Male novine

да тужбу против нашег уредника :и члаиак „Две приче" у 272 бр. нашега лиета, налазећи, да се у томе чланку наноси увреда Њ. В. Краљу. Овај број нашега листа управа вар. Београда забранила је и суд вар. Београда одобриоту забрану. Један судија био је одвојио мишљење и нашао да нема места забрани. На жалбу нашега уредника, Касаци]а је учинила неке иримедбе и суд је попово донео решење да има места забрани; и у овој нрилици г. Боди се одвојио 11 нашао нонова, да забрани нема места. Касација је после коначно одобрила решење судско, којим се одобрава забраиа, и на основу тога, унрава вароши Београда подигла је тужбу. Уредник наш зват је јуче на одговор и он је дао реч. Шта ће суд сад решити, видећемо. * Девојчица, за коју смо у јучерашњем броју јавили да ју је силовао један онштински чиновник, зове се Зорка Јовановићева, а родом је из Смедерева. Родитељи су јој иомрли, а има само једног брата, који је на занату у Смедереву. * Чрезвичај'0 к»набе У миниетарству спољних нослова има једно канабе, које је унраво „чрезвичајно" јер је због њега један дугогодишњи и вредни чиновник морао дати оставку. Њему је то канабе била неонхода потреба и он се њиме врло добро и згодно служио. Али од како је дошао у министарство нови благајннк, или управо стари, па из пензије поново враћен у службу, ол је нешто бацио око на то канабе и силом свога положаја учинио да се из

Обичаји у српској војсци Али сам се у томе преварио. У војсци сам видео, како неки оФицири м нижи чинови нечовечно поступају са војницима. И у новинама чешћс читамо, даје један, или су више војника побегли из војске. Новине, које доносе Орој побеглих, кратко кажу : да су аобвгли због насиља нижих чииовп. По другим државама, нижи чииови не само да се казне за нечовечно поступање са војнннима, већ се то изнесе и на јавност, како би и други видели и чували се, да грешке овакве врсте не чине. Тако : „Мале Новине, донеле су у 48 бр. од нрошле године овај чланчнћ : Обичпј у баварским касарнама "Како пише нариски Голо-а, осуђенје ових дана у Саргеминдену у Елзасу, баварски десетник : Готл, који је са војницима иоступао на најбруталнији начин. На суђењу се показало, да је својом мускулозном руком гушио војнике, и држао их тако, да су се многи онесвестили. Сем тога ударао их је шаком у лкце и нљувао им у очи и образ. Једнога војника тако је ћушнуо, да му је у увету пукла бубна онпа. Другоме је с вилама изломио руке. Једнога дана наиђе, да стражар у етаји спава, десетник заповеди да сиромаха свуку гола и баце на' ђубриште, па га онако намазана ђубретом терао по дворишту. Готл јс изјавио на суду, да га је на те изгреде навела службена ревно т : а најзад да није учинио ништа друго, по што чине толики други подоФицири". Сваки који је прочитао овај члан-

«1

канцеларије иремести у предсоб- чић а био је у војсци нашој зна, да ... ' се овако исто ради и ио нашим касарнама. Сви нижи чииови (са малим изузетком) врло рђаво ностун^у са ојниницима иможесе с правом. Ч ]\и :а је 1>Г)1во аостуи ње у нашој војсци остало обичај. Видели смо, како јеГотл стражара намазао ђубретом, и намазаног терао по дворишту, да би га таквог с ви војници видели. Овакав случај д есио се и у Београду. Једаи војник опоганио се у шеннци на оањичком брду. Његов га :

љс за дочекивање. Чиновник коме је канабе било од нотребе, одупирао се томе али све узалуд, каиабе преместе и чиновник због тога да оставку. Сирото канабе, шта је дочекало! Зар опо које је доживело многе догађаје; накоме су вођеии врло важни и судбоносни разговори, зар то „чрезвичајно канабе" да се толико уираво запостави, да се толико заборави на његову важност и услуге, да се толико багателише да га из канцеларије преместе у предсобл>е. Баш су и ти благајниди немилостиви л.уди! 0 историји овог чанабета говорићемо другом којом згодном нриликом. -«3!» ОН®*-

