Male novine

Ми немамо нингга против т га што нам -се те депеше шиљу из минпстарскот цресбироа. Али кад се ве!1 хо!»е да учини услуга српским уредништвима, онда та услуга треба одиста да буде услуга т.ј. треба се постарати да уредништва те телеграме добијају на време и да се никад не деси да из н.их по што год „случајно" изостане. * СјЈвћке друштва Сввтог-Саве. Као што дознајемо извлачен.е срећака друттва Св. Саве неће бити 1 Септембра. као што на срећкама стоји, но 29 ов. мес. Уз извлачење приредиће се на калимегдану један велики концерат на коме ће суделовати све певачке и музичке дружине У случају рђавог врсмена извланење и коицерат биће 3 септембра.

Уза сваког вола иде зобница или торба, улар, покровац и чешагија једна на пар. Волови добро да су потковани. Овај пропис саопштава се свима обвезницима, с тим. да овакове коње и волове као и прибор имају.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Пропис за коње и воловв, Канцеларија шум. дивиз. области јавља : Да би обвезници 1-ог, П -ог и Ш -ег нозива из шумадиске области знали какове коње или волове као икакву спрему уз ове морају имати према пронису од 25-ог априла ове гадане АРбр. .565 то се овде саонштава. Коњи за резервисте коњичке бригаде морају бити здрави и иајмање 153 см. високи. Коњи за дивизиску коњицу морају бити здрави и најмање 150 сантим. високи. Коњи за иољску артиљејрију пописапи од обавезника морају бити здрави најмање 158 см. високи. Коњи за возове и њихове старешине у трупној комори морају бити здрави и најмање 145 см. високи. Коњи за теже возове као што су муницијски, проФијант и мостови трен морају бити најмање 158 см. високи. Јахаћи коњи за старешине морају бити 145 см. виеоки. Товарни коњи 142 см. високи. Сваки обвезник унисан да да коња, даће га добро иоткованог, ако јејахачки, прописани нрибор, ако је теглећи, ам са напрсњаком и нрибором, а ако је товарни, самар са свимапотребамаЈЈсамарским и уз њега ћебе, улар, колан кудељни, четку и чешагију за тимар, зобницу и кононац од 3 метра дужине. Волови да су јаки, развијени, здрави и да нису ситни.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — Реаирмв у Босни и Херцеговини. Прашка „Нолитка" дознаје, да се за Босну и Херцеговину спремају неке реФорме. Најнре ће се учинити неке личне иромене и нремештаји, односно иопунити нека виша чиновничка места, која су дуже времена унражњена. 0 иотреби те промене, вели, уверио се заједнички министар Финансије, кад је недавно био у Босии. За тим ће се решити нека иитања о у прави босанских железница, које су биле са свим под војном управом али та управа је садатако дуалистички уређена, дасу само на челу управе ОФИцири а све остало особље је из грађанског реда, и потчињено је заједничком министру Финансије, које га и ноставља Свуда ће се преустројити служба сигурности, тако жандармеријаће сс умножити са100 момака а раснустиКе се сва три крила летећега кора. који је потномагао жандармерију. Услед тих промена жандармерије ће се разместити друкчије и подићи више нових жандармериских етапица. Ношто ће се жандармерија, у којој су до сад служили само домаћи синови, новећати, примаће се и иоданици Аустрије и .Угарске, и то бивши војници, који говоре сриски или хрватски. Чак те вели како ће се укинутн и неки норези, који иостоје још од турске ураве. Много су реФорама предузимало, предузима и предузимаће, али сиротој Аосни и Херцеговини никакве вајде од тих реФорама. — Далматински коњи. Пруски капетан Алвенслебен купио је у Далмацији за немачкога цара четири белца за 14.000 Форината. — Мокедонија. Руски лист „Гражданин" говорећи о Македонији, вели да је Македонија, на коју Бугари реФлектираЈу, нод управом Срба била вековима, те да Срби у Македонији имају своје сномснике и народне несме, које се по свој Македонији певају. То јс посведочио и руски конзул у Солуну г. Јастребов, који

