Male novine

а Је ту сусретао суруџију, неког старда Керестеша. Једнога дана суруџија не хтеде се уклонити с пута дару. Упитан што неће да се скдони с пута, одговорио је, да цар ана 8акон, по коме се пошта никоме не еклања с пута. Једном га цар упжга, би ли продао свога коња а он одговори, да неће. Од то доба узели су му сина у војску, старац се умекшао — сад писао цару да ће му коња поклонити — ако му сина ив војске нустеЈ

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 24. јува. Петроград. „Журнад де Ст. Петерсбург" пише: Овације, учињене Персијанију, доказују да су Срби његово прис/ство миропомазању схватили тако, како га је и требало схватати. Ово присуство је нов доказ живог интереса Русије за краљевину Србију и њену династију. Овај лист даље констатује, да аустроугарска штампа сад говори умереније; то приписује умирујућем утицају говора Калнокијева на јавно мишљење. „Журнал" даље примећује, да је стање пре две педеље било исто тако, као што је и данас. Праг. Од 2887 бирача у Будватзу, на биралиште је дошло 2557. Немачки кандидат Шир добио је 1337 гласова, а чешки кандидат Длухи 507. Целокугшн ресултат варошких избора : 32 Немца, 24 Старочеха, 9 Младочеха. Седам места остала су непопуњена с тога, што се имају извршити негде нови, а негде ужи избори. Париз. Неистинита је вест, да ће министар марине дати остав ку. Он намерава да од коморе тражи кредит за обнављање Флоте. Праг. До сад је ван Прага изабрано 18 старочеха 6 и младочеха. Париз. Комора је усвојила предлог о женском изборном праву за избор трговачких судова, Усвојила је и предлог закона о пенсионовању рударских радника.

КАЛЕНДАР Нонедељак Православни: 26. Преп. Давид селунски. Катодички: 8. Килијан. Сунце ивлави 26 јуна у 3 с. 55 м. Сунце аалази у 7. с. 46. м. Мене жесеца : Прва четврт 22. Дан је с почетка 1б 3 Д сати, а ноћ 8'Д с. пошто нарасте још ва 15 м., иде после на мааак и окраћа на 15 15 с. и 34 м., а ноћ за 87 в сата.

К У Р с

Дукат Наполеон Српски лутријски 3°/ 0 лозови 34-80

5.66 9.46

ИЗ ОПСВРВАТОЈРИЈЕ Београд 25. јуна 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. и.

колика је вода 24. јуна 2 89 25. јуна 2'82

пролаз исиод ћуприје 11-11 11-18

Ред примања по министарству Министар унутр. дела: сваки дан пре подне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр дЕда : четврком од 11—1 ч. пре подне. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч. сем недеље и празника. Мин. правде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мин. грађевине; еваки дан од 11 —12 ч. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне. Мнн. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с препГе до 1 по подне Министар Фипанције уторником и петком од 10 — 12 пре подне.

Ред цензура по новчаним 8вводима: Привилегована народна банка, понедељака среда и петак. Беогр. кредитии завод уторак и петак. Задруга за међусобно помагање и штедњу понедељак и четвртак Српска кредитна банка понедељак, среда петак и субота.

Притисак ваздушни Сна 0°]

Температура вавдуха (С°)

Влажност ваздуха (релативна)

749,94 м. м.

17°,7

88

Ветар I правац и јачина) тишина

750,45 мм

22°, 45

60

тишина

Максимпдна темнерату^а 24°,8. Минимална температура 14,°6 Време : лепо • облачно. Киша 24. јуна, свега 25,9 мм

СТАЊЕ ВОДЕ За посдедња 24 сата од 24—25 о. мес. вода је опала за 7 сантим.

ПОШТА И ТЕЛЕГРАФ За писма од 15 грама теж. плаћа се 10 п. д, ва Србију, Сдавонију, Хрватску, Срем, Банат, Бачку и целу Маџарску. За/устрију нлаћа се 15 пр. д. На еваки 15 грама више јошј по 15 пара дин. Писмо може бити тешко највише до 1 киле. Препоручена писма морајубити насредини запечаћена. За препоруку плаћа се 20 п. д., а за повратни рецепис још 20 пара.

Ноћу двогуба цена. До станица железничке и паробродске, и обратно, за четврт сата 1 динар, За сваки четврт сата више по пола динара. У Топчидер и натраг 6 динара зздржаваући се 2 сата од поласка до повратка. За сваки четврт сата више по пода динара. За свадбе 10 дин. ла 4 сата. Ноћу до железнич. и паробродсне станице и обратно ва сваки сат по 3 динара. Ноћу у Топчидер и винограде 4 динара на сат. Ноћ се рачуна од 1. Маја до 1. Октобра од 8 сати у вече до 4 сата у јутру, а од 1 Октобра до 1. Маја од 7 сати у вече до 6 сати у јутру. Цена је за возидбу иста, макар се и више њих возило. За већи и мањи пртљаг по пода динара од комада.

ДОПИСНЕ КАРТЕ ЗА СРБИЈУ Просте стају 5 п. д., а с плаћеним одгоором 10. п. д. За међународну преписку 10 п. д. и 20. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА отворена јо сваки дан од 8 до 12 сати пре подие.