Готл „пе чини ништа друго, што чине толики нодоФицири." Тако је исто и у нашој војсци. Запитајте ма кога нижег чина, због чега тако немилостиво поступа с војницима, и зашто их туче ? Добићете овакав одговор : „и ма смо били Ш'1М1рани, тучгни, аљувапи и пониж 1чан>/, аа тако исго треба са сваким аостуаати, којн лође у војску јер нико <>вде кије дошап да га гоје, че(х, ребра да м/ броје." Има и оФицира, који зановедају нижим чиновима да туку војнике ; да их не жале него да нобију „скотове". Па како не би војници бежали из војске ! — Удри динас, удри сутра, војнику се богме досади; и он ^е од крви и меса као и сви људи. Верујте, ти су наћеници дуго и дуго трпели, иа кад сс није могло више трпети, латили су се бегства, да нотраже себи мучан али миран жпвот У туђој држави. На то их је нужда! нагонила, а и њима иије лако потуцати се по туђини од немила до недрага. На кога се каилари „онизме", томе би саветовао да раније траже лек, ј«р ће после бити доцкан. Тај бива тучен „за ништа"; стварају му се кривице и ако ихнема. Војникјенокоран; зна шта је дисциилина; врши све што му се заповеди, — иа шта вишс, врши и оно што би му шкодило здравл>у или би га прсд друштвом понизило, — и ако све то чини опет није сигуран од самовол.е канларске. Тој самовољи ретко који од официра да стаје на пут. Нижим чиновима никако нису сви војници иодЈеднаки. Они који их часте имају много олакшице. Да би нижи чинови заштитили те издашне војнике, они узму по 2—3 посилна, који еамо тај назив носе, а у ствари други раде око каплара; слушају га и за слушање вуку шамаре. Док сам се бавио увојсци, ја сам све случајеве рђавог аостуиања бележио, било да ^ам их сам видео, или од другога чуо. Белешке су нодељене на пет дела: 1 Псовка , 2. ТеЛеснл казна. 3 А-

*>ио , држећи да ће и ови бити довољнп на да се види жалостан живот нашег војника. (Наставиће се)

командир спази, или му за ово неко г Р ање или отимање новпца и лругпх ј ани, па натера војника да размаже ства Р и р*дова, 4 Кааларсно гопоган ио рука и тако умазан изда - счоство. 5. Униж в- јуИе каанв. вао је заповест свнма војнипима Ове су белешке доста кратке, пре1е - ма прибелешкама, које сам водио у у војсци. Многе сам примере изоста-

у вече. Ово ч ин и српски Готл.

Позориште и њвгава Управа Пише Љубинко I. (на.ставак) Ми знамо, да позоришту млого треба. Ми знамо да се оно бори, и да се оно борило са млогим тешкоћама у своме животу. Али ми незнамо : за што се нањ од стране државе тако мала пажња поклања, односно контроле и надзора у оиште?.. Ми знамо и то: да Позориште, ин^че саставни део његових административних чинилаца, треба да представљају људи образовани, л>уди сиремни и тактични. На против, г. Иинтеровић својим ионашањем ни у колико на оправдава ове наше појмове Он билете нродаје у фесу, (као што је то и „Брка" у једном своме броју изнео). Он безобзирно нанада на поједине чланове, не водећи ни мало рачуна 0 месту и околини у којој се налази Тако је, по уверавању некојих посетилаца Позоришта, напао у Љуег-у на г. Љ. Станојевића, уваженог и одличног члана нашег Позоришта, не бирајући изразе са јкојима га је почастио. Он сматра јсебе као неку „силу", заборављајући 1 да је он међ' ннтелегентном класом I људи; да је он у храму српске Талије, у коју се стиче сва образована | публика престоничка. ј Имали би још млого и млого слујчајева таквих да наведемо, али ћемо се за сада од тога уздржати, и ограничити на овај један, ношто смо намерни да згодном нриликом нгрочито говоримо о раду и ионашању тога госнодина, који узурпира свој положај а и своју дужност. Ми волимо Позориште! Ми га сматрамо као ираву и истинску гиколу ' народну; ми у њему . гледамо благодетни утицај ва целокупну омладину нашу, на баш за то и пропраћамо критички оне мане, које треба што пре уклонити. Ми овде нодпжемо свој глас : У интересј Позоришта; у унтересу оног леаог гласа што га оно има, и што га мора имати, нека се г. ИинпровиЛ уклони са места аозоригитног

