Male novine

<веено извргоивање обвеза железничккх ^гпвира, иуно заслужила да се внди )-лчун о њеним и иравичним и екромним захтевима, ми ее надамода ћв ово иитање бити решено заједничии еппраз) мно. Не буде ли то, Србија ће бити у праву да води рачуна само о својим ингересима, па како буде, У томе ће влада наћи уза ее цео српеки народ.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Наше железпице. Г. Шарапов, уредник „Р^скога Дјела" вратио се са свога пута но Б>гарској и један наш сарадник разговарао се с њим о нашим железницама, о којима се г. Шар«пов изразио овико: „Железничко друштво , које је сад уклоњено, оставило је држави вајжалосаиЈе наслеђе. Ево вам одмах примера. М<*шовити воз који је 29 маја ишао из Ниша, за све време путсван>а био је изложен страшној опасности. Две лок >мотиве возиле су 36 натова ених вагона а у средини воза било је четири путничка воза. Опасноет је била у томе што су ланци на предшим васонима могли попрскати и воз ирекинути и поћи назад, а три кочњаче за 36 в ^гона са свим су недовољне. У Русији је био такав један случај такође с мешовитим возом на станици Годицино, испод Москве, с јесени прошле године. На земљишту много мање стрмом, но што Је на овдашњчј етаници иза „Раље", откинуло се двадесет вагона и та катастроФа стала је живота 18 људи. Од тог доба у нас су иостали обазрив- те воз не може бити склопљрн више од 35 разних вагона или 25 ватоварен х вагона. При паду од 12 до 500, какав има место близу великог тунела у Раљи максимум броја натоварениу вагона за безопасност кретања је 20; чим се цређе тиј број, настуиа граница отиора аредњег лапца прекиду и ужасна опасност. А међу тим у возу је ■било 36 вагона и две локомотиве једва су га вукли. 7 Нова жалезничка управа треба одмах да укике такву економију, ако не жели ла се деси каква катастроФа. За српске стрме нагибе треба да се одреде ове границе за састав возова: путнички 12 вагона, мешовити не више од 20 натоварених вагона и 25 празних а товарни не више од 20 натоварених и 30 празних. Само ће тада воз бити потпуно безопасан."

Гимнастичари чешког друштва „Сокола" стигли су 27 пр. м. у Париз. где су их врло лепо дочекали како њихови земљаци, који се валазе у Паризу, тако и разна Француска гимнастичка друштва. Соколи ће учествовати у многоброј ■ ним свечаностима што их нриређују француска гимнастичка друштва поводом изложбе.

С ПАРИСКЕ ИЗЛОЖБЕ Преседник републике чим се вратио с нута, посетио је 27. пр. м. у два сахата Трокадено, где је прегледао диван музеј комиаративног вајарства. Поп1то се подуже овде зазабавио, преседник републике отишао је на пољопривредну изложбу. Ту се задржао пуна четири сахата, где је разматрао изложене нродукте ®ранцуске и стране. * 27 пр. м. у вече енглески излагачи приредили су банкет за пет стотина особа у хотел „Континенталу." Овај ■банкет нриређен је у част главне управе светске изложбе. Један одгаавних излагача, Котман, преседавао је на банкету. * Министар спољних послова Спилер отворио је 26 нр. м. на инвадидској есиланади павиљон републике јужне Африке. * Претпрошлог четвртка плаћено је 103.332 изложбене улазнице. То је циФра, до сад постигнута.

ИЗ ВЕЛА СВЕТА '•'*— Срећаи газда. Прицскорашњој утакмици коња у Ечсому у Еаглеској добио је прву енглеску и највећу награду од 140.000 динара коњ „Донован", комеје газда војвода од Портланда. Овај коњ само у једној години донео је срећноме газди два милиона динара тиме, што је победио све остале коње на тркалиштима. -— Чјдно спасење. Нек« Доминник Гајенер у Капошвару побегне од олује и склони се у неку р&дионицу, где удари гром и пробуши му шешир, разбије златан ланац од саха а и расцепи једну ципелу. Онесвешћена однели су га кући где се ва брзо новратио и сва је прилика да ће остати жив.

КВШЖЕВНОСТ Поглед у свом 9 броју има ову садржину: 0 динаетијама од Гар. — Неколико црта из народног карактера од Раула Фрарије ирев. Дан. — Даље у овој свесци су наставци Комарчићеве приче „Један разорен ум," Туђа жена" и А. Бедоа „Јелена и Матил да." Најзад има и „Различности." Отаџбина у јунској свесци доноси: Начедо народности у међународном ир ву и међународној политици од др. Милована Ђ. Мидовановића проф. В. Школе. — Два растан ка, приповетка из сеоског живота од Илије И. Вукићевића. — Битка на Косовом пољу и пад српске државе од Павла А. Падејског. — Косовска химна од Дра утина Ј. Илијћа. — Лазар, трагедија Милоша Цветића (одломак). — Косовски с.околовн песма од Војислава. — У овој свесци је свршетак расправе „наш привредни програм" и наставак Ауербахова романа „На престолу". У књижевн' м прегледу је критика Алексе Радуловића па Авакумовићеву „Теорију казн ног права." Најзад, у овој свесци је и библиографија.

