Male novine

уђе с друге стране у Фургон код г Димитријевића, па из освете што му је оиај узео посао и што спроводи воз, изненада улари г. Димитријевића несннцом по сред чала и г. Димитријевић се онесвесги. Кад је Ракић видео то, он га још више сгане тући и ногама газити. па кад га је добро изгазио и више онесвестио, он га онда узме и, онако како је воз ишао, избаци наноље. Кочничар Димитрије СтеФановић и Тома СтеФановић даду сигнал машиновоћи да стане, који на знак и стане, сиђе се с машине и дође пијаном Ракићу и упига га, где је г. Димитријевић. Ракић му одгозори да није ту !1 викне мншиновођи да тера даље. Али машиновођа (В.пиљић) не буде лен, но нође мало крај воза и нађе г. Димитријевића, где лежи на прузи како га је од јаког ударца облила крв !1о очима. Дођу и остали ночничари и дигну г. Димитријевић саземље и одведу у Фургон, а пијани кондуктер Ракић, кад виде шта је учинио, остави воз и нагне бегати. Г. Димитријавић истим возом ДЈпу тује у Веоград и ножали се ше®у станице, а цео возни парсонал посведочи сге, како је било. Ракић је причао да је родом из ужичког округа али ми смо уверени да је рођен у Суботици, у Угарској. Ракић је сада у затвору управе вароши Београда, која ће га за овај злочин спровести суду, где га, ни мало не сумшаио, неће мимоићи заслужсиа казна.

Разбојништво у Београду. У неде љу у вече око 10 и по сахати напали су разбојници ва кућ/ г. Милосава Протића, бив. посланика у Петрограду. Г. Протић је сасвојом нородицом и г, Ј. Симоновићем, сврш. техничаром седео пред кућом на улици, а син г. Нротићез, г. Душач, ходаоје по башти. Г. Симоновић изађе у авлиј/ ради себе и на једном опази као да се нешто миче по нлоту. Он приђе блкже, види човека и ухвати га чврсто за раме. Овај непознати човек, да би се ослободио, отимао се, али га г, Симоновић није пуштао. Зликовац кад види да га г. Симоновић чврсго држи ■сагне се и уједе за руку. Г. Симотновић ипак није нустио зликовца који га ноново уједе и овај нут г. СимоЈновић га је морао иустити. Међу њи:ма заиодене се читава борба. Зликоб;»ц је био наоруаган великим ножем лојим удари г. Симоновића и просече му кааут и бележник у џегу од капута. На срећу у бележнику је била ; ош с косовске прославе сиоменица академеког невачког друшгва „Обилић те се нож ту задржи." Међу тим други разбојник напао је на сива г. Протићева у башти који је случајно измакао и надао лар;му, те сви укућани дохватили реворвере и иуцали. Разбојници кад су чули пуцње ревовлверске разбегли су се. Занимљиво је да је избаченона двадесет метака револверских од стране породице г. Протићеве, пуцале су чак и женске, — и од стране комшија, а власт ни од куда да се иојави. Тек у неко доба иосле пуцшаве скоро на иола сахата, дошао је ноћни стражар, кад су се разбојници већ разбегли и кад им се ни трага није могло ухватити. Да наноменемо још и то, да у улици у којој је кућа г. Протићева, и нема ноћна стражара, и да је на пуцањ револверски дошао ноћни стражар чак мз друге улице, с тоичидерског краја.

