Male novine
I
®у да лп ви лпчтто израђујете, но је у питању вагаа радња, а п >чем вагаа радња израђује одело, то се каже да ви^сами израђујете, па радилн ви лпчао или не. Вага други онравдавајући навод, тотово Је јошт ништавлји од првог, управо рећи, незнамо шта да кполимо о вами, кад се таковим наводима браннте, јер но овом другом наводу сваки, ко би хтео могао би кројач битп, нек донесе штоф па нек каже не могу штоф да продам па зато имам права кројачем постати, почем пи велиге „нмамо шгоФа жога не мпжемо да. продамо па зато имамо права кроЈачку радњ? упражаавати". Са оваковим разлогом и једно дете небп се служило. 0 вашем пак трећим наводу не'може се друго ништа казати. но да је так > псто нигатаа и недотупаван као и папрсд казана дза, јер п по том наводу, може свакп трговац кројачем постаги, ако ми од његд штоф ие купимо, почем ва не кажете „Не1]е од мене штоф да купују зато упражњавам кројачку радњу". — 0 вакав навод пре би в жио за Авганистан но за Србпју. Дакле из свију вашн оправдајућп навода, јаоно се впди, да вп права немате кро ачку радњу упражњавати. I Што је ви пак код све наше тужбе упражњавате, то ми нисмо криви, мп праиа имамо да. протестујемо, али 'Силу немамо да вам забранимо, :па кад тако може бити није нм чудо да са таковим ништавим наводика на јавност взлазите. Оволик * што се тиче тога имате ли права кројачку радњу упражњавати или не, а сад да се вратимо на осталп део вагаег прппОсланог и да свету покажемо колико је то ваше прппослано истинито п том прпликом да вав! скипемо маеку те да. се 11ред светом не празите беаазлеча јагњад а у нсто време да се на нас блатом блцате, што ми вашој експлоа атанији нећемо подлога да поетанемо Ви који се код необаиештепог света умет ; пред<'тапл>ати кло безазлека јагњад, ви сте у самој стварн нрепреденп и врло фини шпекуланти а да је тако, потрудићемо се да до■кажемо. Ви у.вашем нрппосланом велите „неће од мене штоф да узимљу" а толнко сте дукави да нећете прави узрок да кажете т. ј. ејјшт О иећемо |»'Д иас да узимамо, јер опај узрок који ви инводите, да ми од вас не/ћемо да узпмимо због горњп веза, ■тако је ништаван да неби тр(-бало о томе речи трошпти, јер нити они, ннти ви нами р бу поклањате но узпмамо од њих што бољег рачуна . нмамо Дакле кад ви прави узрок нећете да кажете ми хоћемо . Чујте: Ви сте научили да српску државу на нечувен начин монополишете н ек- "<'Плоат1ппете па вам се то усдадило јер такове готовине нема пигде у свету, но и то вам је мало, већ хоћете јотп не само нас но посредством иас и цео остали народ да експлоигаете и моиополишете. Зар то нпје 'експло^.тација и монопол, к д ви тра^жлте да од вас узимамо штоф са 1 100°/, скупље, по ипо са друге стране пабављати можемо ? Зар нас мало странци са готовпм оделом давећ ви оћете и носледњн за.. логај из уста да пам отмете ? И ми, кад би на тај ваш нредлог лристали, не би иишта друго учинили, но да заљубав вагае спекулативне[ себичности, ваши раденици - робови пос/ганемо, па да се после Фалите, како Србима занимање дајете, као што се сада Фалите са вашом Фабриком а „Одјел" вам у том секунднра. Ва, који се тако радо Фалите, да Срби добра са вашом Фабриком доприносите. а међутпм ^ксплиатшпече је како само ви умете аи који не плаћаге _ ин порез ни прпрез, нита каковп државпи терет
сносите; вп којп сте Фчбриканти као сваки други на страни а као такови загатпћенп још ђумруком са некп 15%) шт0 н в Ј е мала већ велика ствар, загато нам некажете: Враћо, у иитересу земље, у интересу вашем и у интересу потрошача, решили смо се да странцима отпор дамо, Ево мн ћемо од сада мањим процентом радити, само наш Фабрпкат трошите н онда кад би вас обишли, могли бч нас нападати. Овчко нак што да учннпте, као што горе напоменусмо, ви не само да можете, но и треба да учините али в* то не само нећете, већ ши више хоћете од оног К'ји оделО од вагаег штоФа носи. посредру порезу а начин зар то неби била п реза, кад би свако одело у толчво скупље к штало, у колпко ,)е ваш гатоФ скупљи? Зар вам је већ, мала једна такова пореза, коју вам народ Српски због војенпх лиФерација ндаћа? И зашт « ако ви тако разумете гостопримств > које у вашем прпносланом сномињете, вн ћете временом од народа српског јошт п непосредну порезу тражптп. Да вам пак српски народ већ непосредиу норезу плаћч, дов »лшо је да напоменемо, да нагау државу копхта једап војничкн шињел 34 динара, а друге државе таковп и ако не