Male novine

бавку ову комисија нвје могла пзвршити од домаће расе, јер оддо сада нуђених није вх било довољно са прописаним усдовпма' Не допуштајући да се набавка учини са стране, одбор је одобрио да иомисија променп услове и тако н ових десетак да куии у земљи. * Службени деманти. Недељни број службеиих новина демантује нашу белешку, коју смо донели по петр®градским „Новостима". Тај деманти гласи : „У свом 336 броју донеле су „Мале Новине Ј , по петроградским „Новостима", вест, да је миаистарски савет обратио иажњу намесништва на неке тобожне изјаве Њ. Величаиства Краља-Оца и умолио Намесништво да усл "Д тога учини неке кораке. „Уредништво ,јс овлашћено да, изјави, да је све оно, што се у дотичној белешци тврди, са свим неистинито и измишљено." На ова.ј службени деманти имам I да приметимо прво то, како он неће непосредно да нобија телеграм „Новости" но иашувест као да је то наша ствар. Друго, нонављ мо и овај пут, да је онај телеграманетроградским „Новостима" послао човек, истина Рус, који стоји у добрим и пријатељским односима с данашњом владом, те је са свим природно било мислити да је он добро извештен. Ако је онај телеграм неистинит онда је т о ствар владиног пријатеља а не наша. * Изјаве. У данашњем броју доносимо изјаве г. Алексе Г Б Ноповића и г. Милоша Л" Глишић.а, у којима ЕЗЈављују, дајелажео тврђење ,Доп Апп"-а као да су они од Бонтуа примили у „Вомбама" означене суме те да гласају за грађење железничког уговора. Сем тога изјављују да су против писца поднели суду тужбу. * Нева листа. Г1о вароши се говори да ће г. Пироћанац и сва остала госиода, именована у „Бомбама, нодићи тулсбу цротив писца „Бомба". Сем тога^говори се да ће г. Пироћанац изаћи са изјавом, у којој ће, како веле доказима нобити сва изношења „Моп Апп-а" а сем тога да ће изнети листу неких чланова ондашње оаозиције, као да су они иримили неко мито само да не изађу из скупштине. Д рути опет веле, да су неки ондашњи глааовк опозиција прамнди мато неке

енглеске групе, која је хтела да се прими грађеаа железнице. Најзад трећп држе, да је те чланове опозиције нотплатпо Червајев. Шта је одсвега у стварп, да ли ће г. Пнроћанац излазити с каквом изјавом, а нарочито да ли ће изнети какву нову листу потилаћеиих скупштинара ми не знамо и с*е ове гласове бележимо по нашој новпнарској дужностм, * Нема кривице Као што смо еазналп, мешовита комисија која је извиђала деда г. Л.еонпде Арманулића канетана Савског Пристанпшта, сврпгила је свој п сао и нашла: да нема дела злоуиотребе за које би се г. Леонида могао окривити. Ми смо се и надалп, да ће комисија све страно да испита сва дела, п по њима донети своје праведне одлуке, а то смо и дочекали, сгвар је дакле свршена. Ми ћемо се доцније вратити на ову ствар, те изнетм наше мишљење, како се чивек петља за 5. кила катрана, а. заборавља на врлине, које треба да красе сваког сриског чиноаника. * Идбор Фонда палилулоких оснавних ш ^ала, држаће у среду 29 ов. месеца у налилулској мушкој школи, лицитацију. за иабавку 58 пари о, дела и 87 нари обуће, за сиротне ученике и ученице ове школе, Позивају се кројачи и обућари да тога дана, изволе доћи у 4сах. по подне на лицитацију.

