Male novine

БРОЈ 226

НЕДЕЉА 6. АВГУСТА 1889.

ГОлИНА ||.

ИЗЛАЗИ СбАКИ ДДН

БРОЈ ХО.П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 ме § 9 дивара II РЕТ1Т ЈОИШХ.

МДЈ1Е НОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Пр лплата из унутр. полаже се сато код пошта

За Београд нема претплплате — Лнст се продаје на број

ПиСМА и РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина" Толјшчин венац бр. 17., на горњем спрату. Претпдата се лрима нод свију пошта у Србији

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од петит. реда 20. пр. ди§. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда. ШШЕ ШТШ

Огласи јевт но, по потреб* и са сликама.

За свако оглашење ллаћа ге држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДВИ.

Сву ону гатовану господу из унутрашњости, | који нам дугују за огласе и којимасмовећ 2—Зпута писали, молимо да нам тај дуг што пре измире.

СПРЕ1К1АЈ1У10 СЕ!... Јевропа већ толико година стење под теретом наоружана мира, ноји исцриљујући њену материјалну снагу, најзад мора да нређе границу напора и да пукне у велики јевропски рат, који ће, према учињеној спреми, бити од страховитих носледица. Траже се трп Д0 пет И баш предвиђајући све ове ' страхотне последице једнога тако ужасног рата, све јевропске државе грозничавом журбом похитале су да евоју оружану снагу што више развију и што бол>е Вреднији могу заради- | сиреме. о о " Па чак и васална Бугарска, ' ^ н еВНО. | предвиђајући опасности од јед

једнакошћу интереса бити приморани да се заједнички боре

тих „заједничких ин-

дечака за распродавање „Малих Новина а . Упитати у Уредништву.

динара дневно Јављамо штованим куп-

нога таквога рата, чији ће се свршетак највише реФлектовати |на балканском полуострву, поЦИМа „ Малих Иовина" да хигала је да своју убојну снагу је наш лист од сада ре-1 доп у ни ' и °Ј ача 11 . г Дипломати и монарси скоро ДОВНО ГОТОВ свако јутро сваке године чине једни другима у 7 часова и може се одмах куповати у администрацији „Малих Новина" и код разносача, а по продавницама на.јдаље о 8 часова,

баш у име тереса." Па шта видимо данас? Оно што видимо да сваке године бива, видимо да бива и данас. Као сваке године, тако и ове, дипломати и државници по парламентима уверавају како је мир осигуран , ка- о нема никакве опасности

и,

оаш с тога.

велике дипломатске посете, закоје сви кажу да су знаци учвршћења мира и добрих и пријатељских суседских односа, а које се у осталом своде само на то, да се добије времена за боље и јаче уређење убојне снаге и да се за случај опасности прибаве ирија! тељи, који ће бар приближном

, зар V, траже нове војне кредите. Као што сваке године путују дипломати и монарси и уверавају један другога о непоколебљивом пријатељству и траже учвршћење веза, тако и ове године видимо да немачки цар Вилхелм путује у Енглеску, прву поморску силу у Јевропи, и чини те до сада „неутрална" Енглеска приступа, и ако не Формално , јевропској лиги «шра. А одмах за тим ви димо да монарх суседне нам Аус тро-Угарске путује у Берлин, своме савезнику цару Вилхелму, где се напијају здравице верном савезништву, непоколебљивоме братству „јуначких" војсакаобеју монархија и учвршћењу њихових веза и пријатељства. И у сред те мајине пред бу ром, у сред тог свеопштег спремања за свеопшти јевропски рат

