Male novine

коицесију ,"а то ба бпла стара пе^ма на нов гдас. За Т1 ми и износимо ову белешку, апелујући њоме на г. минпстра нар. привреде и народну скупштину да индусгриска предузећа никад не ступају страндамг, нарочито кад уе за таква предузећа јављају Срби, 0 а још и наши грађанп. Мзнелч смо 1-но у надп да се овака грдна порешка неће учинити, а кчкчв резултат буде, јавићемо нашим читаоцима. * Убијен. Тоша Савић каФеџлја ктд „1>алкана и убијен је на грозан начин у уторак на ноћ. За сад зна се оволико: Убајено Тоша станопао је у Фишегџпској улици. Пошао је после Ј 2 сахати ноћу мз ка®ане у свој стан, и кад је бво баш у средини улпце пза двора и зидане ограде, дочекан је и сикиром у главу ударен, где је на месту мртав нао. За тим^су га злочинци однели и бацили у општинску кречану код ваге општинске на баталџамији. Нрегледом нолвцпјскпм коистатовано је, да је пок. Тоша сикиром }бијеп ; т. ј. глава му је сва размрскана. Ствара које је обично при себи имао иису однеееие, једпно што му Фали то су кључеви од вертхајмовеЦкаее. Толпко за снд о убпству. Чујемо, да је данас пре подне полициЈа случајно ухватила једног чозека, коме су леђа на к >шуљи крвааа, п како није могао показати счално занимаље и становаље, стављен је у притвор. Говори се да се Један Цш.огорац прпјавио власти да јамчи за пригвореног но полиција као да је п Црногорца прнтвоцпла. Кад целу ову ствар сазнамо у нојединости, донећемо је опширно. * — Њзно Величанство Нраљица Наталија извезла се јуче у варош и свратила у радњу Јевте Швловвћа и компанпје, где је купила неке пнсаће стварп. * Долази. Амернканскп посланпк у Букурешту г. Фгрн, кОји је акред тован н код напга владе, додчзи овах дана да преда своје кредитиве * Досељавањз Црногораца. НреЗ—4 дана дошл > је у Чачак 3000 душа пз Црне Горе, који ће се настанити у Србији. * Погреб. Јуче после подне предано је матери земљи тело Хрпстпне, у-

лоне сртгског добротвора пок. мајор Мише Анастасијевића. На опелу је чинодејствовао Њ. Високопреосвешство г. мптрополит Михијло с протођаконом, .четрнајест свештеника и два ђакона Опелу су ирисусуствовали Њ. Бисокопреосвештенство бив. митрополитг. Теодоспје, администратор жнчке епархије архимандрит г. Дучић ; г. миниетар просвете, проФесори Бел. Школе т с гроге, преседиик општине г. Карабиберовић и многобројан свет обојега иола, тако да је велика саборна црква у којој је вршено опело, било дупке пуно Нахору су невали певачка друштва : „академско иевачко друштво „Обилић" н „Даворје". Опровод се од цркве кренуо кнез Михајловом улином, па Теразијама преко батал џамије до цркве Св. Марка, где је тело иокојничино спуштено у породичну гробницу. Од родбине са стране није нико дошао. Сем вел. школе, црне заставе биле су иттакнуте још и на згради општинског суда и београд. читаонице.

Краљ Гра^анин (Ђогоугодни аолитички разг^вори, у тридесет и три радње, четрдесет и четири бесаос.гице. ПосвеКено * грађанима, а могу их читати и краљеви — кад се иограђане). (свршетак) Јес ириватни људи, па се старају да чим год оставе у народу спомен о себи; подижу чегиме, мостове капеле. У самом Београду златним словима сијају имена два обична грађанина, два српска трговца:Мише Анастасијевића и Илије Коларца, на угледним зградама, дарованим отаџбини, а Обреновићи, династија, владари који трају већ близу једап век, ево не ударише ни један камен да се овековечи у народу. Да, говорим, јер ме срце боле. Милијуне је примио Милан за 20 година своје владавине. Милнјуне ! Где су они ? Пародни музеј, народна библиотека, учено друштво, краљевска академија, народне збиркз и кабинети, Велика гимназцја, Велика Школа хемијска лабораторија, па чак најпо сле и сам пожарни стражар — еве је то збијено и стрпано у оно јед дно јсдино здање, што га поклони

„отечеству"неумрди Србин капетан Миша. Зар је било тешко једном краљу Милану Обреновићу да откупн део онај квадрат, где је гллваа полици ја, па све доле до на другу улицу, па или ту или на другом месту да подигне Миланово, дивну зграду од сама тесаиа камена, иш -рану српским мраморним стубовима, дивну, украшену, накићену, да нам заличи цео Београд, да прими бар народни музеј и народну библпотеку, да буде вечити сведок да је овом зем.ђом владао један племенит, родољубив српски кралз, први српски краљ носле Косова, човек који је волео науку и уметност, и који јеоставио један трајан спомен своме народу. [ Да, лсте дани и месеци, пролазе године, доћиће доба када ће млада | иостати стари, кад ће стари сићи у ! гроб, доћиће доба кад ће се стишати и изумрети с нама заједно и наше страсти, и наше мржње и наше злобе, и наше ненравде и наша узајамна оцрњавања, а кад свега тога нестане остао би један жив, красноречиви спомен, .једна монументална зграда, која би потомству ириIчала : „Краљ Миланје био велики Србин, велики родољуб, велики владар."Јес они хладни мраморни зидови говорили би то лепше и красноречивије но и један историчар. И шта је за то требало? Једаи једиии од оних многих милијуна, које је краљ Милан иризгио, и— расуо, ни сам нс зна кудаЈ ■»Нека ме извиии бив. краљ Милан, ово је у меколико мешање у његове приватне ствари, али нека дозволи примедбу да су бесплодна, тренутпа, лако заборавна сва она ситна доброчинства, што ихје он чиниоовде онде нојединцима и на којекакве ситнице. Јес, све оне штипендије, ситне пенсије, поклони, сатови, прстење, брогаеви, дијаманске игле, мин1>уше — све то што је двор сраски у току од 20 година бацпо — може пзносити п више од једнога милијуна, али све то отишло је бескорисно и за династију и за народ, као год да је сручено у Дунав. На иротив поклони луксузних ствари били су још од гатете, док међу тим скупљено у једно и мудро употребљено, то би створило за век >ве везу између народа и династије!,.. Краљ Милан није оставио иикакав знак од себе с тога нека се не чуди ако су га београђанн тако брзо заборавили

