Male novine

право да говори о стварима, које су взашле у његовом листу ? Шга ово значи да се полиција сетила да ме казни тек сад, после 7 до 8 недеља, и то да ме казни баш хаасом, и то баш данас, 10 јула, у понедељак, у очи доласка бив. краља Милана ? Ево шта то значи. Пре свега то значи, да у оној земљи, где један грађанин, где један образован и свакако угледан грађанин, где један уредник листа може бити тако олако, тако брзо, тако без икаква стварна разлога и стварне кривице нападнут у своме праву и лишен слободе, — то значи да у тој земљи владасамовоља, влада тиранија, влада безакоње, а Устав и његове слободе етоје као мргва реч, на коју се нико не обзире. Тп значи, дв су се г. Коста Таушановић и г. Глиша Ђорђевић решили, да ме стрнају у затвор иошто по то, иа ма то било и по цену очитога гажења Устава. А зашто баш данас ? За то, што сутра долази бив. краљ Милан. Он не сме затећи Перу ТодоТодоровића у слободи. Пера Тодоровић мора бити у затвору, кад нога бившега краља стане на срнско земљи!ите. То је пешкеш, којим верни поданици Која и Глиша хоће да засведоче своју лојалност и да обрадују уморнога хаџију. А иза овога ночетка јамачно се коије и даљи, много озбиљнији развој. Јамачно је нлан такав, да ме сад на брзу руку, ухапсе ма зашта, а кад већ једном будем у затвору, онда ће се на тенане полако смишљати и накриљати разне кривхце. Има већ онтужаба за увреду владаоца, а нанибирчиће се и што друго, па полако, боже здравље, ваљда ће накуцкати једно бар б—8 година затвора. Дође ли још једном ту, где змија скеца слави, онда даље нек му је Бог милостив ! Но било или не било каквих даљих и дубљих планова, свакако је несумњиво то, да је сад, у први мах, г. Таушановићева и г. Глишина полиција ставила себи у задатак, да ме уклони с очију бившем краљу Милану. Лозинка је нроста и јасна : бивши краљ Милан не смр ме затећи у слободи, јер какав ми је онда тај г. Глиша верни нријатељ, а тај г. Која лојални министар, кад ниеу у стању етриати у затвор ни једнога Перу Тодоровића, који је онако дрско говорио о јучерањем краљу а данашњем првом ђенералу (?) Србије, Да се докаже да је г. Глишадоиста прави пријатељ, а х\ Која доиста прави лојални министар нолиције, ја треба да идем у хапс, по Уставу, преко Устава, ко те то нита! Тако стоји ствар, и она се друкчије никад ничим не може објаснити. * * * Божемој! какво ситничарство духа, каква пакост срца, какво слепило у најнростијим радњама људским ! Ко би икад могао веровати да ће се оволика кивна пакост дићи против једног јединог немоћног и нејаког човека, који је истина, једном скорашњем силнику рекао доста горких и тешких речи, али их рекао изазван и у од^рани своје нападнуте части. Да својим очима не гледам, да на самом себи не подносим то грко нскуство, — никад не бих могао веровати, да људи, да такви људи, који еу годинама држали судбу ове земље у својим рукама, или који и садсто-

