Male novine
Јесг, наше државнике не смеју да смету никакве тешкоће, па ма какве природе оне биле, да Србију доведу у такво стан»е, како је догађаји неће затећи непсремне, да је не изненаде, да јој осигурају бар онстанак у данашшим границама, ако већ не може бити шта више. Ми не видимо да се на томе ишта ради, ми не видимо да се корак унапред отишло у спреми и наоружању наше војске а ме ђу тим догађаји нас могу сваког трену!ка изненадити. Не оклевајмо спремајмо се док није доцкан. ^г> о> 9= БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Пелцовање. Данас од 3—5 чаеова извршиће се у здању оишт. суда последњн пут пелцовање све оне деце, која нису никако пелцована. ❖ Трговачка шиола. У недељно-празничној трговачкој школи друштва „Беогр. тргов. омладине", држаће се данас (6-ог) испит и:з књиговодства. Школа је у здању Велике Школе. Накнадно нашој белешци о одласку Њ. В. бив. краља Милана јављамо, да су с њим јуче на ноћ отишли оријент-експресом немачки ноеланик гроФ Бреј и лични секретар бив. краља г. Милићевић. Исиратили су га намесник г. Белимарковић, сви мииистри, преседник општине с неким одборницима. неколико виших официра и управитељ вароши Београда. * Намесника г. Јована Ристића, за кога смо у јучерашњем броју јавили да је јуче у јутру допутовао, дочекали су на железиичкој станици г. г. министар унутрашњих дела и уиравитељ вароши Београда. * Лнчне вести. Прексиноћним нишким возом донутовали су у 6 - 15 часова г. г. Димитрије Катнћ, Ранко Тајсић и поп Милан Ђурић, дугогодишњи народни посланици и прваци радикалне странке. А овде је и г. Пера Максимовић из Смедерева. Друштво Св. Савз. Палагање темеља Светосавскоме дому извршиће се свечано у четвртак, 10 о. м. у
10 часова пре подае, аа друштвеном плацу у Душановој улици. Ред прославе биће овај: 1. Поздравна реч председника дру штвеног г. Свет. Николајевића; 2. ОсвеКење темеља, уз нратњу певачког друштва „Станковић" ; 3. Краљева химна. пева мешовити збор друштва „Станковић" и Беогр. Певачко Друштво. 4. Двоглави грао, од Стеве Каћан ског, пева збор „Беогр. Певач. Друштва" 5. Гусларева смрт, од Змаја, декламује Јједан ученик Светосавске ; школе; 6. „ Каллхеро ." и „ Киниса моме" ,,На мајка ти В'лико" певају ученици Светосавске школе; 7. Всјна труб /. од П. Димића нева збор друштва „Станковић" и 8. Светосавска жимна, пева мешовити збор „Беогр. Певач. Друштво" и друштва „Станковић", На ову нрославу нозива се сваки Србин и Срикиња, и сваки пријатељ српекога напретка, српске мисли и српскога јединства. Уирава друштва Св. Саве нада се да ће прослава нодизања светосавскога дома бити носећена онако многобројно како доликује овоме чину и циљу, за који се дом нодиже. Светосавски дом, који има да буде прибежиште и кошница иросвете Срнчићима из разних крајева Срнства, жеднима науке, треба да буде не само видљиви доказ наше захвалности ирвоме просветитељу српском Св. Сави, већ и кула светиља на узбурканом мору српскога родољуба; треба да буде символ духвоног јединства васцелога Српства; треба да буде претеча лепше "будућности срискога народа. Родољуби ! Потеците листом на ову прославу и будите сведоци нодизању овога дома, који наговешћује скоро довршење огромне зграде целокуннога Срнства. Одложен претрес. Бившем уреднику нашега листа, г. Медецијану, одложен је иретрес с тога, да се упита војени гарнизон да ли је тога дана чувала стража осуђенике или не. ДОШАЋЕ ВЕСТИ. — Персијсни шах у српској излож5и. „Југословенска Коресподенција'' што излази у Паризу јавља ово: У