је у својим научним расправама доказао, да већина македонског стаиовништва прииада Србима а не Бугарима. Исти лист после ове тврдње завршује о томе свој чланак с овим речима : Будућност ирипада на Балкану оним народима, који су за веру и слободу потоцима крв пролили, а те се ни на који начин не могу прибрајати Бугарп. — Босна и Херцеговина. „Србобран" нише : Из Крупе пише нам наш п о у з д а н н к, да ће се на Велику Госпојину ове године иосветити тамошњи срнско-нравославни манастир, задужбина старих славних Немањића, који је дарежљивошћу народа срнскога из рушевина подигнут и обновл>ен. Посветиће га сарајевски митрополит Ћорђе Николајевић уз асистенцију многобројиог свештенства из бањалучке Крајине. Тога дана, обдржаваће срнско-православна цравена општина у Круни велико народно весел.е, те на то нозива сваког Србина и иријатеља иравославља. Како нас наш поузданик извешћује, тога ће дана приложити народ српски нз све босанске Крајине лепе дарове томе манастиру. Из Баљалукс добисмо ово писмо: Како је свима штованим читатељима „Србобрана" на, тој страни (јер на жалозт на нашу страну не смемо доћи) нознато, говориле су бечке и иештансе новине, да је извештај „Србобранов" одавде о ириликама за боравка нок. краљевића РудолФа уБањојлуци не одговара истини, јер да сноменути нротест народа против уираве није се никако ни догодио. Кашње кад је то свему свету познато било, пристадоше и ти чивутски лиетови да је нсшто било, али рекоше испрва, да је та ствар сасвим невина и да Ј^е проћи бсз посљедице. Најкашње становиште тих новина било је као увек ка I се о Србима говори : „велиздаја", „буна" и т. д. а да то докажу — доста им је реч „Србин", коју оии тумаче са ,.издајник" „револуцијонарац", и бог да зна како још. Да нако бањалучка згода нећенроћи без иосљедица, ми смо одлучно тврдили, јер смо се надали, да ће јаено доказани вапај народни наћи номоћи на меродавноме месту. И ибиља носљедице не изосташе, али какове ? Сећате ли се оних силни затварања нрошле године ? Денунцијације, које код нас цвату у сва четири годишња доба, заиграшесвоју улогу и уродише затварањем многога народа ове околице.

Данас је учињен крај бањалучкој аФери. Честити Србин, грађани и трговац Никола Вучковић са нашим свештеницима и још некојим народним људима нређоше праг апсана да изврше казну, која је јучер од касацијоног судишта потврђен Да ли ће пако бити још даљих посљедица — о томе те новине не говоре, али ми их се бојимо.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Кошутова слава у Пешти. 13. ов. м. у очи Госпојине, у 3 сахата после подне била је у Пешти свечаност у славу Кошут. Улицама ишла је маса света. У прослави су учествовала многа друштва са заставама. Пештанске гоепође ноклониле су драгоцен венац. У вече је било сјајан концерат. — Умро. У Бечу је умро Фишер млади словенски контрабасиста кога музикална критика рачуна међу знамените крнтичаре. Родом је из Штирске-

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — МаниФ -стација у Атнни У Атири су] биле бурне маниФестације у корист крићанског нокрета. Услед тих манифистација похашнено је миого људи. МаниФестанти окупили се у огромној гомили и отишли кући министра преседника Трикуписа да им да објашњен.а о својој политици у крићанском нитању- Трикупис их је одбио. Мир је повраћеи. — Канзл у Норинту, Проноее ее гласови, како грчка влада намерава посредовати, да се што нре доврши канал коринтски т. ј. даће управи извесну суму новаца, која ће јој од Унраве бити гарантована њеним нриходима. Али ствар још није сасвим свршена ! Неки журналн нротурају и ту вест, како ће компанија уступити влади и земљиште, али то јелаж. јер компанија нема никаквог земљишта. -<>о ТЈрЈгиш Будимпешта. 15 августа,. Житт иај аи,а. шеница за септембар октобар, по Фор. 8.58 Фор. 8.48 и Фор. 8.49, шеница за март април,