Народна Снупштина ХЦУ редовни састанак. Понедељак 27 новембра Састанак етворен у 9 в х / 4 час. пре подне. Председавао Катић. Била су сва г. г. минпстри сем г. г» Велимировића и Милосављеваћа. Секретар Г. Пурић чита прогокол ХМП састанка, Милијашевић молбе и жаибе и интерпелацију Несторовића на мин. грађевпне због пожаревачке касарне. Прелази^о па дневнп ред. Наставак дебате о чл. 70. Сре&ковиИ је зато да свака оиштпна бира човека кога она хоће, а не ла јој се намеће (да бира мааелука). Оротаван је једној куглаци. Даље

вели, пошто је пзоор текао у највећем реду, што је заслуга закона, то сам ја за то да се овај закон не мења. Р. МиленковиА одобрава гласање с две куглпце. КундовиК велп да је говор пввесптопа леп, алп да му оскудева правно знање. Велп да је чл. 100 устава јасно одређено да се општи и квалиФиковани иосланици барају одвојено, а не пзвртати устав, јер вели може доћи време да се одозго нагриза али је онда доцкан кајање. У првом одељку чл. 70 он|је за иреддог владин а у другом је за то да свака иутија носи име ирвога, к јн је на дисти запвсан. ИЈвестилац одговара Кундовићу. М. Влајић говори о азбучним сгшсковима, да се гласање може изврптити и по неазбучним спискољима кад нема азбучних, објашњава чл. 89. и 100 устава Противан је носледњем одељку чл. 70, јер је противан уставу. Он је за две куглице. Генчић мисли да се чл. 100 устава хтедо то да се квалиФ* иослааици бирају одвојено од општих. Противан је предлогу одборске већине и Катићевом, јер су противни уставу. Даље мисли да би требало последњи одељак чл. 70. изоставити. В. Арсенијевић, се слаже с говором Рибарца и Влајића. Поа Вогосав је за вда дан преддог т. ј. да се гласање врши двема кугдицама одв-јено. М. Маркови/1 је за глзсање двема куглицама и да чд. 70 остане онакав, какав је у премогу одбор^ке ! већнне. Рибарац велп да се раз,гозн г. известооца и г. Ђчје своде на погрешно разумевање чд. 89 п 93 Устава, ј даље да и за квалифнковане потланике треба одвојеие кутаје као што и чл. 100 Устава изрично наређује, а тиме што нзвестплиц каже, да ако се квалиФ. посланицп ставе на челу дпсте нлн нл дну да су рез.ултати разлпчни, нвје нашта постигнуто, кад се има на уму, да се количник квалпФ. иоеланика рачуна одвојено I од количника општих. Мвсли да је ј гажење Устава баш гдасање с једном куглицом и обема у један мах, | а не као што каже М. Ђурвћ с двема куглицама. После х / 4 часа одмора. II. МансимовиК говори у прилог две куглице, даље да квалиФ. посланике треба одвојено бирати, да би

неутралнИм било ншре поље гласања, јер на место 3 листе добијају 6. В. МанојловиК доказује да је уставније гласање с једном куглицом. Т. К. Спасић, је за гласање с једном куглицом М. ПоаовиЛ доказује 89, 93, и 100 чл. устава, да треба гласати једном куглицом. Мин. правде доказује уставои да се квалФ. посланицп морају бирати одвојено, а то се постизава двема куглпцама. МашиК је за две куглице и да се последњи одељак чл. 70 и зостави. Ј. Ж. ЈовановиА одобрава вдадин предлог. II. ВуковиК, је за две кугдице. Катик брани свој иред !Ог да се гласање врши једном куглицом, до казујући да је уставније гласање с једном куглицом. С тога је он да се овај члан вра г хи у одбор. Рџбарац одговара Катићу. Известилац вели да ноуставу морају доћи у скупштину и општп и квалиФ. посланици а то се не врећа гласањем с једном куглицом, дакле устав се не вређа, Подиред. ВуковиИ стави на гласање први и други одељак владиног предлога и већина ирими, а трећи је примљен већином сем онозиције која је тражила да се тај одељак изостави.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Босанско херцеговачка утзрђзња. Талијански лист „ПаНе" пише: Босна и Херцеговина личе сада на неки велики опкопан табор. На свима тачкама, где би се могло одупретп каквој унутрашњој побуни ила где би могло бити упадаја са стране, или су већ посвршавани послови за обрану или се још ради на томе. Нарочито се опнжа живљи рад на тим утврђењима дуж црногорске па и дуж сркске границе. Мостар и Сарајево за кратко време тако ће се утврдити, да се те вароши од првих нанадаја могу одбранитп. Из свега изилази, да хоће окупорапе покрајине тако да утврде, да се не могу наиасти. То мисле да учине без великих тешкоћа и без великог онтерећења државне благајне, тим пре, што је земљиште врло згодно за то, а нарочитојето случај у Херцеговнпи. ИСПРШДАЕИ МОРДИ ЦрИПОВЕТКА ОД ОЛГЕ ОвЕРКАНТОВе (Свршшетак) II Једног дана г. Менинг позва Крику и за моли је да она за неко време негује његово дете, али она хладно одби понуду с нзговором дч је позвана код кнеза В. да едсвира неколико комада на забави, коју он краређује, и да пре но што ступи пред свет и кругове, који тако строго оцењују, мора добро да се спреми, а за то јој треба времша да с < ј пежба. Наступио је и дан забаве код кнеза. Скупило се много и одличних гостију. Како је депа била, лепа и поред бдедила које се иреко оних пуних взраза црта простираше, кад она у простој, белој хаљини од танког платна с белом ружО у коси ступп међ госте, Друштво, коме беше'већ обраћена нажња на дарови тост иладе уметннце дочека Крику Штернекове врло прнјатељски.

