Male novine

како клеветање и опадање. Оне исте напредњачке еудије, које еу данас у немилости код „Одјековаца", они су некад (ах, то некад, како га по често заборавимо) од „Одјек'ваца" бчле сматране као судије доиста независне и беспристрасне. Али све у своје време. Ј1аж и заслепљеност партиска. карактерне одлике свију „Одјековаца" доиустиле су, да се и још једном више праћну по талогу денунцијаштва и пакости. Сећате ли се господо официози када је у више прилика конФискација „Д. Листа" као и „Одјека" била ио«иштена. Тада ви не нађосте за нужно ни потребно да се јадате на пристрасне и партијске судове ! Али истину морамо рећи, да тадашњи министри као и само „Видело" не ставише питања суду: за што тако уради, нити учинише прекора суду што тако нресуди. Независност и еавесност суд^ка не би стављена онла у сумњу. (свршииђе се)

ИЗ ТАВНИЦЕ Зпајте и ово. Чујте и знајте и ово, сриски радикалци, па како вам год образ ваш подноси; ако хоћете ћутите и трпите — ваша је и срамота и штета. Елем знајте и ово: Као што смо јуче већ јавили, после дводневног чекања иолиција се најиосле смиловала и пустила адвоката г. Ниволу Николића да се у присуству г. члана,састане с нашим затвореним уредником Г. Тодоровић замолио је г. адвоката да копира сва досадања акта о његовом затвору, и да их поднесе г. министру с молбом да се затвор замени новчано , или ако се то већ ве да, онда да се бар болесном затворенику да соба (да га пусте, дакле, из мрачве ћелије) и да му се да писаћи прибор. Г. адвокат Николић изјавио је, да је он баш ради тога и дошао, и да ће све то радо учинити. Г. Тодоровић примети: „Ја сам у веома тешким околностима. Наклоњен сам гушооољи и већ осећам велике болове. Патим од загушивања, и у овој грозној ћелији просто се гушим и сваки дан добијам несвестицу. Тек

је неколико дан* како сам тако малаксао и онемоћио. Исиварих и в д у овом мраку. Усред подне морам ла палим св( ћу. А међу тим све ово тако је безаК' но и нема никаква основа, не у уставу и закону, н<> чак ни у просгој каквој наредби минисгривој — да ја држим да ово не мож^ <>вако опстати, кад једном прикупиш саа акта по овој ствари и представиш <"Х министру. Ја морач тражити помоћи пошто сам запао у ову несрећу." Али на један пут у < вај се разговор Јмсша г. чиан. Он објави чисто и јасно ово: „П<> наредби г. управника. ви , г. Тодоровићу, можете, разговарати с идвокатом са«о о својим приватним стварима. Што се тиче ове ваше крм вице, за воју сге сад у затв<<ру, о томе не може бити речи док сте вде А кад одлежите осуду и изађете одавде, окда ће вам етајачи на расиоложењу, можете Копиратк сва акта и можете се жаличи. Таква је на|<едба и ирема томе изволите с« унрављати" Г* адвокат Николић на то нримети: — Г. члане, то не иде т;<ко. Ви саветуЈете човека да огрне јанунџе, цошто прође киша. Човек тражи помоћи баш сад лок је у нужди, док му та помоћ тркба Ред је овај: Ви треба да саслушате г. Тодоровића, а и мене, и да запишете наше захгеве. То се увек тако ради, па и онда кад су захтеви најнеукесвији. Ваша је, дакле, дужност да наше захтеве са<'лушат<и забележите, па ко је надлежан, он ће носле већ решити имају ли меета ти захтеви или не. Ми тражкмо правна срества за одбрану. Ако таквих срестава нема, ако нам се не д;.ду, — т<> је друго, само наша је дужностда то покушамо, а ваша је да нас саслуП1ате. На сва та разлагања г. члан примети кратко. — Ја сам вам казао каква је наредба. Тако мора бити. Никакве ваше изЈаве ја не могу примати. К»д 1»здржи затвор — после се г. Тодоро вић може жалити — сад не! И тако, г адвокат је одбијен. Ми се надамо да ће и сам г. Никола Николић известити п^ блику о овој ствври. Факт је и сувише значајан а да би се могао прећутати. Ово су насиља, каква сејош не памте у Србији. Код нас је било свакојаких чуда и вршена су насиља, да се чо-

веку кожајежи.Али до овога цинизма н знамо д < је још ико терао. Радикали, знајте и ово, а један човек, ког ц<-ла Србија познаје као часна и поштена човека, један г. Никола Николић нека нам је сведок у овоме. * Не дају му да се жили. Јавили см<> наио је наш заточеии уредник п -иова иритоколарно тражио да му се дозволи иисаћи ирибор, задајући поштену реч, да ни један р< дић в«;ће послати без знања и дозволе унравине. Ако му се ни то не да, молио је да му се бар д<'Зволи да се нротив тога м< же жалити г. миниетру. После три дана г. Тодоровићу је <>дг ворено, да му се иисаћи прибор н<- може. дати, а да сс против тога жали г. м(<нистру није му до^вољено. Ово је г. Тодоровићу саонштено у ор<с>ств} г. Н. Николића адвоката. В*кД<" вљени г. Ник. лић питао је : — Је ли могуће да не дате човеку ни д се жали. — Г. члан је одговорио : „Ниј. дозвољоно.* Самовољно и незаконо одузети затворенику нисаћи нрибор, на му чак ни т<> не доти да се против тога жали министру — ако иасиље може се врIIIи I и сам<> у земљи н'ограничена самовлашћа и тираније. РаЈикали ! то се ево данас врши у нашој лепој СрбиЈИ иод радикалном владом и под новим Уставом. 0< тављамо на страну једнога Перу, али, ра (ИКлЛИ, шта је с начелом, ш.а је са слободом где се врше овака безикоња '? Грозно, грозно, грозао! * Још траје. Већ је десет дана, како је заробљен наш г. Уредннк, и онјош чами у тескобној, мрачној и загушљивој ћелији. Десет је дана, и њему Јошнедође лекар да га болесна прегледа по његовој молби Десет је дана, и он још не доби простр нију собу, где се бар не би гушио. Десет је дана, и њему још не дадкше иисаћи приб р. Десет је дана, и њему још не дадоше писмено реш< ње о недавању лекарске помоћи, и ако су узели 2 д«нара за нисмено решење. Десет је д на, и он још мора да трии у својој ћелији и смрдљиви ноћви лонац.

