСи П» ПОГОДБИ
КАЛЕНДАР Четвртак Дпавославни: 25. Трећи налав гдаве Јов. Католички: 6. Владика Норберт Сунце ивлази 26 маја у 3 с. 48 м. Сунце валааи у 7. с. 42. м. Меж месеца: Нрва четврт 25 маја. Дан је с почетка 1572 еати, а нок В 1 | 2 е. али до краја овог месеца дан одужа још за 15 м., а ноћ ва толико окраћа
К У Р с Дукат 5.61 Наиолеон 9.39 Сриеки лутријски 3°/ 0 лозови 37'30
РЕПОРТОАР Субота, 27-ог: Помиреае, шаљива игра у пет чинова, од Карла Теп#ери. ^нрви пут^ г'е л еља, 28-ог: Мајчин благослов, поворипша игра у четири чина, с пр^дигром и певањем, од Д. Инерија и Лемоана. (Јубилеј г-ђе Цветићке). Нонедељак, 29 ог: Нема представе. Уторак, 30-ог: Девојачка клетва, слике и8 живота у три чина с певаљем, од Љубинка. ИЗ ОПСЕРВАТОЈеИЈЕ Веоград 24. маја 1889. год. 7 е. пре п. — 2с. п. п.
Нритисак вавдушни |^на 0°]
748,60м. м.
748,97 мм.
Температура ваздуха (С°)
20°,3
26°,7
Влажност вавдуха (релативна)
62
44
Ветар 'правац и јачвна) Тишина
вападносевиро- вападни слаб
Максимчлна температуЈа 29°,7 Минимадна температура 16°4. Време: лепо. Киша 23 ов. мес. свега 1,8мн. —
СТАЊЕ БОДЕ За после,-.н.а 24 сата од 23 - 24 о. мес. вода је опалава 11 саптим. пролав испод Куприје 8-65 8.76
колика Је вода 2& Маја 5 35 24. Маја ;>.24
ПАРТЕЈЕ 1 СЛОБОДА (одзив НА позив Г. милована јанковића) У јучерашњем броју донели смо позив г. М. Јанковића, у коме он позива виђеније људе из
свију партија да се 1. Јуна састану у Београду, и ту да се посаветују и договоре, на који би се начин најбрже и најбоље могла избећи опасна политичка кркза, у коју је сад занала наша земља. Г. Јанковић је потресен и пренеражен ругобним појавама насиља, извршеним 14. и 15. маја у сред Веограда, у сред бела дана, на очи владе. Он налааи да после тих догађаја и нојава ми стојимо између две ватре између разуздане анархије и кивна алсолутизма. Да би спречили не само стидну потребу, но и сваку могућност несретне диктатуре, ма с које нам се стране она снремала г. Јанковић и позива све искрене и разложне патриоте, да се 1. јуна састану у Београду у новећем броју и ту да се, као срећна браћа и иаметни људи , договоре и споразуму како ће се наЈбоље изаћи из ове опасне политичке кризе, која прети и самом државном онстанку. Овај г. Јанковићев нозив ваља оценити с две стране: а) с теориске стране, да лије ситуација доиста онака како је он схвата; б) с практичне стране, да ли се из ове тегобне ситуације може изаћи оним путем и на онај начин како то он предлаже? Што се тиче онога првога пи тања, оно је за нас и просто и јасно. Ми не само да делимо све оне назоре г. Јанковићеве о озбиљности наше данашње политичке ситуације и о големој опасности у коју нас неминовно воде онака безакоња, каква су извршена 14. и 15. маја — но смо ми све то, одмах сутра дан по извршеном насиљу, јавно и врло разговетно рекли, а од 15. маја па до данас сваки дан то понављали, наводећи све нова и нова Факта у нотврду тога нашег мишљења. Г. Јанковић у своме позиву исцрпно је обухватио све оно што смо ми дотле већ били истакли и побројали као наше непоколебљиво уверење. Ми смо се, дакле, у мишљењу о нашем садашњем политичком стању потпуно срели. Ту је сагласност потпуна. Остаје да гогледамо на нрактичну страну г. Јанковићева