бољи упола тј. по 17 п 18 дпн, а то све због вашег скупог штофз . Одговорите зар није тако? Ово није опсена већ права истина, о којој ,је већ неколико пута у наш >ј штампп говора било, а које нотрвено није, п у месго да надлежни то нспптају, ваш адвокат „Одјек" узимајући вас одбрану збогпомену-| те скупоће наводп нам, како се цена вагасм штофу опредељује и то онако с рамепа „средња цена од 8 година" а неће да каже, да ли се цена сваке г »дине мења у или не, и далп је ц»на вуне пре 8 и 10 год дуппо скупл^а била во у последње време п према томе да лп се ваше цене мењају ил« су ванте цсне из годииа ј кад је вуна најскупља била. Кажн | молим те Одјече? Даље за оправдане великих цеча бранн вас и тим што су за време последњег рата, шињелн са страме рђави лпФерова- ; нп ; алп зашто су тако рђави лиФеровани и примали то Одјек такође| неће да каже н кад су рђавп бпли загато су мримљена а нарочито п још кад зчкоа о лиФерацијама вели: „Ако донешена роба мустрп неодговара, не само да се пста неће нримити, но ће лвФеранту п положена! кауцпја прспасти и. т. д. (свргаиће се) Различности У јучерањем б [0ју јавили смо о прокламацији претендента набугарски престо и обећали .да ћемо је у данагањем броју донетп, што ево и чинимо. Јевропска дипломација без сумње ће јој иоклонити најозбпљнпју пажњу те Ј ноставившп Њ. светлост г. Соколића,| обућара пз Иожаревца, на бугарски престо, пресећи једном бугарско питање. Пр кл мацпја гласи : Прокламација БриИо Блгари ! У половини четриајестог века живео је у Бугарској мој чукун дед Љубомир Соколовић — Племић као тутор младол.етног Александра сина Михаила Шпгамана краља бугарског и управљао Бугарском. Љубомир жо-роди Младена а Младен же-роди Светозара и Чедомира од Чедомира трајало је с колена на колено до Стевана Херцога од Далмације и Херцеговпне. Стеван је радио Јосима генерала а Јосим јерадио Станислава спахнју а Станислав роди Јована, Стевана и Драгутина племића иочем. По чувењу Бугари траже на нресто СокоЈОвића то ја Јован! Соколовић полажем право на истин,! и ево загато: 1
Ја сам за време рата водио 800 војника о своме трогаку, а сада про. сто од заната живим који сам морао по дужности претсденској на иресто изучити. Ја счм у првом рата изгубио мој спахилук у Аустрији и несмем вигае ићи. Зато браћо Бугари ако ме хоћете ја сам вољан вами доћи. Љубомира је заслуга и то, кад су Турци ири опсади Париза заробили цара Октавијана Римског и његове синови и цара Људевида Шпанског и повели у Цариград. Љубомир их отме од 'Гурака у Херцеговини и поврати на престо њин. 15 септембра 1889 год. ПожаревацЈа сам вами одани Јован Соколовиђ племић — витез.
Читај
в 1 1 1
Парнп млпн мој у Јагодпни са свима магапнерпјама за просто и бело боашно. са машином од 24 коњске снаге, — 6 об »ра за рањење свиња, кошевима и магазама за рану, са осталим зградама и осам ектнра земље к>д млпна продајем, а и под зажуп на трп годпне одма издаћу. У року за пола годпне спајам воду са реке Дугомира, са парним млпном, којп ће извесно девет месеци т годнни на води без ватре радати. Ногодбе ради обратитп се подписатом у истом парном млпну. Радован Стоичеви^ 849 2—3 прота.
СТОВАРИШТЕ 1ГУШК Г И ДЕЧИЈЕГ О Д Ж ЈЈ ж
у кљ. мих - ул. вр. 28 исиод варошког кварта ДОБИЛА ЈЕ Из први страних Фзбрака најод 0 бранајих колпчина мугаках менчикова капута и панталона зпм. од најмодернпјег и елегантног штоФа а и сваг :.е врсте дечпјпх X А Љ II Н А,
Поруџбине прима на израду но најиовијем укусу
ЦЕНЕ еу ВЕОМА ЈЕФТИНЕ
5—2 810
Стављам до знања п. нублици да само израдитида особито лене
СПОМЕНИЦЕ Н БРОШЕЗЕ
за украсе мугакима и женскима
— а у саомеп мироиомазања ЊЕГОВОГ ВЕАИЧАНСТВА КРДМ АЖШДР1 I. Гла|но стоваригате тих сиоменица за крањовину Србију даво сам г. г. „ Нахману и ЗдујиИу, и овдагањем Фабрикантима цигар-напира. Исте споменице продајем нренродавцима на 10 комаданајма ње но 1 дин. и 50 п. дин. а пренродавци не смеју их продавати скупље од 2 динара комад. Ко бп из Ј -нутрапш.ости Србије желео да има на продају ове сполгенице, молим да се обрате г. г. Нахману и Здујићу Молим и. публику да изволи похитати с кутшвањем ових споменица, јер их је још врло мало остало, тим тим пре што сам .један део нрихода уступио друштву „Св. Саве" (20%) као што тврди и уверење иреседника друштва „Св. Саво„ од 18 августа о. г. У Београду, 6. Септембра 1889. Са особитим поштовањем М. А, ^аца (ВеограЈјааин) 601 0—30 Толмач и Агвнт. у Будиипештм.