прошлу суботу. (29 пр. м.) посетио је шах но други пут светску изложбу. Он се још рано у јутру кренуо из свог двора а око 11 сати ушао је кроз главни улазак и у сриско одељење где га је дочекао српски комесар г. Хаци-Поновић. Онје с г. Бергером, главним даректором изложбе показивао и разјашњавао шаху разне предмете изложене у српском одељку. Шах је с много нажње разматрао већи део срнске изложбе а с особитим интересом зауставио се нред сликом Краља Александра, и по што ју је нодуже разгледао, изјавио је својој пратњи да је веома задовољан, што је имао нрилику да види слику младог српског краља. Г. Бергер обратио је пажњу шахову на изврсна српека вина, која су изложена у српском одељку, и ионудио му да их ироба. Шах је нреко свога тумач изјавио да би радо нробао срнско вино, али је молио да му се пошаље у његов двор штоје сриски комесар јамачно и учинио. Шах је нарочиту пажњу поклонио срнским ћилимима, који су му се здраво допали и за које је рекао, да га много нодсећају на туркоманске ћилиме. Пошто је већ реч о ћилимима, можемо додати и то да ови ћилими у онште и код Француске нублике имају лепог успеха. За доказ нека послужи Факат, да је срнски комесар баш ту екоро продао једнЈМ члану касационог суда седам комада српских ћилима, којима тај господин. мисли да окити једну од својих соба У осталом, ово није јединствен случај, јер се ми већ и из нашег личног иекуства сећамо, да смо код неколико овдашњих одличнијих грађана наилазили у ово последњевреме на собе, којима су главни накити били пиротеки ћилими. Они су или разанети по зидовима (особито као завесе око врата и прозора.) или најзад служе за постављање канабета, Фотеља и столица. Ми смо уверени да би се потрошња срнских — нарочито ниротских ћилима могла знатно у величати, само би за то требало или да се нађе какав вешт и подузимљив трговац, који би овде отворио радњу с тим ћилимовииа, или што је још лакше, да се овдашњим великим радаама озбиљно поиуде на откун већи избори тих ћилима. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — Прослава 200-годишњица ослобођвња Лике и цчбаве од Турака.
Двестагоднш1&ица оедобођења Лике и Крбаве, о којој смо ми већ јавили у нашем листу, нрослављена је по раније изнетом програму. Загребачки „Обзор" доноси ошниран извештај с те прославе, из којег ми вадимо следеће: Још у субото пред вече на многим кућама виле су се народне заставе, а у вече у 8 и по сати варош је била сјајно осветљена; за тим је био свечан поход с бакљама и лампионима уз пратњу домаће музике. Други дан свечаности пао је на благи дан недеље и био је збиља благ красан дан. После јутарње буднице и грувања тонова, све се весело снрема за народну свечаност. Варош, чиста и накнћена народним барјацима, ишчекиваше радосно даљну ирославу. Опход је на жалост морао изостати због оскудице страних учесника, корнорацнја и денутација, који су се изговорили махом даљином пута и другим сметњама. У 9 и по сати отпочела је служба божија у католичкој жупној цркви, К0 ЈУ Ј е уза систенцију одслужио архиђакон Драгутин Божић а згодну проповед држаоје Ј. Ибел жупник из Новога. Служби божијој присуетвовало је уз остали побожни народ еве што је одлично у становништву и чиновништву Госпића. За време службе певало је невачко друштво „Велебит" хрватску службу; а пошто је овде свршена била је служба у правоел^вној цркви, коју је одслужио Петар Крајиновић, свештеник из Смиљана. У 1 сат по подне био је заједнички ручак у гостионици „Еврони," где је бнло преко 50 гостију. За ручком биле су четири