Male novine
БРОЈ 300.
ЧЕТГРТАН 19 О/.ТОБРА 1889.
ГОДИНА Н
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН
БРОЈ 10. П. Ц.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину УО динара На по године .15 динара На 3 иеоеиа 9 аинара 1.Е РЕТ1Т ЈОЦЕНЈ I Оглас/г јевтино, по потребн и са сликама.
МЛ#!! ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се сагсш кад пошта За Београд нема претплат& — Лист се продаје ка број
ПиСМА и рукониси шаљу се ВлАС .чи10 г „Мајих ! Новина" Топ/1мчин"венац 6р.|!7., на горњеи^спрату.
Претплата се лрима код свију пошта у Србиги ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој сграни од петит. реда '.0. нр. дин, а иа четвртој од петит реда 10 вр. див. ПРИПОСЛАНО етаје 50 пр. д. од петит реда ШШЕ 2Е1ТП15
За свако оглашење плађа се држ. таксе 20 пр. д
ВЕЋИ ОГЛАОИ ПО ИОГ >ДБИ
*
Нашем добром и никад непрежаљеном ВЛАЈКУ СТЕВАНОВИћУ бив. економ болнице
Даваћемо 19-ог у четвртак годишњч спомеп у 9 сатп пре подне у цркви <в. Марка. Јављамо сродницима и пријатељима ради знања. ожллоп Љ ени Су п РУ га милкА,деца, мајка, брат, сестра с осталом Фамилијом.
ооосоооооо:обооаоовоо оооооо О © 0 САМО код 8
о о о о о о о о о о © о © о о о о
ЈАКОВА НАНАРИНА
о о о у кући г. Милије Карастојановића у кнез Михајловој |Ј улици број 21. О Р Може се довро и јеФтиније но игде ку О О О о о €1 О О 8
пити Мушно и дечије одело јер је избор тако огроман да сваки по својој во,љи може изабрати по нвалитету и цени.
ната, Бачке, Срема, Македопије и Старе Србије. Цриродне везе, везе крви, осећања братска палажу јој да сву своју снагу употребљује на то, како ће у згодиим тренутцима моћи макар мало па мало да задовољи народиосни прин цип, те да једпог дана види свУ" српску браћу скупљену уједну целину, једну државу. То јој налажу и њеиидржавни интереси, јер она као засебно тело, као самоегални организам може онстати у Јеврони само као јака и снажна држава. А таква ће бити тек онда, тек ће онда моћи жнветп својим самосталним животом , кад Србија око себе прикупи и уједини све делове раскомаданог Српства. То је задатак, то је мисао, то је идеја Србије, то морабити мисао сваког Србина, с ко јом.леже и устаје. Свакако друго схватање задатака нашег, било бииздајство према самоме себи, било би издајство српских иптереса. Ми мислимо, ми смо увереии да сви Срби па и сви нарОдни иослаеици заједно с поп Мшга-
гшнизни
721,7-10
Јанов Канарин
©ОООООООООООО1ООООО0ШООООО0
са рафовима, у мојој кући у кнез Михајловој улици, издајем под кирију од идућег Митровдана. Г/. Спксојевић
762,2-3
адвокат
4$ ј^ТАН са 4 собе малапе, свимал 1 у осталим удобностима -и водо ^ 5 водом за кујну и нужник. Ч Издаје се о Митрову дану. Ц ^ У кући „Стари ТелеграФ". ^ 699 8-10|
I,
Један слово-слагач потревује штампарф код Просвете. Може одмах стугштде у кондицију.
Н И 1 Е Т А К 0 Приликом адреске дебате поштовани иосланик ужички, говорећи о н а р о д н о ј вој сци, рекао је како је задатак Србије да се само брани од сиољ них наиада, и да она нема и не може имати никаквих агре ивних намера. Овако самовољно и неприродно < граничење задатка Србије сматралч смо да је случајна погрешка говорникова, на смо се трудили да на њу и не обратимо нажњу читалачке иублике. Али кад је тај пасус говора поштованога иосланика отелеграФисан и допесен у страним листовима, онда нам је дужност да о томе проговоримо, што ће
се сад, нема сумње, значаЈ тога говора и коментарисати у страној штампи, и што онеречи, изговорене у вародном нреставни штву, одиста могу у Јевроии створитм криво мишљење о томе, како се V нас схвата наш на*) родии задатак. Као и сваки други народ, као и свака друга држава, тако и срнски народ, так > и Србија има својих влшшх идеала, који су код нас тг.м већи, тим узвишенији, што се ти идеали тичу уједи њења целокунног, данас раскомадан&г српског народа на разне држаге. Дапас, кад влада иринции народности. и кад се у силу тога принциа тјјоши сва снага иоје дииих народа и појединих држава, може ли, сме ли Србија рећп ,а јој је задатак само од брапгг '>д спољних напада V И кад таке речипадајуу народном преставпиштву, може ли се у свету, од кога имамо <-и лом да отимам') оио што је на ше, мислити друкчије но или да не нојмимо паш народни задатак, или да смо га се одрекли И онда, кад нитање нашег народног уједињења дође пред је-јпом, гаје исте мисли и тежње, вропски суд на решавање, како' које горе изнесмо; ми држимо ће се оио моћи решити у ко ј Да пои Милан није јасно искарист Србије, кад ето се у на ј зао своју мисао, да ју је оста родној скушптини вели да је | вио недовргиену и што овде' го Србији задатак амо да се брани: воримо, једино је ради тога, да од евентуелних напада споља. \ се у страиој штамии не ухвате Д иас влада иринции народ : за оне његове речи, изговореие ности, и то је са свим природаију скупштиии, и дапо њамакрицринции, јер би неприродно би-1 во тумаче схватање и распололо да једни исти елементи теже! жење срнског народа, да му не да се раздвоје један од другог. | кажу да се одрекао сама себе На иротив природна је тежња да се ти елементи скупе у једну целину, у једну државу. И баш у силу тога принципа видимо данас уједињену Италију, уједињену Немачку. У силу тога ис/гога принцина видимо да Француска данас напреже сву ;своју снагу те да се спреми за
10%
БЕ0ГРАДСНЕ ВЕСТИ Уиажвна оатавка. Г. Јоваиу Ђаји, начелнику микиетарства спољних послова, и г. Андри Николићу, секретару министарства просветс и дрквених дела уважена је оставка, коју су подиели ка државпу службу, повраћај изгубљених провинција ј погато су задржали посланичке мансвојих. датеПа може ли Србија да се одрекне својих ириродних ирава, која има на земље и ировииције, у којима живи српски народ
? Може ли, сме ли Србија да се брине за одбрану само од спољних напада, а да не мисли на о слобођење и уједињење са Србијом Б сне и Херцеговине, Ба
Укинуто звање. Службене новине доносе указ којим се укида звање генералног консула у генералном консулату у Скопљу, и на осиову тога указа ставл>ен је на расиоложење влади г. Ђока Поповић, досадагањи генералди консул у Скопљу * Тужсн. Управа варогаи Беогглда подигла је код суда варошп Беох' ;;а