„Ви сте тако бледи, госпођице, да ли се не плашите нашега најстрожијега оцењивања?" смешкаше се кнегиња В., која сама вођаше мдаду госпођицу ка клавиру. Крика Штернекова муцаше збуњено неколико речи, њена рука која спусти на клавир склопљену лепезу, задрхта, п њено око беше пзненадпо, својевољно земљи оборево, кад међу прпсутнима угдеда Валтера Менинг-а. „Ова Ј.ам госпођица взноси све своје Фантазнје", проносаше се од уста до уста по гомидпцама скупљенах. "Напрегнуто свирањс", говораше један од присутне господе, неки композитор, са пакоснпм осмехом. Али за даровнтост ]едне Крике Штернекове не беше то свирање ведпка напрегнутост, Истина у почетку взгледаше, као да беше обузела нека забринутост младу свирачпцу али за тим сдедовиже медодија за медодајом псжод белих руку, и то све дирљивије узбуђеније и моћније од осталих. Опет се удели госпођицн Штернек после црвог свирања заблагодари тек умеренпм пљескањем. Све се још дивидо овој оеобпчној свирачкој која се није ни сае беше »знеаађено могућношћу, даровитости очекнвала од тако младога створења, По другп пут беше тапшања већ мчого ваше, а трећи и посдедњ ч пут не беше краја

I пљскању. Поред тога нађе госпођица Крака за сходно, да, удаљавајаћп се, избегне похваде, која о њеној даровитости са свију страна поI чеше изрицати. Беше већ четврг до дванајест кад она као | што сама замвшљаше, не опажена од сјајнога друштва, кроз нека сноредна врата оде. Сама, огрнута огртачем и са кануљачом, солажаше м л ада госпођпца нпз сгепенпце. Баш кад беше намисдпда п посде/њи басамак да прескОчи, кад се зачуше неки убрзани кораци за њом н нека познати глас зовну је по пмену. Крика окрете главу: „Господин Менинг" !, Као престрављена предете преко њених усана. Он ирпђе к њој, и стаде ноздпављајућа ју. „Ја сам се пожурио за вама, г< сиођвце, да вас запитам имате ли већ кола, пли смем ли вам место у својпм К'>лима понудити" ? Она не одгори. Она, која нре четрт часа стајаше онако слободно пред ^ноликим сјајним друштвОм, беше сад бледа и збуњепа само пред једаим. Њене ноге клецаху, њене руке дрхгаху тако јако, да јој се леиеза хзмаче и луаи о камени патос. Госоодин Менинг се саже и дохвати псту. „ХНтета" рече он некако несигурним гдасом, којп и код њега показиваше неком тегобом пратпснуто узбуђење.