ГЛАСОВИ ИЗ НАРОДА Радикалин збор (Допие „Малим Новинама") Алексинац, 2. јула. Радикали су 27. пр. мес. држали у Алексинцу збор, који су посетили сви виђенији радикали овдашњи. На зб^.ру је говорио г. Аврам Миловановић, свештеник и толикогодишњи - осланик. У свом говору наиоменуо је, како су алексиначки радикали постали веома лабави и немарљиви према свој<\ј странци у Алексинцу, мислећи зар кад су на управи државној људи из њихове странке, да немају ни потребе да воде и даље нолитичку борбу у границама свога нрограна. 0(1 је побијао тако мишљење као погрешно. Данас, рекао је, радакали имају да се боре и сами међу собом а далеко више с политичким противницима. Борба радикала међу собом у томе је, што су на управи људи из радикалне странке, којима се може десити да њин нравац и рад, као власника, ве одговара задаћи странкиној, те за то мора и у дужности јој је да мотри на све нојаве и рад чланова своје владе, који могу заћи ва странпутице и у погр 'шке, за које одговорност пада на целу странку. Да би отклонила са себе сваку могућу одговорност, она мора бити у борби са самом собом, мора пазити на рад и ноступке својих првака, чланова владе, и не да ги им да падају у погрешке. Та је борба тешкч, задатак -— владе , који радикали треба и да помажу и да буду чувари да се не изопачи, велики је. Друга је борба с политичким противницима, који су уобичајили да у корист своју, па ма на штету земље и онштих интереса, учине све само да баце мрачну сенку на радикале и њену странку. Дело једног човека из радикалне странке, ако је оно зло, узимају као зло које је учинила цела странка. Сузбијајући овако мишљење својих противеика, дужност је радикалне ст,.»анке да мотри и да не да да ма кији њен члан учини, нешто што би противници једва дочекали да набаце навратцелој радикалној странци. После овога , говорник је свратио нажњу на једно веома важно економно питање , — на тимочку жељезницу. Новине су, вели, јавиле да је влада дозволила неком друштву, да трасира железничку пругу , која би од Радујевца преко Књажевца ишла за Ниш. Приближује се време, кад ће се и идућој скуиштини иоднети та ствар на увиђај и одобрење а ми до сад не учинисмо код владе ни корака у корист наше вароши те може да буде те среће да је обиђе и ова железнац*. А ми ни мало немамо ^азлога да будемо немарни према интересима вароши, тим пре што су јој већ учињене две неправле. Једна је неиравда што ју је обишла железничка пруга Београд-Ниш, а друга што ће Алек синац престати да буде окружно место. Тим самим он је већ иостао мртав и изгубио значај, који је имао, а ако се још нусти да га обиђе и тимочка жслезница, онда ће са свлм пропасти а на његов рачун под"ћи ће се друге вароши, које та нова железница не би обишла. Сем овога, Алексинац је поднео много жртава и у прошлим ратовима буни и т. д., с којих и данас још рамљемо. Кад све ово узмемо у обзир, онда нам не остаје ништа друго, но иорадити код владе и умолити је, да ти мочка железница иде из Књажевца преко Бање у Алексинац а не у Ниш. Тиме би се Алексинцу колико толико накнадило што га је обишла главна пруга и што није више окружно место, у коме су сасредсређене све

окружне и друге установе, које су вароши доносиле користи. А ово се може тим пре учинити, што у том случају Ниш не би имао шта да изгуби. Али да се овој ствари не би дао нолитички значај ако би то, овако акупљени, коме предлагали или га молили, говорник је мишљења, да оиштински одбор сазове збор грађана, који би имали да рете: на који начин да се умоли влада те да она одреди једну комисију, која би имала да размери и прегледа пут Књажзвац-Алексинац — а овај је пут куд и камо бољи но кад би ишао на Ниш. Ово лреба учинити што пре, како би скупштина могла узети у обзир вишак цене, ако би случајно пруга на Алексинац коштала више. Она би на пример могла уз^ти у обзир то, да би том пругом било везано једно признато купатило у Србији с главном пругом, а друго и то, што бл тиме снчувала од пропасти једну варош. на коју је она иначе неминовно осуђена. Колико ће се жеље г. говорника остварити, видећемо, а шта буде даље о овој ствари рађеео, јавићу вам.