СЛЛШК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БА/1КАНСКИХ НАРОДА У 90 ГЛАВА — С П0Г0В0Р0М (Писац задржава сва арава) (59.) — Зар сам ја чаршија — прнмети Рака и најлак развуче усне. — Та пс велим за теб(^ али тако је у опште. Рака тек сад загледа добро Растислава. — Данас изгледаш добро. Чисто си се подмладио — рече Рака. Растислав се смешио. Ова Ракина "хвала допадала му се. — Јес, данас изгледам добро. То сам и сам опазио, А било је већ и крајње време. Зло

да је још дуже нотрајала ова неизвесност. Већ сам' био скомолао. Даде бог те се овако сврши. -— Та добро је — нрихнати Рака — овде смо скинули свратаголему беду, оиасностје била велика.Сад је поље рашчишћено, и ти ћеш имати времена да прикупиш дизгине добро у своје руке — Рака иоказа изврнутим несницака како би ваљало „прикунити дизгине". — Само и ту вал>н хитати. Ко зна шта може настати доцније, а ми ћемо имати још грдних мука с овим окачеником. Море несрећник је то! — Што? Шта је радио? Да нема што ново? — упита Растислав живо. Ј — Шта ће ти бити ново! Све стараносла. Ноћас су опет барлијали, и онет му придигли на картама преко три хиљаде дуката — рече Рака срдито. Растислав се пљесну. — Шта велиш, за бога! зар три хиљаде дуката изгубпо! — Он устаде и узе ходати, настављајући говор: — Е, то је страшно ! Толики новац!.. Ко ли му толико маче? — Зар је један — рече Рака — узео је сваки по нешто, а највише она иротува Француска. Оно би требало прогнати. Он сам однео му је вшне од две хиљаде дуката. Па'да је бар само штета, но и срамота. Онај се свуд хвали,

а ти знаш како је код нашега сиротног света. Код нас бајаги газде, на иазе на сваки грош. Како је сад ту кад се рашчује, да је овај прокартао пуне три хиљаде дуката. Још не беше Рака изустио последњу реч, кад се иа вратима зачу појаче куцање. — Ко ли је сад то боже мој.. и где ли је онај мазгов да прво човека иријави — рече Растислав журно и нагло пође вратима. Но као да се на један нут нешто предомисли, он застаде на сред дворанеи рече гласно,— „Слободно" Врата се полако отворише широм, а на прагу се указа осредња, још младолика жена Иза њених леђа извиривалоје нрестрављено лице чича Јовино. — Гле, откуда ти амо? — рече Растислав зачуђено, излазећи нред госпођу. — Пре свега немој ништа замерити чича Јовану — рече госпођа улазећи — он је хтео да ме пријави, али ја нисам дала. Да си био с ким другим у послу, ја бих причекала у другој соби, али кад ми речејјда си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве. Говорећи ово, госпа приђе Раки, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му нружи своју мајушну, веомо белу и веома лепуручицу, поздрависе с њим и одмах га Фами"