здравице: цару Фрањи ЈосиФу, хрватском бану Куну Хедерварију домовини и одбо ру за ову прославу. За време ручка свирала је домаћа музика и тамбураши варошког друштва, а и певачи еу невали. У 5 сати ноеле подне отишло се у Јасиковац, врло лепо талиште госпићко. Поред нриродне лепоте, Јасиковац је био дивно украшен. Ту се пило, певало и'весели ло. У вече су били ватромети и тиме је за тај дан програм исцрнљен. те се евет вратио у Госпић. У нонедељак око 9 сати свет се кренуо и у 10 и но сати стигао у Мушалук. Најлепши утисак учинилаје у Мушалуку стара црквица коју језуб времена кроз 2столећа изјео и оставио ту успомену на тешка и крвава времена, кадјењен утемељ итељ по
другога, а црни демон неслоге и пропасти ваше шири своја црна крила над колевком вашом, над идолом снова ваших!.. Куд сте пошли ? Она неман, која се вешто крије испод гуњца веселога ј сељака, створиће од ове лепе земље крваво поприште!... То нису чувари реда и закона! То нису браниоци слободе народне! То су гробари њени!... Куд сте пошли? Црна реакција стоји над вама, и чека само час, кад ће се на својим тешким крилима спустити у ове лепе питоме крајеве ваше!.. Шта ћете онда ?... Прените се из сна! Стишајтеваше бурне страсти! Около вас гори вулкан! Ви не видите његов пламен, ви не чујетењегов урнебес !... Ја сам садашњост ваша. Гледај ме каква сам! Ројава и гадна!.. У мени сте оличени ви!.. А будућност? Каква ће вам бити будућност ако и даље тим опасним путем пођете ? Ево каква! И њени прсти заропнше се у оне еитне оспице. Крв шикну, помешаиа еа жутом гнојавом течношћу, и прсну у танким млазевима из отворених рана, те попрека бело рубље несрећне прилике. — Таква ће бити будућност ваша! Ужасна и крвава! Таква ће бити, ако се не оканете неслоге и раздора, ако гробари ваше слободе и права не ударе другим, лепшим — нлеменнтнјим путем!..,
0, вило, јаде и боле наш!.. 0, слико тужних наших дана а још тужније будућноети наше како си ужасна и страховита!,.. Вила зајеца: „Слобода вам мртва лежи. „Ал' шта обест за то мари? „Њу ће скоро да сахране „Нискс слуге и — гробари!.. „Црни рака ето, ту је! „У њој ће се већ да смири ! „А крај њс ће коло водит „Злобни дуси и — вампири! Песма још дршће на њеним крвавим ус нама; још тихо на њима изумиру сетни гласи: злобни дуси и вамгшри, а у даљини зачу се страховити трееак! Земља поче дрхтати а кроз фијук ветра и олује, зачу се ужасан поклич: „Нек се ужас свуда шири... „Ево јуре већ — вамнири !,. „Фију, фи ! „Ту смо ми!. „Пребродисмо бурне водс „Да играмо, „Да певамо „Ој, на гробу од — слободе!... Вила задрхта! Подиже брзо са земље свој танки вео; умота њиме своје крваво лице; махну крилима и неетаде је у ведрој, летној поћи.
За тренут беше тихо и мирно. Поклич ноћне авети, за часак престаде. Више гроба зајеца сетан глас: ,.То вамнири амо јуре „Из свог мрачног, грозног стана !... „Тешко теби зоро нова, „Слободо ми закоиана!... И отпоче сатанско коло на гробу скоро сахрањене наше слободе , наших грађанских ирава. Вампири еу играли ситан танац, па су коштуњавим својим рукама показивали на урнек свога дела... Под илховим ногама тресла се земља; а од њиховог* поклича задрхтао је спаваћиви свет. Поклич се весело орио: „Фију, фи ! „Ту смо ми! „Пребродиско бурне воде, „Да играмо, „Да певамо, „Ој, на гробу од — елободс! У сред бесне и страховите вике ноћних авети; у сред лома и цике, чуо се онет сетан глас крваве виле, „еад^шњости наше" : „То вампири танац воде аПо гробови наших дана, „Тешко теби зоро нова „Слободо ми закопана!...