лела слична катастроФи у Мајерлингу. ниг а Ка1аег81:а(11, 'з пиг а АУеап" —*) У „бечком ваздуху" одрастаоје младић, коме сеједиом имала цбверити будућност многих милијона, нитање норавнања у царевини незадовољених народности, мир Европе једном речи најтежа културна питања. И тај кужни „бечки ваздух" учинио га је нростом, разузданом моралном проналицом, који расточава своју младост, нс познаје дужности и позиве евоје, и, најзад, решава се да умре као — љубавник. Сентименталан свршетак оног пустог романа најодвратнији је љубавна смрт нове Отилије — леш јој царевић цвећем носина — пред огледалом: пада он мртав о тле! Исто се тако свршавају сви грозни романи глупог листа „\\ г 1епег Ех1гаћ1аМ а", који, на срамоту Беча, живи само од скандалозних причица ове вароши. Жалосно, врло жалосно сврнгао се млад, бујан живот, на кога се насмејала срећа, положај, љубав, име, слава и сила. Но још би жалосније било, да се овај живот није угасио, и да је онакав човек сео на престол, да решава судбином једне државе! Владаоци Аустрије: РудолФ што пије онијум' лена Марија — и трећи савезник — Фијакериста БратФиш. Чеси, Мађари, Хр*) Ово је позната Сечка иесма : „Један је само адрски град, само један Беч."

вати и Немци отимл.у се о иревласт и живот> нрестол се љуља.... али н.ихова височанства немају времена да се о томе забрину, јер слушајући међутим глуиаве свирке Фијакеристе и несмице „068 шасМ, утеН 1 ћа1(; <1осћ ап ећ1'8 \уеапе Кшс1" Је л и то доскочица светске новеснице која нам обично излаже трагичне видове светских догађаја — што је оно дело пукло по свету баш онда када смо се снремали да прославимо стогодишњицу Француске револуције ? Ленше нретнразновање није се могло ножелети; смрт краља који је своју земљу уиропастио — и самоубиство — и самоубиство царевића. који би за цело свој народ довео до ижице пронасти, да је сео на нресто Ето разлога оној стогодишњици! Осврните се на нрестоле свронских владаоца! Сравните психогнозу оних „по божијој милости" ! Хазбуршки самоубица — полудео; Дом Вителбахов: Лудвик II умире од лудила; луда бар по имену влада Баварском. Будући владалац Енглеске, како нам га преставља „Ра11МаИ-ОахеИе" коловођа модерног Молоха, коме на жртву нриносе најленше жене. Но да не претерујем. Као Немац поносим се што је на ирестолу немачке царевине унук великог Вил.ема и Фридриха, а породица суверених Хохенцолерновића још је и сувише млада".

И кад погледамо на све ово, још да веру" јемо у машту „но божијој милости"? Нека се као магла разбије она Фраза, с које постоје небројене невоље и зла у т свету, која је поробила човеку што му је најплеменитије: понос, самоноуздање, слободу и уверење да дух светом влада и начинила га подлом, ропском животињом, да само слуша као пас својег госнодара, не из уверења, већ из глуне предрасуде о тајанстЈвеној сили и натприродном ностању владаоца. I Нта V Зар ови људи који се од нас не разликују ш> крви, месу и мозгу да су бол.и и врснији од наг не ште су јачи, паметнији и моралнији — већ само зато што су они рођени у дворовима а мм у грађанским колебама, они новијани у кадиву. ми у платненим пеленама ? Ако је по вољи божијој и ако је бог доиста на земљи ноставио своје застуннике — онда их је требао оснажити и опаметити, да су бољи од обичних л.уди, као наш Виљем и Фридрих, а не као РудолФ, Отоп и иринц Уелски! Или нека се призна да су крал.еви као и други људи подложни природним закоиима и дужностима и да с иравом од на» могу тражити да их љубимо само онда, ако ту љубав заслуже, као и да су нам одговорни за дела своја. (СВРНШИЕ СЕ)