Male novine

Балкану без њина утицаја. Очување берлинског угокора, као што се то хтело 18*5, никако не може бити задатак Србије, то је задатак Јевропе. Исто је тако са свим неистина да Србију у номенутомуображеном нравцу терају руски утицаји. Услуге, као што су безциљни ратови, не указују се ни најбољем пријатељу; сем тога вал>а знати, да у Петрограду до с д никад нису ни помишљали да Србију наведу да ради против својих интереса и да су савети, које је онаотуда добијала. гласили само за одржаван.е мира и реда. Тако је пре две године, кад је науправи било либерално-радикално савезно мииистарство, руска влада одбила намере Драгана Цанкова да Србија буде збориште бугарске емиграпије, јер она није хтела Србији да ствара никакве неприлике а Србија је и данас решена да поштује бугарску границу и да не дозволи новреду исте са српског земљишта. Нека у Бугарској буду лојални према Србији, као што ова жели да је нрема Бугарској, па ће обе државе живети у најбољој слози. Чак и да Вугарска прокламује своју независност не би узнемирав^ла Србију ; тај догађај би у нрвом реду додиривао турскеи јевропске интерссе Газуме се, покушаЈ Бугарске да данашњу иоделу Фактпчких односа снаге измени у своју корист, нагнала би Србију да сама себи номогне. Докле на Истоку постоји данапш.и однос поседа, нема апсолутно никаква разлога срггско-бугарској раснри. У истом смислу говорио је и министар преседник г. генерал Грујић дописнику поменуте „Пол. Кор." ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Захтев из народа. Неготине јављају нам да су прваци радикални из окр крајинског депешом тражили да се Г.шша Ђорђсвић, управ. вар Београда одмах уклони с дужности и подвргне најстрожијој истрази за узето мито од Павла Петровића, трг. из Неготине како не би срамотио целу радикалну странку, заузимајући нод њеном владавином овако високо чиновничко место. -=3> оо ИЗ БЕЛА СВЕТА

— Папин дар. Пана је даровао 10.000 динара за жртве катастроФе у Антверпену. — Непогода с градом. С Гијеке јављају, да је тамо у околини 6 о. м. бесаила велика бура с градом, који је нанео велике штете виноградима — Милионар — сиромах. Да у благу и богаству није сва срећа, доказује нам и американски богаташ Џеј Гулд, који има имања у вредности од преко 100.000000 долара. Кадје Гулд ту скоро био у чувеном американском купатилу Саратоги, људи при-

сами не бисте понудили, али у овоме случају морадох како тих 600 дин. тако и плаћену казну од 240 дин. урачунати што ћете ви као карактеран и пун племенитости човек и нотврдити. Из овога надам се и сами увиђавате, да нисам добровољно или из зле намере суму новаца коју вам позајмих нред суд изнео, а уједно себе бар толико оправдао, да мишљење, које у поменутом листу о мени изнесте, нредругојачите. Мени ћс веома жао бити, ако с

мете да никако не иде сам. Кад год! ово мало обавештења неће о мојој

би ишао из куће, увск је било више њих уз њега. Његова кћи Нели увек га је водила под руком, а син Ђорђе ишао је уз њега или за њим. С Гулдом обично иду чстворица, а иајмање троЈица. Готово на свакој стопи прати га потајни чувар. Са свима својим милионича изгледа Гулд као незадовољан и несрећан човек, кога мучи брига и страх од људи. И 3 Ј А В А На „Званичну Исправку" г. Глише Ђорђевића управ. вар. Београда од

невиности уверити моћи, јер мени није све једно да једаи тако мисоког положаја Господин ко ви што сте — а чија ме доброта од очигледне пронасти спасла — свакојако о мени мисли. Изненадило ме је само ваше одрицање да мене познајете. Ви се сигурно више не опомиљете кад ме је члан савамалског кварта ио саслушању к вами у главну полицију довео, када ви и књижицу због које ме окривисте прсгледасте и наредисте, да туне и у затвор останем, док ми се кривица не извиди. Да сам пак 6 дана затвора у глав