ФИЈАКЕРСКЕ ТАКСЕ По вароши дању : ва четврт сата 1 динар, за пола сата 1 и по динар, за три четврти сата 2, за цео сат 2 и по динара.

ТАКСА ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ НОСАЧВ Од излаза до отправништва пртљага за пргљаг или за ручне ствари до чекаонице * железничких кода , или само из чекаоницв до желез. кола 5 пара дин. од комада. Од излаза до отправништва за пртљаге преко 25 кила по 30 п. д. од комада. Путнгчки пртљаг од излава или ручни пртљага до истог, 15 п. д. по комаду. Од места издавања до места вожње за путнички пртљаг преко 25 кила 35 п. дин. од комада. ТАКСА ЗА АМАЛЕ За тежину до 60 кила од пароброда до : ДАЊУ НОИУ кола на станици .... 0 50 0-60 п. д. Хотел „Крагујевца" . . . 0-60 0-80 „ Хотел „Национала" . . . 0 '80 1-— „ „Гранд-Хотела", „Круне", „Краља", „Грч. Краљице", „Русије", „Злат. Анђела" I - — 1-30 „ „Касине", „Париза", „Балкана", „Гуске Круне", „Топа", „Здат. Прага" . 1-25 1-50 „ До „Венеције" „Босне", „Лимана", Европе" . . 0 Р 80 1. „ до „Жиров. Венца", . . . 1*— 1 -30—,, до „Велике Пиваре" . . . 1*25 1-Зо ,, до „Тобџиске пијаце". . . 1*50 1*80 „ До приватних куБа и обратно За кварт савамалски . . . Г— 1-40 „

варошки . теразиски дорћодски врачарски палилулски

1 1-25 1-40 1 60 1-60 2

1-40 1-50 1-80 2 —

ИЗ ХАЈДУЧКА ЖИВОТА Одломци из бележника једног вечитог робијаша 00

* * *

На хур^ев дан, 1879. 1. Прва нрађа. (НАСТАВАК) Нити сад знам , нити сам тада знао, шта сам управо мислио у том тренутку. Сећам се само толико, да све мисли моје, сва душа моја беше за тобом отишла, Јелице, дивна Јелиде моја. Не знам колико сам тако седео у мраку, а сећам се врло добро како сам онако у помрчини напиоао моје гуњче, из њега извукао повелики нож, побауљке дошао до иза пећи, пипајући лево и десно напипао десету цигљу, издигао је и испод ње извукао велику козкну џакуљицу, брзо је одрешио и оберучке узео из ње сакривени новац, сипајући га у крило. Кад ми се учинило да је доста, ја џакуљицу завежем, вратим је па место, наместим цигљу, шакама згрнем око ње цепела, што се могло награбити около, а за тим стегнем оне паре у крилу да ми не звецкају, на добауљам натраг на своје легало. Ту сад узмем

онако у мраку размештати покрадени новац по разним џеповима од чакшира и јелека, удешавајући како неће звецкати. Целе ноћи нисам ока склопио. Чим је зора зарудила, ја скочим, обучем се и изађем у^кујну. Домићицу затекох где ложи ватру, и кад је видох срце ми тако заигра, да у мало нисам дрекнуо: „Жено, ја те иокрадох!" Она се зачуди моме уранку, похвали моју вредноћу, а ја се изговорим: да ми ваља хитати кући и пошто добијем за доручак велики комад хлеба и сира, ухватим пут и пођем натраг селу и кући мога газде. Чим сам мало одмакао и чим се мало боље сваауло, ја се склоним у један трњак , па ту извадим и пребројим аокрадени новац. Било је равно сто седамдесет дуката. Пошто сам их неколико пута бројао и са сваке стране завиривао, опет их поделим у гомилице и сакријем по џеповима, па брзо , к&о да ме ко гони, појурим кући газдиној. Чим сам ушао у авлију, унутим се коњушници и ту иза велике греде, што се нружала преко средкне коњушиичка тавана, еакријем своју грешну крађу, па тек онда одем газди. Испричам му све по реду како сам однео новац и како сам га предао, кажем све у длаку како је било, ирећуткујући само моју ноћну крађу.

Код тога газде ја сам служио већ пет година. Он ме је познавао као иоштена младића, па ништа не носумња, а није ни могао посумњати у ме, пошто се о крађи још ништа није ни знало. Прође дан, два, три, радимо као обично, ја трчим, боже, слушам, послујем и колико сам нре био вредан, са шта су ме сви волели, сад постанем још вреднији, тако да сам свако вече добнјао макар ио малко хвале. „Богме Миладин ово, богме Миладин оно !" А ја слушам те хвале и све се топим од радоети , а у себи једнако мислим на тебе., Јелице , црнице моја. Па кад номислим, како ћемо се једном узети, па ти да будеш моја жена, па да у вече закључамо нашу кућу, иа ја и ти сами да останемо унутра, на ти моја жена, те се ни од кога не бојим и не стидим, но те лепо загрлам и нољубим, и кад све то номислим, а ја не знам шта ми буде, чисто некако као ошашавим. чисго полудим, па ми у том лудилу лено, па ми слатко и све мислим : Боже, ако је истина што веле, да негде има раја, онда ово мора бити тај рај. Анешто ми све мили уз ртењачу па ме голица, голица, нешто ми се протеже и нешто ме распиње. (НАСТАВИЋЕ СЕ).