Male novine

Ето како изгледл Крушевац после битке косовеке, Мн не знамо колако је времена, после косовске битке, Крушевац био стбно место српском владаоцу; али се не ћемо преварити ако претиоставимо да је он то био једва донде, докле се и наследник Лазарев, Стеван Васоки звао и иотписивао кнезом, а то је до смрти Милице мајке његове, која је преминула 11 новембра 1405. Јер одмах, после њене смрти, 2 декембра он издаје једну повељу којом потврђује Дубровчанима неке повластице, па ји пошисуЈе у славном граду Борчу °) (у данашњој Гружи). У Крушевцу је, око године 1413—1414, Деспот Стеван Високи имао састанак с турскии царем М> хамедом, где су углавили савез међу собом. 2 ) Крушевац су Турци заузели јамачно наскоро после смрти Деснота Стевана Високог, Лазарева сина, који је преминуо 1427. И Брокијер француеки цутник, који је пропутовао кроз Србију 1432—1433, вели дм су Турци заузела Крушевац шест година пре његова нроласкл кроз ту варош, па и према томе некако излази да је Крушевац пао оне године кад је цар Лазарев син умро. Стеванов животописац, Философ Констадин тако и каже да је султан Мурат освојио Крушевац 1427, и Крушевљани су се разбегли куд кој н 3 ) Крушевац се помиње и иосле неколико пута у нашим кроника- Тако <>е каже да „попалише Оугри др'Јћва таувска подђ Крушевац 1437 *)

1. Моиг1еп1а 8еМеа страна 266—269 2. Гласник Х1Л1 ирана 307 и 308 3. Гласник ХШ огрина 322

ВОЈ НА КОСОВУ

Наш народ умео је најлепше да окаратерише и сачува успомени даљнога потомства све најглавније и најкарактерније моменте из свога ранијег живота. Па тако је наш народ у народној песми о боју на Косову најлепше, најж^аописније преставио битку косовску и ми бисмо се само огрешили о свету успомену наших косовских предака, кад на давашњи дан, кад цело Српство с највећом побожношћу цомиње јуиачка дела наших предака див јунака косовских и у својој скромној молитви узима њихова дела као узор потомцима и носле читавих пет столећа, — кад данас не бисмо употребили дивну умотворину нашега народа који о боју на Косову вели: Кад у јутру данак освануо, Чудна граја у пољу Косову, СИадве се наређују војске; С обе стране залећу витези; На Косово ударише Турци. Маче војску Вогдан Јуже етари, С девет сина, девет Југовића, Како девет сивих соколова, У сваког је девет хиљад' војске, А у Југа дванајест хиљада. Па се биши и секоше с Турци: Седам гаша бише и убише. Кад осмога бита започеше, Ал' погибе Богдан Јуже стари —, И изгибе девет Југовића Како девет сивих соколова, И њих >ва сва изгибе војска. Макош' војску три Мршавчевића, Бан Угљеша и војвода Гојко И са њима Вукашине Краље,

У свакога триест хиљад' војске, Па се бише и секоше с Турци: Осам паша бише и убише, Деветога бити започеше, Погибоше два Мрњавчевића, Бан Угљеша и војвода Гојко, Вукашин је грдних рана доп'о Н>ега Турци с коњма прегазише; И њихова сва изгибе војска. Маче војску херцеже Стјепане, У херцега многа силна војска, Многа војека, шездесет хиљада, Те се бише и секоше с Турци: Девет паша бише и убише, Десетога бити започеше, Ал' ногибе херцеже Стјенане, И његова сва изгибе војска. Маче војску српски кнез Лазаре, У Лазе је силни Србаљ био, Седамдесет и седам хиљада, Па разгоне по Косову Турке, Не даду се ни гледати Турком, Да камо ли бојак бити с Турци; Тад би Лаза надвладао Турке. Но где срећа, ту је и несрећа, Бог убио Вука Бранковића, Он издаде таста на Косову И одведе дванаест хиљада, Браћо моја, љутог оклопника. Проклет био и ко га родио, Нроклето му племе и колено! Тада Лазу надвладаше Турци, И иогибе српеки кноз Лазаре, И његова сва изгибе војска Седамдесет и се^ам хиљада! Све је свети и честито било, И миломе Богу приступачно.