25. Августа 1889 год. бр. 10.876 | по ј аолпцкји издржао, потврдиће Г

200

„Дневиог Дудвиг Гис

ТЕЛЕГРАМИ МАЛИМ НОВИНАМА 8. Септембра 1889 год. Пирот. На земаљско евечано гађање стекли се многобројтш чланови и гости, да је носета управо сјајна. Заставу савезне стрељачке дружине освештио Његово Висоаоиреосвештенство Госнодин Митрополиг Михаило. Бившег краља Милана као кума заступа његов ађутант канетан Рашић. Свечаност и весеље велико и одушевљено. У свечаности учествује преко 400 стре лаца. До вечерас најбољи стрелци су капетан Зекавица и ироФесор Миша Михаиловић. • 8 Септембра. Рим. Стање здравл.а Крисиијева боље. Рана окрастала. Билетени о здравл.у његову прекинути. Гроцка , Седмог овог месеца, у очи самих избора нослаиика •ереска власт разреши од дужпости и преседпика и члапова суда

касанин из

такав положаЈ ставио, да чак и Г. Управника — према коме се вечито благодаран и обавезан осе^ам — због зајма који му нозајмих, на суду мојим својеручно написатим и нотписатим актом — а не протоколарним нреслушањем — иотргнути морадох. Ако вас је ово увредило, онда молим вас, опростите ми, јер ми то никако намера није била. Ја се што више за срећног сматрам што Ј'едном уваженом човеку који тако одлично место заузима као ви што сте, услуге учинити могадох ; и верујте, да ми суд рачуна о нотрошеном нов! цу — биланс — не тражи, никада — /.вфицит вароши Гима за 1890 од вас тих вами позајмљених 600 износи читавих шест милиона динара.' дин. потражио не бих, док ми их ви

штампану у ороЈу Листа". | који је у истој соби, у којој и Ја Кад сам „Исправку" у номенутом бејах затворен био, и затвор скоро листу прочитао, не мало сам се из- 5 месеци без ислеђсња — по његоненадио. Без да сам и најмање на- вом казивању — издржао, и још пуно меру имао Г. Управника вар. Бсо- 1 другова и пријатеља који ме у заграда вређати, изгледа да сам га твору посетише. Та ви лично н натако увредио, да ме је — у љутини редисте да ми се донесу спаваће хасигурно — једним врло погрдним н- 1 ЉИ не из гостионице код „златног коменом — „окорелим неваљалцем и Њ а", заипо вам и за ово благодарлажовом" назвао, што ја у ствари ност изјављујем. никако заслужио нисам. Шта више ' Да ви нак овим одрицањем да мснс; ја јавно признајем да ми је веома [ познајете какво задње намере иматб, жао, што ме је несрећан случдј у сумњам; јермисам ваш полОжај кога ви заузимате, уважење које од свакога уживате*) поштовање којим вас

сваки предусрета даЈе и сувише Јемства » сигурности, да у ваше ноштење не сумњам. С надом, да сам себе ма колико иред вами оправдао, и тврдим уве • рењем да ће те позајмљених вам 600 дин. у овом мом бедном стању мојој маси послати, узимам слободу назвати се вами благодарни и обавезни 3. септембра 1889. Неготина. П<>в. С. ПетровиК.

■*■) Нар .чито 0 1 ,,М. Новина 1 '.

Београда, 1 0Ш11тине умчарске. Зар овако и иод повим уставом ? докле ће мо с регентима? Рим. Приликом годишњице уласка Талијана у Рим, краљ је на депешу мредседпика ошп гине одговорио овако: Идућа годишњица је незаборављена, дапае за наше јединство нема никакве опасности впше, А ц акобиона ипак наСтаЛа, сви Талијанн *ће строго испуинти дужност, тим пре што у погледу граннца отаџбине у ло.јалним срцима Талијана нема никакве нартиске разлике. Рим. Јуче се нровалио друм у војном округу Салесу у Со сенци, где су били војници. Један канетан и 32 војннка рањени. Берлин. „МопМен^сће" изјављује: Са свим је неосновапа вест по новинама, о одсгупап.у посланика Сечењија.