Десет је дана, и њему још никога не пуштају. Дзсет је дана, и њега још једнако држе под кључем Десет једана, и јоштрају сва свирепства, уведена од самога почетка. Десет је дана, и како који дан с нашим болесаим заробљеним уредником поступа се све горе и горе. Чујте и знајте све ово јадна браћо радикали, јер о овоме Ј 'едног дана т^ебаће да даје рачуна самовољни министар полације.

БЕСНИ1-С

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Отпутовали. Прексиноћ, у 10, 50 часова, отпутовао је б.краљ Мисан, у — засебном — вагону, у врањску бању — у посету намеснику г. Ристићу. До станице испратили га сви гг. миаистри, а с њиме су отпутовали: намесник г. Белимарковић, министар — иредседникв г. Грујић, министар пллиције г. Таушановић, ађутавт г. Рашић и краљев лични секрегар г, Милићевић. * Предата жалба. Ми смо већ раније јавили у нашем лиету да је изабрани одбор трговаца предао г. Министру жалбу односно ново уведених тешкоћа при царинењу робе код царинаре Београдске. У кодико смо извештени г. Министар нриликом примања жалб:! примиоје одбор врло љубазно и изјавио је, да и он сам увиђа постојеће тешкоће и да ће ускоро учинити могуће олакшавајуће измене. Но пошто се сад г. А. Миловановић београдски царинар налази на осуству по ради поиравке здравља у јодном купатилу ЈГипику, а г Миловановић је творац данашњих царинских танкоћа, — то ће јамачно и г. Министар сачекати долазак г. Миловановића. Какав ће утицај учинити ово јодно купатило по здравље и организам г. Миловановића ми за сад још незнамо, но свакојако желили би да му ова ј одна бања у свему помогне, те да би се при повољнијем расположењу и бољој вољи у неколико ублажиле и олакшале оне грдне царинске тешкоћ е

ПОДЛИСТАК

Н И Н 2 (6 -' ПРИЧА А. ЛИТВИНОВА.

Једном пре но што ће поћи на дужност, он случајно уђе у собу за спавање. Нини је седела пред огледалом и чешљала се. Она диже косу, намештајући је кокетно на глави. Рукави јој се поврнуше и кроз нрозрачни батист вид ла се лепа рамена. Селицки стаде; он је је неколико тренутака гледао, за тим ириђе и наже се да је пољуби у раме. Нини се обрте и њихови се погледи сусретоше. Селицки се на један нут збуни ; њему би незгодно; сем тога, јака дневна светлост, која је пролазила кроз прозор, као да га језаслепила. Он већ није могао да пољуби Ниау. Узевши с огжедала прву ствар, која му је дошла до руку, он изиђе.

„Боже мој , Боже, ала је то мука !" мишљаше он. Настао је март месец; у ваздуху се осећало пролеће. Нини је имала нешто да купује и купивши што јој треб<, она пође да се прошета, слатко удишући ваздух. Она је лагано ишла по обали Неве. — Антонина Александровна! чу се иза ње познати глас. Нини се обрву; пр-д њом је био Богданов. У свом шеширу са широким ободом, накривљеном на једну страну, и с лицем, иокривеним лаким руменилом од свсжега ваздуха, он изгледаше јопт „милији" но обично. Оа се весело осмехиваше. Нини је осећала, како јој срце јако куцаше. —Здраво! речеона мирним тоном. — Давно се нисмо вкђали, рече Богданов — тако се радујем што сам вас видео! А имам и много носла, па ретко одлазим и Ани Петроваој. А куд сте пошли? — Кући, одговори Нипи. — Врло добро, ја ћу вас пратити, проћићу се с вама. Он из џепа канута извади једну цигарету сву испревијану, и запали је, Увек је губио кутију за цигарете, те је за то цигарете метао по свима џеповима.

— Шта радите сад? упита Нини. — Довршујем слику, — знате, ону за Б. Права мука , немогуће је тако осветљење овде у Петрограду ! Небо је увек натуштено. Он с очајањем махну руком. Одоше с обале и пођоше једаом улицом Васиљевског острва. — А знате ли, настави Богданов, — учинио сам по вашој вољи: сећате се, кад сам причао о сижету те слике, ви сте рекли да би по вашему мишљењу боље било да су дрвећа с преда. Тако сам и учинио. Па.. . добро је испало. У то време дворник куће, поред које су нрошли, скиде капу и поклови се Богданову — Ја станујем овде, рече Богданов — на трећем с:фату, стан број петнајести. Неко време су обоје ћутали. — Ја бих т ко радо хтела да вам видим стан, рече Нини замишљено. — Па ништа лакше! повика Богдаиов, дођите код мене па ће те видети; ви сад знате где станЈЈем; учинићете ми велико задовољство Нини хтеде на то да одговори шалом, да ^ие <1хга 1е шопс1е а али помисли да ће се Богданов смејати томе, све те светске пристојно сти биле су за њега које шта. — Мегсд, не знам . . . можда ћу доћи . . . нерешљиво одговори она.