какав историја ниЈе запамтила, у сред тога времена кад се и суседи наши на Балкану журно и на велико спремају, у сред тога времена шта радимо ми, шта ради Србија ? Није могуће да њени државници не предвиђају опасности данашњега јевропскога стања ; није могуће да они не осећају сву тежину одговорностл, која на њих пада не случај каквих неуспеха или неприлика; уверени смо да су они као синови ове з е м љ е готови за своју отаџбину и ж и в о т жртвовати, — па ипак не видимо да је ишта учињенодајеишта спремљено да догађаји не затекну Србију неспремну. ненаоружану,растројену; да се ништа није предузело те да се у евентуелним приликама очува бар опстанак Србије, ако јој се не може осигурати какав други успех. Ми разумемо и знамо тешке економске и Финансиске прилике које стежу нашу земљу, али искуетво прошлости, интереси отаџбине зцхтевају да се ни на какве тешкоће не обзиремо, они захтевају да ни од чега не презамо, па ма то било и по цену нечије нопуларности.

В А Ш П И Р И (ЗЛИ1-ЗА НАШИХ ДАНА) Ко још ннје видео оно тихо мирно гробље, кад се нањ спусти вео црне ноћи ? Ко јога није видео оне сеничасте илоче, испод којих ночивају костџ наших драгих иокојника ? Ко ннје то видео, а да не осети у души тиху сету. свети бол ?... На подножју јсдне дивнс ливаде, у којој мире румене рулсе, танки шебоји, драгољуби и сасе; у којој се чује иесма лаганих славља, пуна чара и љубави; по кк>јој жубори мали поточић, заливајући ситним валима цветну обалу, — на томе подножју дежи један. свеж, још не затрпан гроб !.. На томе гробу, у глухо доба кад је све дубоким сном заспало, кад се на плавичастом небу гасе божја кавдноца; кад се ништа друго не чује до шумор лагаких иоточића, плаче једна дивна, божаиска придика. Која је то вила, штв тако тужно цвили на

томе, још не затрпаноме гробу? Да није то она добра вила, што је по Косову обилазила јунаке српске, те им врелим сузама испирала размрскане груди? Да није то она вила, што је будила дух у јунака српских ?... Погледајте! Ено је опет на томе пустом, евежем гробу!.. ®Распледа је свионе власи, иа цвили тако тужно, тако жалостивно :... „О, Орбијо, шта си дочекала .,Да Арапи сад по теби суде" ?... Тужна песма, жалостивни гласи... Иа ко лежи у томе гробу ?... Над ким плаче та лепа вила питоме земље наше? Слушајте! Нарицање се опет тужно разлеже : „За мало си уживао Свету зраку од слободе!.. За мало си напајао се Њеним духом — српски роде!... Погажена лежи сада Та светиња наших дана!... Та за њу је, авај мени, Већ и рака ископана!... Црна рака ето, ту је... У њој ће се већ да смири! А крај ње ће коло водит Злобни дуси и — вампири.... Слобода иам мртва лежи

Ал' шта за то обест мари?.. Њу ће скоро да сахране Ниске слуге и — гробари!... Тако се ето разлеже тужна песма на томе свежем, усамљеном гробу сваке благе божје ноћи... Тако нариче та блсда вила на гробу већ сахрањене слободе наше. Тужна селе !... Разгрни вео са твога бледог лица, да ти бол.е очи сагледам !.. Раздери ту танку копрену, да ти видим сјај божанске светлости. Ти ниси чедо земаљско, ти си светиња божија, ти си узор нашег људског бића.... И гле!... Са лица те ноћне прилике спаде танки вео !,.. Лице њено сину дивном светлошћу! Очи јој засијаше живом племенитом ватром.... — Ко си ти дивна богињо ? — Ја сам еадашњост ваша !... Погледај ме!... Видиш каква сам?.. На моме су лицу ситне, арапске оспице!... То су трагови оне арапске, оне вандалске игре, која се одигравала, и која се и данас одиграва на темељу права и слободе српске. За то и певам: „О, Србијо, шта си дочекала, да Арапи сад по теби суде"!... У меии дисање престаде. Вила настави: — Арапске ме оспице љуто боле! Ал' ме више и јаче боди недаћа народа српског! Покав џили сте се! Дигли сте убилачки нож један и