у Р .

— Свакако , кнсже , г. Гастислав, к 0 ји ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим. То се најбол>е види баш по томе што ја одлазим а он остаје. То ти је најопаспији поданик у целој држави твојој. Г. Растислав највећи је лицемер балканиски, шерет каквогаодавно није грејало сунце балканско — заврши 1>енерал свој нападај. Кнез се смешио. Изгледало је као да му се доиада овај го&ор ђенералов. Он нримети: ђенерал Врбавац није увек тако строго судио г. Растислава. Ја још памтим време кад је г. ђенерал хвалио г. Растислава као најувиђенијег дииломата и државника балканиског. .. Ђенерал га пресече: — Ја ни сад не ноЈичем његову увиђавност. Ја и сада оберучке потписујем све што сам некада говорио о његозој памвти. Не оскудева њему мудрост, но поштење; код њега је мозак на свом месту, но ;рце није код н.ега где би требало да је. Тоје ( нравом смислу речи човек без срца. — Па инак биће да је овај ваш суд мало фистрасан — рече кнез. Но ђенерал не даде му цобро ни да изусти. — Приетрасан! Ј - а у овоме тренутку при•трасан! За што, кнеже? У име чега? За какав )ачун? За какву и за чију корист? Треба лн

мени што? Ђенерал на један нут умуче, наже се нобочним собним вратима, чисто се мало иропе, зину мету руку на ухо и стаде пажлЈИВО нешто ослушкивати. — Шта је? — Уиита га кнез. — Ђенерал ништа не одговори, но продудужи слушати иажљиво— Шта има? Шта слушате? — понови кнез. Цвили! — рече ђенерал брзо и оштро. — Шта цвили? Ко цвили — питао је даље кнез. — Ах, она ! она цвили — рече ђенерал плаховито, пун узнемирености. Кнез ослушну; ништа се није чуло. Он по гледа ђенерала и чисто се трже. С разрогачеиим очима. које му некако чудно бејаху утекле у очне дуп ' г .е, ђенералје изгледао просто страшан: — Идем . . . долазим . .. одмах долазим рече ђенерал ужурбано, на јурну у побочну собу и затвори врата за собомКнез је ходао но соби и чекао. Прође нет, прође десет, прође и петнајест минута, а ђенерал се не врати. Кнез ослушну на вратима. Из нобочне собе чуло се само одмерено куцкање шеталице. Ђенерал је јамачно био чак у крајњој сиаваћој соби своје жене. Тек после двајес-

так минута ђенерал се врати. Али, боже, у каквом стању! Откопчан, раздрљених груди, разбарушен, са закрвављеним очима, на којима су се још нознавали трагови суза, он уђе у собу тихо, полако, на прстима, дајући знак обемарукама као оно човек који се стара да некога не пробудиУшав, он отпоче иолако, готово шаиућући али са живим покретима и нагласцима као да декламује: — Она ми спава! — тако поче ђенерал Она ми спава ! Као узабрана ружа на узбурканим и запенушеним сланим таласима морским тако ми ее она љуља на срдитим и хучним таласима грка живота људска. А кивна пучина риче и у беснилу своме са дну мора граби песак и муље, јури на по ршину и куша да ми тиме заспе и иретрпа моју лепу румену ружицу. А ја сам галеб, бурна тица морска, што јс слободно над горостасним хучним таласима и безбрижно слуша метежну борбу њину; ја ћу слетати и једним махом лаког крила мога распирићу морску пену и у кљуну уграбити из ње моју лену румену ружицу и изнећу је у ведре и јасне сунчане висине.... (НАСТАВИИЕ СЕ)