О г л а с и

ПОСЕТИОЦИМА киселе ВОДЕ АРАНЂЕЛОВАЦ. Близу парка има за издавање соба на горњем и доњем спрату с општом кујном. — Исте су собе санитетски прегледане и признате у свему за здраве. Никола Ђ. Крахтис. 400 1—3

ЈЕВТШОЋА Всамо код долеподписатог! ^ Стављом до знањ П. П^ ЦГ. да сам ов ;е у Веоградунна великој пијаци спроћу ■бивше централне поште код| ■старог топџије отворио ~ БАКМСКУ РАДЊУ који сам снабдео са свима] артиклима што спадају у ^исто, радњи, и то нродајем^ "]са врло јевтхном ценом 1кило шећера коцке на )Финији 80 п. дин. српске бу-ј Јковичке киселе воде Фри-1. Хшке 1 литар 50 пр. Дин.^Ј ^Гисхилбера, Ројча, Мохан-д |ске са извора Агничиног,Р Будимске и т д. Остале артикле продајемј _та 10 од 100 јевтиније но^, Кигди. — Молим пошт. по -Х |грошаче, да изволе доћи) да се о истини увере За тачну меру и со ^лидну услугу јамчим. |С ПОШТОВАЊЕМ В Мих. Ј. ВасиљевиЛ.Е >

I Ј I

I

Услед главног згодитка од 100 000 дин. који је добила обвезница српског лутријског зајма под Сер. 4140 Бр. 31, а коју сам обвезницу још 1883 год. Гфодао на ОДПлату г. Милану Милојевићу, каиетану у Нишу, — многи моји нријатељи и познаници, одавде и из унутрашњости, питали су ме: да ли бих био вољан, да и од сада продајем на отплату оГ,везнипе — лозе — српског лутријског држаоног зајма од 1881 год. па су се многи ве1ј и пријавили за куповину.

Да аих одговорио овој жељи мојих ноштованих цријатеља и познаника, овим им јављам: да *у од

Данас понова продавати речене обвезнице на от-

плату и да Ее ове оввезнице, које саго одредио на продају, бити депононане код прнвилеговане народ.

банке кра љевине Србије. И сплату ових обвезница поделио сам на десет (10) месеци, по десет (10) динара месечно, тако, да ће купац за сваку отплату добити признаницу, а кад последњу отплату положи добиће одмах ориђиналну обвезницу, осем тога купац ових обоезница, како ПОЛОЖИ прву ОДПЛату у

10 дин. одмах ужива сва права играња на својој

1353.

1ХХСЗХХ1

,сиљевип.ш 2,-Зј ■иш—г

купљеној обвезници на отплагу. Као што се види, користи су за купца врло велике, јер са неосетном отплатом може купити ориђиналну обвезницу и изгледи су на велики добит. Пошто је 2 Августа ове год. опет вучења ових обвезница, — то молим моје поштоване пријатеље и познанике, да се ложуре с уписом за куповину ових обвезница — лоза — на отплату и то најдаље до I. Јула ове год., како бих тога дана продате на отнлату обвезнице — лозе — могао депоновати код народне банке. Београд, 12. Јуна 1889 год. С иоштовањем Аврам М. ЈГеви 401,1,6 овдашњн мењач

350

ПРШ ФРАНЦУСКА штицд ЗА ЦИГАРЕТЕ 1е угај боидгоп Јоевфа Бардуа I ша У ПЕРГЕНАНУ И ПАРИЗУ једича је хартица за цигарете, која је потопљена у арави норвешки боров екстракт , дакле једина хартица, коју сваки аушач може употребљавати без икакве г штете ио здравље. Многобројне сведоџбе лекара и V индустриских капацитета стоје ' на. расположењу. 60 златних медаља, 16 почасних диплома, 20 диплама ћогз сопоочгз Глаоно стовариште за Србију је нод г. Марна Алналаја у Београду. 8—20

ГлЗШСАМТЗ РшУ1Т51Е<? 1пчеп1еиг8 ЈОЗЕРН ВАНООи&РИЗ °ЕР;Р16НАМ- ракУЗ

ш ПОСЕТИОЦИМА |К ИСЕЈ1Е ВОД Е| Аранђеловац | V Преко пута самог парка| Цима за издавање укупно| ;:'или понаособ 5 соба с оп-| Хштом кујном || Исте су собе санитетски| |шрегледане и признате у| : ^свему за здраве. Џ. За погодбу упитати Ан~| Цдрију Вулићевића трг. у А-| ^ ранђеловцу, или мене овде.| Ш П. Б. АрамбашиЛ .Џ «285 у. ч. с. 13—20*

Нова књига БАЈ1КАНСКИ ПОЛУОСТРВ од д-ра СтеФана Братимића, превео Н. ДУЧИЂ Цена 50 пара динар. Може се добити у књижари Велим. ВаложиАа у Београду.

375

11—18

1—10

100 акова вина смедеревска, на продају. Упитати каФани код скупштине. 8 4—5