Но бар од сад даср->ски двор буде мудрији у томе! — Их, ха!... ГНта ми ти исприча — рече онај други београђанин. Јес, испричах ти, додаде ирви, а ова је прича таман јасан разлОг што се бив. краља Милана нико више и не сећа, <»со Госп. Браћи Минху у Месту Од управз ес!за<1>% кројачког умољени смо, да овој њиној изј»в« дамо места у нашем листу, што ми и чинимо не примајући Н1 себе никшву одговорност. На ваше прнпостно у 316 броју „Мчлпх Новина не одговорнти вам, значнлт би да смо мн ненстину протпв вас на јавност изаели, а осам тога значнло бп да сте ва у праву, но како пи ј«дпо ни друго не постоји, дуж шст нам налаже да вам одговоримо, те да јавно мњење внди ко пма право а ко не. Само ов >м прншком одговарамо вам не само као ЕсааФ кројачкн већ у пото време као н Срби. и у ком одг >вору нећем > вас ни најмање штедитн, већ ћемо вас свету изнеги онакве к»о п1то сте. Ви у вашем прииосланом нн у чеи ннсте нотрли наше наводе одн сно кројачке радње, којом ви управљате. В.шпм начодима хтелм сте само нсобавешгени свет да обманете. А да је тако, ево нашег одг >вора : Мп смо и пре казалп а и сада кажемо, да ви само новлаетицу имате на израду шгоФова а не на пзраду одела јер ви нисте члан ЕснаФа кројачког а по уредба еснафскзј, само онај може киговч занат управљатп ко.јп нраво на тај занат има, а по чем пак вн то право немате, јер нисге члан кројачког ЕснаФа, то немате нн права да тај занаг унражњавате. Вашп наводп у припослапом ралн одбране вашч кројачке радње, тако су нпштави, да на исте не би требало ни одговарат .т, али ради читалачког света то чинимо, да бп видели ка&о се еснаФСка уредба штује. На ваш оправдавајући навод да вп счми одело нс израђујете, већ да сте узели кројача одговарамо вам са једном народном иословицом „Иије шија него врат". Овде није у пита

Л Е Л А

ОД САВЕ П. ЈОВАНОВА МОТО : Иза грех, грех се ваља.... (Наставак) I. У баштп под гранатнм дрветом седела је Лела са децом на клупп. Наједанпут пз собе чу се тпхо свирање. Дрхтајући гдас старчев пратио је свпрку жалостнвом песмом. „Ој претешке успомене! „Ал сте дадне као стене; „Пуне бода, мдого јада, „Пуно сузе — празна нада.... То беше песма пуна бола и туге. Тонови

као да су се дпзали пз дубине душе а не са мртве жице свнрачеве. Деца престаше са игром а Лела, коју чаробнн звуци доведоше у занос нсиустн плетућу чарапу у крпло. Стари свпрач никад несвираше тако дивно, тако тужно. Кад звуцп прест »ше Л.ела се трже. Оиа нолетп с децом у собу. Сгарац сеђчше изнемогао. Седу главу спустио је на ледне грудн а руке, к је мадо пре тако тужно пзведоше свирку, опружио беше доле поред себе, држећи онако вито од обансса гудало. — Бнб > ! Бабо !.. новикаше свп. Са укоченим очима и бледим дпцем гледаше стари свирач пред-а-се. Лела га је звала... Он нпје чуо. Стари свирач већ беше умро.... II. Била је ноћ. Месец са чаробним плаветнплом обасјаваше земљу, шетајући понесно преко пебеског свода а сребрнасти облаци, ко на лаки крили, прелеталн су с једног краја на други. Тпшина вдадаше.

Нод густим заклоном дрвета седела је Л.ела замишљено. На беле нуначке руке насдонила је гдаву и ћутала. Дуго је тако непомично седела, док је пз заноса не трже бледа месечев зрак, који је кроз густо дис1'е пробио и њепо лице обасјао. Она се трже. — Ја сам сиротица Како је то тешко.... Последњу сам нару потрошнла.... Немам чвме да га счраиим .• Шта ћу!,... рече вспрекадано са сузнпм очима девојче и снустн замишл^ено гдаву на вреле груди. Тек што је почела размншљавати шта да чпни а иза ње чу се тихо шуштање све блпже и ближе. Она се скрену. Завнјена V велпком шалу стојала је блпзу ње непомично као стена — жееа. — Мара!.. рече упдашвпо девојче. Мара је од својих четрдесет година. По дпцу доста старом, могла се распознати нскадашња лепота њена. Муж јој је у почетку прве године умро, те је као удовица оставила доста прича. Цела је варош знала. (Наставиће се.)