је на управи земаљској, могу бити тако жалосии, тако кукавни ситничари! Али знате шта господо! Ударајте али увек главу малко на страну, да вам која варница очи не истера, јер знајте, да ваши ударци неће наићи на трулу прладину! Ударајте, господо, али знајте да ћу вам сваки ударац, који ми мучки нанесете у леђа, вратити јавно ударцем у прса! Ударајте! И он, као бирши, и ви, као његове дејствителне слуге, ви сте моћни и велики, с тога ударајте докле год можете- Не бојте се да ћу икада потражити милости ваше; али знајте и то, да ћу на више ударце одговарати ударцима докле куца душа у подгрлцу, и докле год могнем махнути малаксалим рукама. А докле год имаднвм и толико снаге, да могу држати перо у руци, ви ћете вз те борбе излазити нокривени моралним модрицама и е крвавим надувеним главама. Невиност и истина голема су сила. С њима су и слаби моћни, с њима су и малени јаки, велики и страшни, 0, света истино! о, свештена правдо! ви сте нада и одбрана моја —ја се у вас уздам. Ви сте оштар мач, који ће пресећи језик брбљивој и ла жљивој притворности и надувеном лицемерству. Ви сте светла буктиња, које ће озарити путове добра и напретка, а разагнати тежину лажи и обмана. Ви сте онај пламени језик, који ће реч од истипе пронети кроз најудаљеније кутове ове лепе земље и изрећи сграховиту пресуду историје над злим духом овога доброга, али мученога нашег народа. * * * . Нападнут сам и ја ћу се бранити. То ми налаже част и образ. Ухватите једно ждребе у штети, па и њему нма суда и пута, и за њега се не плаћа грош и два оборије док се ствар не извиди, и док се не, донесе потпуна извргана иресуда. А усред Београда, усред српске престонице, у првим месецима нове уставности , један полицајчић Којин хвата једнога српског грађанива, једнога Јавног радника и уредника, па му лакше и бр.ке но последњем коцкару и кесарошу изрече стидну цресуду тридесет дана затвора, и склепгава га да га одмах одвуче у хапсану. 0, јадна земљо, у којој између твојих угледних грађама и уредника, и оних паса, што их шингери по сокацвма жицом ватају, нема никакве разлике. 0, јадн'! слободо, кукавна , новим Уставом обезбеђена слободо, тешко теби кад одједнога простога самовољника као што је извесна полицијска величина на Великој Пијаци, може зависити, колико ће ти огулити вожу! Али у овој земљи, која је родила толике јунаке и мучепике , ваљда ће се наћи људи, који ће и овој бруки подрезати крила, да их не шири тако високо и далеко. Кад смо већ дотле дошли, да усред сриске престонице нисмо сигурни с једним од најсветијих, а првобитних и основних права људских, нисмо сигурни с личном слободом. — онда ту престају више сваки обзири, а дужност је сваког поштеног грађанина, да свом снагом и свекол лким жртвама брани бар она основна права која су дугом и мучном борбом тек извојевана и утврђена у новом Уставу. Ми ћемо у ову борбу заложити све, а убеђепи смо да у њој нећемо остати усамљени. Заваде висмо тражили, али, нападнути и изазвани, бранићемо се. П. Тодоровнћ-

ВЕСН1Ш

ВЕОГРАДСКВ ВЕОТИ Глас. По вароши се цроноси у велико глас да је г. Ристића у врањ. бањи снашла слабост, што личи намали удар капље. Вест је потнуно непоуздана, и ми у највећем страху очекујемо, хоће ли се овај глас обиситити. * Ноуздана стража.. Кад је писар теразијског кварта дошао, по други пут, да уредника нашега листа позове у полицију, с њим је дошао и писар истога кварта г. Сима Аврамовић. Док је онај ирви писар, г. Тоша Молеровић, чекао одговор уреднаков, г. Сима Аврамовић ходао је око уредништва и почешће ногледао на капију. Пошго је г. Молеровић свршио већ посао и отишао, г. Аврамовић остао је и ходајући од уредништва до г. Караетојановићеве куће, стражарио је тако скоро до у мрак. Мало иође, па се окрене и баци ноглед па капију уредништва. Јасно се видело, како стражари, јамачгш да уредник куд год не изађе. На ово смо свратили пажњу неколике госиоде, која су долазила у то доба у уредништво, и они могу ово посведочити. Дакле место онога нреобученог жандарма, који је обично употребљаван да чечи нред нашом кућом у овој је прилици употребљен г нисар, наш млади идеадни песник и белетриста, коме сва узвишеност његове нојезијеипак не смета да по каткад, у згодној црилици, замени и преобученог жандарма с класичним амрелом. Штета што је мрак ус^оро пао, те се нисмо могли дуже наслађивати дражесном сликом, како „овапућена*) појезије са свим исправно врши благородну улогу ^бичнога сокачког иолициског жбира. 0 чесњејша појезијо, каво иремежденије нећеш ти још доживети. * Железннчки магацинп. Јуче из јутра сишли смо били на овд. етаницу, да иепратимо једног пријатеља што нолазаше за бању. Ова нријатна дужност беше за нас још у толико пријатнија, што је паш пријатељ нашао за мудро и патриотски, да својој бољци иотражи лека у нашим, домаЛим бањама, Том приликом случај нас намерио беше, да се упознамо са једним др жавним органом на стааици. У нрви крај разговор је, као обичво, веђен био о времену, о врућини, о киши отп. Не видевши од такова разговора никакве користи, покренемо ми, с наше стране, другу тему. Питасмо поменутог госнодина о путничком саобраћају, о трговииском обрту, о транзитној радњи и о магацинима, — како стојимо, у том погледу ? Он нас увераваше, да је путнички саобраћај ириличан, да је трговински обрт добар, да је транзитна радња још боља, али — да је у магацинима велика оскудица. Он нам унрема се обрзти руком на два магацина Ми пређосмо онамо. Нами се придружише још 2—3 за ову ствар заинтерасована лица.Један од ових рече нам на само, да је на грађење једне дашчаре, којој се нриближисмо, утрошено на — 50.000 динара !.... Чито неноверовасмо ; али нам он понова затврди да је то сушта истина. Остала два, или боље, ирава два магацина (дашчара је за време срнско бугарског рата саграђена привремено), беху већ отворене и пуна трговачке робе. На иољу, на земљи, видесмо гв'>жђа ( гаса, уља, махина и др. предмета, који према своме својству и облику не долазе у магацин. Они ле*) Зри Ј1аза Костић, који је стару „плот"> претворио у „пут," те од „оваплућен" нвашдо „оваплоћен. "