РАДНИЧКОЖ ОДБОРУ Штована браИо! Јако жалим што ме је пут у Шабац спречио те нисам могао по вашем позиву нрисуствовати на. Тројичкој забави , приређеној у корист неких ваших сиротних другова, који ради свога усавршавања чутују у иностранство. Влагодарећи вам на позиву и сећању, молим вас да ириложену суму у 50 динара изволите примити као скромни прилог урдништва „Малих Новина." Ваш свагдашљи доброжелатељ Иера Тодоровић власник „Малих Новина"

ЈАВНА ГОВОРНИЦА Госаодину А. Тек сам јутрос лобио ваше нисмо. Ако сте озбиљно жедели мој одЛвор, требало је да се јавите с пуним именом, јер после искуства од 14. и 15. маја и сами ћете разумети , да пуштање „нижег сталежа" на јавне зборове не може се допустити на захтев безимених мо-

литеља, који нећв ни своје име да иотпишу. И каку нужлу и потребу ви имаге да скривате своје име, ако ништа рђаво не мислите! У осталом скуп не сазивам ја но г. М Јанковић, и његово је кога ће пустити. Шго се мене тиче, јапоштенељуде никад нисам делио на сталеже в ниже а и „више." Цео сам век провео баш с тим сталежима, које ви на зивате „нижим" па и сад никад не бих избегав о да се нађем с њима на једном састннку. Ако стс истински искрен пријатељ ноштеној ствари, онда примите и мо)в искрено поздравље. 1 јуна 1889 П. Т.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 31. Маја Беч. Инспироваеи б а ерлински телеграми тврде, да се у тамошњим иолитичким круговима опажа нерасподожење, које своде на здравицу рускога цара, еа еепрестано руско спремање, аги тације на балкану и на гласове о новим покугаајима да се Руси ја приближи Фравцуској. Минхен. Цар Фраец ЈозеФ сти гао овде. Верлин. „Пошта" доноси члавак о политичком иоложај у и констатује неку узвемиреност на берзама и у штампи; мисли да продужење велике руске ковверзије неће више бити тако рђаво. У руској ратној пар тији, коју цар по некад окуражи речима као што су у здравици црногорском кнезу, владају два мишљења: једно вели да козаци треба да иду на немачку границу а друго да се Аустро Угарска мора привудити да на |Балкану баци рукавицу руској политици те да Аустрија уђе у Србију , на шта би Русија сасвим природно ушла у Бугарску. Русија би могла за то проћи кроз Румунију, где су сада на управи Русији пријатељски кабинет и Хитрово. Катарџи и Хитрово у Букурешту, митрополит Михаило у Београду и једини пријатељ на Детињу чине једно тројство које је увек у стању да замуте ствари на Балкану. Трст. Пред стан талијавског консула Дуранда пала је једеа петарда. Ријека. Овде је стигао црногорски кнез с кћерима и наставили су пут за Котор на ратвој ^ахти „ГрајФ." Цариград. Ирадом нортивом нослата је варочита комисија на острво Крит, да извиди и поднесе извештај о политичком и административном стању. У јучерашњој министарској седеици са ветовали се о инструкцијама тој комисији, која ће се ускоро кренути ва пут. 1. јуна Букурешт,. Јонеско је у скупштинској седници питао владу, да ли је истиеита новинарска

вест о оиозивању забране иротив рускот продавања слика, Министар спољних послова одговорио је да није истиеа. Трст. Одговорни уредник „Независности" ухапшен је. Услед предузетог претреса стана такође су ухапшена четири сарадника овога листа и предати земаљском суду. Беч. Берлинскидописник „Ргев8е" говорећи о здравици рускога цара вели: Берлин се не одаје никаквим обманама, јер се у здравици опажа добро промишљена намера унрјвљена и нротив Немачке. Кад цар изјављује таква расположења према суседним земљама и сва штампа то поздравља дављом радосном виком онда се мора ее веровата у наду о одржању мира. У Русији добро знају коме се има благодарити за добар успех конверзије. Такви послови који стоје мидијарде, биће вемогућнн у будућносги ако позване особе своје праве осећаје за Немачку не с ривају више. У Берлину се јако води брига, сем царске здравице, и на руске спреме на западној руској граници. Русија се снрема журно и ревносно. Уз овај политички моменат долази и рђаво економско тане Русије, која по сечаној изјави рускога цара нема ни једног-другог пријатеља сем црногорског кнеза. Веч. „Фревдевбдат" јавља: Једногласно усвојеви Кавалетов дневни ред показује да талијански парламенат одобрава и усваја уговор о савезу, који м^ је изеео К(јисни.

ПРИПОСЛАНО *) Госиодине Уредниче, М>лвм вас да ово неколико редава изволите штампати у вашем штованом лисгу.

Својеручна сведоџба. (Одговор госп. Пери Ј. Петровићу краљ. срп. двор. бравару, београдском веленоседнику, најугледнијем и најобразованијем мајстору српском). Мото: Језик кости нема али коети лоии. Поштовани Госаодине, Ја сам горе у наслову испиоао целу вашу титулу; ви се сами њоме називате а ја боже сачувај! Нисам рад да вам и једно перце ишчупам из те дичне перјанице, којом се китите, и као најугледнији српски рукотворац (мајстор) и као врло имућан и поштован београдски грађанин. Али баш с тога, што сам рад да верујем да горњу титулу с правом носите, ја сам био веома изненађен, кад сам прочитао ваше отворено писмо уиућено на ме у 161. броју „Малих Новина." У томе писму ви велите, како немате времена да трагате ничије прљавштине и неноштене радње. И ви то велите госиодине мени и велите ми тек онда, пошто сте ме јавно пред људима назвали и непоштеним и прљавим. *) За ствари под овом рубриком уредништво не одговара.