Male novine

Контроле, који о томе ништа и нсзнају. Од нредседништва Главне Контроле 7 августа 1889 год. у Београду. ШТА ЈЕ С КРАЉИ ЦОМ? * Државни интер8си — Виши полмтички обзири. Има неких чудних стварчица, које -се зову овим именима, што их горе исиисасмо. „Државни интереси" — „виши политички об:?ири". Шта га ли је ненравде и злочина н чињено под лажном образином ових пет речи! Па ипак ово иису празпе речи. Доиста има „државии интереса", доиета има „виших по Гитичких обзира", који по некад захтева ју да се учини и оно, што се обично не чини, да се учини чак и оно што стоји у супротности с буква шим текстом Устава и закона. То је једно. А друго, владаоци, в .адарке, краљеви, краљице — они имају тако изузетан пбложај у друштву, стоје тако високо над обичном грађанском површином, да се на н.их и у добру и у злу често примењују сасвим друкчије мере, но на обично грађаие. За њих често и Устави и закони имају са свим други значај. У земљама устав ним, где нема нрогонства за обичне грађане, ио некад бива нрогнат краљ, и онде где не у бијају ни обичне зликовце ио некад одрубе главу крал »у. То није по Уставу, али је у „др жавном интересу," и тај раз ог признају нравници, уважавају законодавци, б .агосиља га црква, усваја га историја. С тога да погледамо на ствар краљичину и с овог гледишт«:. Да видимо да ли се забрана да краљица не долази у Србију не би можда могла правдати „државним интересима" и „вишим политичким обзирима." То је доиста и покушано. У последње време почели су рас турати против краљице Наталије оитужбе политичке природе, Тврди се да је она и душом и телом улетела у политичке интриге. Славољубива и властољубива. као што је, она би дошлау Ср бију с пуном главом планова, да у брзо цриграби у своје руке сву власт и постане једина регенткиња, да уз свог малолетног сина седне на краљевски престо српски и да влада бар до пуно летства младога Краља. У томе ће ј.е помоћи једиа страна велесила. Чим би се стално настанила у Србији, она би почела да при бира око себе присталице ; ностала би центар свију интрига; сви незадовољнички елементи купили би се око ње, и све то уносило би само још већу забуну у наше и иначе пометене полцтичке односе, стварајући зем љи нове унутрашње трзавице и нове онаености.

Наравно, тако представљеиа, краљица Наталија јавља се као голема беда и оиасност за Србију. Она 6.1 нореметила цео нови ред ствари, који се тек почео сталожавати код нас. Намесништво, влада, све би дошло у питање, све би се окренуло тумбе, да нанрави места новом поретку, где на врху земаљскттх послова стоји краљица Наталија А кад се ствар тако иредета ви, онда, иаравно, не само да има големих разлога не пуштати краљицу у Србију, већ живот ни интереси земаљски захтевају да се та онасна особа држи игго даље од Србије, и ие у Крим, но кад би икако било могуће, чак у Сибир дајечовек прогиа. Тако изгледају оптужбе, растуреие у последње доба про тив краљице. Ко иоле иажљиво пратинаш^ јавне ствари, знаКе и врело свију ових оитужаба, с тога иемамо иотребе да га ми ноказујемо нрстом читател.нма. Нагласићемо само толико, да то врело мора бити мутно већ по томе што је веома заинтересовано. У осталом, сва неоснованост ових оитужаба види се одмах на први поглед. Довољио је само замис(ити како би се све то дало извести у практици, па да се види, да све те комбинације нису пишта друго до иуста Фаитазија, која би изгледала бљутава и у каквом глуиавом роману, а камо ли у реалној политици. С киме би и чиме би краљица Наталија могеа прошвести тај обрт? Где је та снага, камо те силе која би иадјачала и намесииштво и владу, и либерале и радикале управо окрену .'а тумбе цео данашњи поредак? Је ли то народ? Ко ће га повести? За ким ће он поКи ? И у чије име. за каквим начелом? Иод каквом заставом? Или је то српска војска; она иста војска, у којој су виши чинови наклоњеви либералима, нижн радикалима, у којој најпосле краљ Мииан има толиких пријатеља и толико угледа! И зар та иста војска, која се заклела на Уетав, да помаже сад да се Устав погази? И за ким би пошла та војска? Зар за једном женом? Има ли и једаН моменат у целој срнској историји, где би жена стајала на Челу српске нације и онаје руководила? Та о свему томе лудо је и мислити. Ваљало би претпоставити да је краљица Наталија са свим изгубила памет; само тако могле би јој засести у главу и такве будалаштине. Најпосле, шта би то било што би нам давало права и разлога мислити, да краљица Наталија може имати ма каквих властољубивих политичких пожуда? Није ли она на против, кроз пуних 12 година свога седења на српском