же иод ведрим небом, изложени киши и другој непогоди. За њих нема ни шупа, ни магацина. Од нашег трговца само се тражи, да тачно плаћч подвоз и да не остане дужан ђумруку ; а какву ће робу да прими, — то није иитање. Не кривимо владу за прошлост. Железница наша била је до скора у приватним рукама; и, који зна, шта је све у том погледу код тадашших ексилоататора предузимано али — узалуд. Али сад, жељезницом непосредно управља наша дажава; кад све што се ради, ради се у корист или на штету нашу сопствену, сад, велимо, треба у свему, ка и у овоуј случију да пође друкче. Наша свака па и најмаша нехат или равнодушност, може да навуче недогледне и судбоносне иоеледице но железницу , њезин глас и напредак. Ово нарочито због оскудице у магацинима. По нашем мишљењу, нрво што би требало учинити, било би то, да се загранична (увозна и транзитна) радња одвоји од чисто унутрашњз (домаће) радње ; да се за ону нрву потребу предузма што нре грађење магацина и осгалих зграда ; да те грмђевипе буду што ближе Сави ; да на те потребе не треба ножалити ни носледњу пару, те да тиме отклонимо оаасност која нам ирети из Хамбургп или Ротердама, иревлачењем робе морем за Солун ила Дедагач — те две понајглавније пристанишне тачке, које смо унраво и имали на уму, кад смо нашу железницу спајали са Зачадом.Ми рс-космо. * Крађа. Прошле ноћи око по ноћи неко је удешеним кључем отворио дућан Алексе Митића телалина овдаш. и украо му : две нушке двоцевке, неколико пари турског и цивилног одела и других разних ствари на затим пооегао. * Оптузкбе. Управавар. Београдн ои тужила је г. Бдагоја Дамњанозића уредника „Сриске Независности" за чланак „Ко да заклони и одбрани" који је изашао у 76 броју од 6 Јуна о. г. — Сем тога оптужлла је г. Лазу Комарчића уредника „Домовине" за чланак „Зар не видите да ће земља — у крв огрезнути", који је изашао у броју од 7. Јула о. г. * Позоришно друштво, које под уравом г. М. Рисантијевића даје нреставе у хотел „Импсријаду", нриказиваће данас, на захтев нублике, „Расејане ", шаљиву игру у 1 чииу. Заовим ће се приказивати „Лукавство"-, шаљива игра у 1 чину од Неце Недељковића глумца, а после овога Ћ Љубавно иисмо ", шаљива игра у 1 чину од Косте ТриФковића. Између чинова декламоваће г. Родољуб Бујдић. Сутра у среду приказиваће се ,11о■ турица ", драма у 5 чинова од Кукуљевића. * Са железнице. 6. о. м десио ее на нашој железници овај случај. Саобраћајни чиновник бео''радске железничке станице одреди кондукгера Алексан дра Ракића да оде до Међулужја и да се истог дана врати возом бр. 64 као влаковођа. Кадје стигаоу Међулужје Ракић је целог дана пијанчио но мзханама око станице, А кад је било време за полазак у Београд, он онако нијан оде ше®у станице, који видевши га нијана и несмејући да му повери воз, одреди свог чиновника г. Димитријевића да спроведе воз до Београда, заједно с иијаним кондуктером Ракићем — Кад је виз пошао и Димитријевић уђе у Фургон те да ради свој носао; а кад је воз већ арошао станицу и дошао до раскрсног знака, онда Ракић, онако иијав