ИЗ БЕЛА СВЕТА. — Освета на смртно.) постељи. Из Њу Јорка, у Америци, јављају о чудној ссвети, коју је ичвршиона смртној иостељи аеки Виљем Халтон. Он је био трговац, који је са својом породицом живео у завадн. Жену није трнео, а јединац син му био је бесиосличар. Осећајући да ћа скоро умрети он се, тешко напрезајући се, одвуче у свој дућан, отвори гвоздену касу, у којој је било иреко 40.000 папирних долара а ову сву с/Сму новаца баци у пећ и занали је. За тим легне у постељу и умре. Све ово учиЈдио је да се освети својој породици која му је у његовим последњим дапима и сувише очигледно показивала како јој је он на терету и тако једва чека да умре. Одиста велика пакост, па још п ри смрти ! — Ретка несрећа. У селу Далвингу, близу Сарбурга у Немачкој, догодила се ових дана ретка гесрећа Мзгдалена Мазеранг пасла је своју краву, па је узне, којим је крава била везана, умотала око своје руке на села и нлела. Краву су узнемиравале муве и сигурно ју је ујео обад јер се, на један нут аоплаши и нагне бегати што је год бржемогла вукући за собом несрећну девојку. Тек после четврт сахата могли су краву зауставити и ухввтити. Девојка је мало за тим, после ужасних мука умрла од задобивених рана.

КЊИЖЕВНОСТ Басне Достија Обрадовићар приређене су датиницом за хрватску мдадеж. Штампа је и издаље Ј. Б ШтиФлера у Вараждину Страна 189 у 10-ини Цсна је 60 новчића. Како хрватски листови јавл.ају, ивдање је укусно и депо повезано Косово. Тако се вову латинидом писане историско-геограФске цртиде, које је написао др. В Кдаик а које су ових дана изашде у Загребу.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 10. јула. Шабац. 10 јула. Ноћас око 12 сахата зликовци попалише имање Станка Ивановића трг. Пожар узео

велике размере тако да је један већи део зграда и г-ђе Милке Симићке изгорео Непажњом при гашењу једном одсечена рука. Париз. МаниФест, који су потписали Буланже, Дилон и Рош Фор, најжешћим изразима одб ијају да одговоре на оптужни акт. У маниФесту се вели како је државна суд тражио од осуђеника лажое исказе. Атина. „Агенција Хавасова" јавља: Мухамеданско становништво Крита, бојећи се устаника, разбегло се по прнморским варошима. шЈинншпмППТ БЕОГРАДСКИМ ЧИТАТЕЉИМА „МАЛИХ НОБИНА" Од 1. Јула укинули смо претнлату за Београд. Наш лист добијаће се од сада само куповањем на број. Да би лист био што достуииији штов. чит. публици и да би ганаши дојакошњи штов. претплатници могли и у будуће уредно набавл>ати посгарали смо се у два правца : 1. Предаћемо нашим продавцима сва имева свију наших досадашњих београд. претилатника, па ће нродавац понудити свакога претплатника, и ко жели куповати број и даље, нродавац ће му увек допети број на ноге. 2. У свима главнијим улицама, а и иначе свуда, где год је било згодно, удесили смо продавнице, где ће штов, ићгатељи увек моћи да куне број. Продавнице „Малих Новина" биће обележене великим таблама, а доцније штампаћемо њина имена. Тако ће наш лист бити стављен штов. публаци на нотпуно расположење њепо ; она ће од сад добијати наше новине и брже и раније но шго је до сад добијала, а ми смо се састараии да лист излази рано, тако да га у 8 часова изјутра ваћ има у свима иродавницама. Уздамо се да ће наш лист и у будуће чуваоти код штов читатеља својих оно поверење и онај лепи глас, који је до сада уживао ва све стране. Уреднтитво Ћ Малих Новина и Читатељида из унутрашљости Наше штоване читатеље из уиутрашњости молимо да се од 1. Јула претплаћују код својих пошта, јер удедништво еепосред! о неће нримати претнлату ни од кога из унутрашњости. Све поште ваше дужне су примати претилату, а ако би ко]а пошта правила сметње претплатнницима, молимо да нам се то одмах јави, да сметње отклонимо. Уредништво.

ДЦЕЕВВГЕгЗЕЕЕС

Ред примања по министарств у Министар унутр. деда: сваки дан пре подне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр дЕла : четврком од 11 — 1 ч. пре подне. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч. сем недеље и празника. Мин. правде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мин. грађевине; сваки дан од 11 — 12 ч. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне. Мнн. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне Министар Финанције уторником и петком од 10 — 12 пре подне.