предлога, Како већ рекосмо нанред, практична страна овога питања састојала би се у томе, на који начин и каквим би срествима могли на]брже и најлакше изаћи из данашње политичке кризе. Ту г. Јанковић још није изнео никакав нозитивни предлог о самом начину и о средствима. Наговестио је само у најошнтијим потезима да би људи, који уђу у ово ново кодо имали „ стати само на земљиште оаштих иитереса,, остављају&и свакоме и даље слободап оистанак у својој иартији." 0 тој поставци ми би већ имали да кажемо неке наше примедбе. Но пошто је она сноменута тек узгред, чекаћемо да је г. Јанковић развије и образложи, па да о њој проговоримо. Иначе, г. Јанковић износи за оад**к1<0 нрактични нр^длог само то, да се виђенији родољуби 1. јуна састану на скуп у Београду, па ту тек да се договчре и о начину и о средствима и о свему другом шго буде нотребно за остварење истакнуте задаће. И ако смо и сами чинили већ један предлог како би се Београд и цела земља у будуће обезбедили од онаквих жалосних и стидних изгреда (види у 152 бр. иредлог Једног београђанина о оснивању народне гарде) ми радо подупиремо нредлог г. Јанковића о скупу 1. јуна. (свршиће се)
ВЕСНИ2
БЕОГР АДСКЕ ВЕСТИ Напаст и насиље. Саопштили смо у јучерашњем броју како је овомад у сред бела дана, у сред Кне.< Михаилове улице, жандарм, број 12, извршао злоставу над продавцем „Малих Новина", хватао га, вукао, грувао, поценао му капут и згужвао и покварио новиие. За што је учинио жандарм све то? За то што је наш продавач ишао улицом и на глас викао: „Мале Новине!" Баш у тренутку, кад се дете отело од жандарма, на то наиђем ја, у друштву с г. Марком Стојановићем адвокатом, сретнемо жандарма и ја га упитам: — Јеси ли ти ватао и вукао оно деге у нолицију? Жандарм рече срдиго: — Јесам.
— А што си га вукао ? — За то што виче. — А шта је викао? — Викао је „Мало Новине." — Па зар се то не сме викати? — Не сме. — Шта не сме. — Не сме да виче? — Не сме да виче, рли шта не сме да виче? Шта? које речи? — Ништа не сме да виче. Такав се разговор водио између мене и жандарма. На то се умеша г. М. Стојановић. — А адваџије 'и ниљари, смеју ли они да вичу ? — упвта г. Морко. — Нико ништа не сме да виче —■ осаче се жандарм срдито. — Добро, рекнем му ја, ти си бр. 12. Жандарм се на то искоси: — Јес, јес, госнодине, ја сам број 12, ево ти слободно, па види; ми имамо таку наредбу од члана. И нека он сам викне, ја ћу и њега у хапс. — Добро, рекнем ја и пођем даље с г. Марком. Жандарм је евоју претњу извршио. Ма да дете није више викало, он се натурко за њим , вребао га до Дијамавдије и ту га дочека и ухвати па одвуче у варошки кварт. Ту је детету члан кварта рекао да не сле викати, и да ће га други пут ухапсити, ако што год рекне на улици продајући вовине. Дете није умело казати име члана. Вели само да је „дугајлија." Да је дете овако наааднуто и злостављено посведочиће цела околина где је напад извршен , а то је било пред ФотограФијом г. Краљевачког. Да је вођен овакав разговор нзмеђу мене и жандарима поеведочиће г. Марко Стпјановић. Да је детету онако зазано у кварту, ваљда неће одрицатн г. „дугајлија." Питам дакле г. министра полиције. 1. По ком праву и на основу кога закона сме полиција забрањивати да се улицом не смеју продавати новине и да продавац не сме гласно казивати но имену оно што продаје. 2 Је ли таку наредбу издао сам г. минастар, или су.то смудровали његови потчињени органи, и ако таква нарелба постоји, то на каквомје законском основу издана и за што није на време саопштена и свима уредништвима, којих се највише и тиче; а ако таква г. министрова наредба ве ностоји , ј— то је ли намеран казнити своје нотчињене органе за самовлашће и гажење закона. За учињену штету аоднеће се тужба о накнади. Београд 28 маја 1889 год. Пера Тодороћ. * Д. Ј. Еоперински, нроФесор на университету у Кракови, и цееник пољски, приређује за спомен петстогодишњнце косовске издање неса ма српских о косовском бојуна пољско м језику. То издање баће ових д ,ан а готово.