нрестолу дала сјајних и несумњиких доказа, да је улога суируге, улога матере, улога домаћице једино ноље, на коме је она тражила себи рада и славе? Погледајмо летимице бар њену нрошлост. Она је код наше иптелигепције развила укус за нашу народну ношњу. Она је била покретач да ожи ■ ви и да се почне развијати читава једна граиа наше женске домајае индустрије, чиме је многој сиротној сељачкој кући отворена сноредна зарада од женскпх })укотворина, а стран свет добио је прилике да се уиозна с лешгм срнс им ткапинама. Она је брижљиво нрибирала матејЈИЈал и о свом трошку почела организовати израду великог етнограФСког атбума, где би у бојама биле нрестављене све разнолике наше народне ношње, што би за нашу књижевност и за нроучавање парода била лепа тековина, да злидомакп удеси нису омели нлеменигу трудбеницу у ноловини овога корисног посла. Она је развијала дух корис них удружења; код нашега жен ског света и била покретач за осннвање женских дружина но Србији. А шта да рекпемо о њеном заузиман.у око наших ратних рањеника, где се као анђео утешитељ јављаиа крај болесничких постеља, за што је од народа с правом заслужила слатко и поносно име „мајка српска." Тиме 'је изазвала код нашега женског света ону племениту ревност у неговању ратних рањеникаиболесника, којој једино имају да захваде многи и многи синови сриски_ што су се живи вратили домовима својим. Она је својим узоритим др жањем као жена и супруга уме ла стећи истинску моралну неприкосновеност чак и у нашем брбљивом и оговарачком престоничком друштву, ко.је никога не штеди, и даиа је светао пример како карактерна жена може очуватн своју моралну чистоту и остати на врхунцу женске чедности чак и онда, кад муж, склизнув једном са стаза својих брачних обвеза, саојом залуталошћу даје жени пуно право да и сама скрене моралном странпутицом,- у овом случају опро штеном и од бога и од људи. Ето, то су поља, на којима смо пуних 12 година гледали краљицу Наталију; у том кругу кретао се њен рад; ту је она вежбала своју снагу и ту тражила славе и уснеха — не излазећи никад из круга, који обележавају дужности добре суируге, добре матере и добре гра ђанке срнске. Краљица Наталија дала је миого светлих примера, да је она управо била мученица својих супружанских и материнских дужности, и то добровољна му-

ченица, јер је млада, лепа и на врхунцу земаљског гоепоства, инак најлепше годнне своје про вела у горком самовању, лише на оне среће, која убогу колебу претвара у с.штки рај, а без које и сјајне краљевске палате постају пакао и мрачне тавнице. Па инак краљица Наталија принела је све те жртве једино на жртвеник својих женских, супружанских и материнских ауж И.1СТИ. Зар није грехота, зар није стидио, ту исту жену оптуживати сад за прохтеве и пожуде, које могу и личити једном мужу, а ш које нраве карикатуру и накараду од једпе жене. Не, краљица Наталија никад није била иолитич и шарлатан, Цела њена ирошлост сведочи да је она потпуно задовољна, и то јој је са свим довољио кад се може слободио кретати у својој ириродној улози сунруге и матере - - то ноље за њу је до| вољно !'1ироко дч задовол.н све амбиције н.ене. Јер зар може бити веће славе за њу, но кад се рекне да је однеговала српском народу доброга краља, иј| иредала му га као златну ја г буау! Краљица Наталија била је така у нрошлости. Ми смо тврдо уверени, да ни у будућнбсти неће бити друкчија. Ми верујемо у њену магеринску љубав снрам јединца свога; ми верујемо у мудрост њену, у њену тактичност и иознавање нашцх нрилика, с тога смо тврдо уверени да ће краљица Наталија, долазећи у Србију да из непосредне близине бди над неговањем и васпитавањем свога сина, умети да схвати сву делвкатност свога положаја и да остане строго у улози и делокругу својих чи то материнскнх дужности. Као мати, као жена, као Српкиња, она има тако благодаран и тако пшрок круг рада, где може достићи таку славу и пожњети толико благосдова вародних, какве ннкад не може достићи ни једаа краљ. Та шта не достаје нама Ср бима? Одакле се мора отпочеги цео морални иреображај наш? Од матере! Само ће добре, узорите матере одвести српски народ слави и величннн. Краљица Наталија може у томе предњачити примером, и кад ту славу постигне, — онда је ностигла све. Из свију тих разлога, дакле, ми смо мишљења да долазак краљице Наталијс и њено стално нребивање у Србији не само што не доноси ниЕакве штеге и опасности за земљу, но башнапротив, било би од благотворна утицаја и на васпитање младог Краља и на неговање женских и мате ринских врлина код нашег жен ског света. * Да станемо овде. Редом смо прегледали све разлоге и обзи ре, који би се могли навесги као