Male novine

владавине. Вдадавине, госиодо наша, немају овде никаква посла. У свакој партији па и вдадавини има људа који ће бџло из дакомисденосги, бидо из незнања, бидо из користољубља, било из сувишне сервидности, било интереса својах сродаика иди пагризава итд. чинити гдуиости, иреддагати, браннти, па и озаконити ствари гатетне по земљу. Ади у свакој вдадавини има људи иатриота и мисдидаца и зналаца који ће све да заЛЈже не само да се не учини оно што може бити од грдне штете за земљу као што су иадустријски моноиоди које вн заступате, ио чак и оно што што може бати и од неке моментаднештете. С тога за „Маде Новине" као за дист неаартачан непостоје нлкаквз раздаве у владавинама, но ппстојв рђава и добра дела појединих јмвних раденика, и оне су увек нападале и напа аће све оно што је рђаво и штетно као год Ш10 су браниле и браниће све опо што је добро и корисно, без обзира ни на дичности и н>ихове положаје, вд на партије. И тало случајно се десило, да у овоме мишљењу ма < тојимо у опреци са „Дн. Листом" и једном бив. владавином, која је овај монопод дада била, а опет да се слажемо у мишљењу са Једним Министром црошле владе који ја о в а ј монопод оборио а некако у то време за ово застарело мњеље наше био је између осталих и таднња начелник трговачког оделења а садањи мин. привреде, који је чак дрзнуо о томе и писмеио своје мишљење погврди ги, не знајућа да ће за то битп осЈђен доцпије од „Ди. Листа" као „застарео". И ако су акта у жнвоту п ако остлну у животу видаће се, да смо ми сдучајно каали истину. Има ли ту какве штете кад се људи разних политачких иачела у оваком питању слажу и заједнички ураде да, се једво здо земаљско згњечи. Је ли срамота овако опасну бакциду као што је овај индустријски монопол згазатн на граници и не пуштати у нашу драгу кућу где би се размножила и уништила цео економски живот народни, и ако би случајно тиме учинили оно исто што и каква прошла владавива, противио убеђењу „ДнЛиста", који по примеру једнога славног париског лекара тврда и доказује да моноподне бакциле треба иа калемити и на економско тело на-

родно. Мн се надамо да овако „шупље Фразе" као што су застарело гледиште и „гледиште прошле владавине" неће учинити никаквога утаска на људе патриоте и мислиоце ни на оне који првипут о овој ствари чују, још мање на оне који су у течају година имали прилике да своје деФинитаано мњење створе размишљањем и искуством. У пигању срискога економска на,претка нар »чато данас кад су цене наших извозних артикала овако ниско иале п кад иостоји опасностда се један наш најгдаваији артик1 ,л: шљиве, п »тисне са своје најважаије пијаце сзако умесно и здраво мишлење нијена одмет па додазидо оао ма с које стране, као год што је за одмет и одбацавање свак > нездраво мшење и луди савета па ма они долазиди од пријатеља и п«ртизана најчнстије крви, а>со оно иде на то да као ово „Дп. 1иста"један зеиаљски извор мо онолише у целој земљи у једној руца. Зар кад се извори народие зарале засушују једа« по један, ви оћете да новз који се мегу отворита дате једноме у руку и то странцу, који ће својом монополном мачугом по гдави свакога онога који би „дерзиуо" да од овога по целој земљи распростргога извора отвори по који кдаденац, на коме би се могла колако толико окрепити опадајућа снага народна. А шта ће остати кад сва земаљски обилати извори које многобр јна рудишта преставављају добију по једнога таквога апсолутног господара. Па зар и у нитањама оваке природе да се иде за рекламом и за неколико Фраза и да се озбиљни људи поводе за сптним иерима којих дубана мисла не прелази дубану њнховог дивита, само за то што су то иоли тички сродници. Доста су празпа шарабатала стварала јавно мњење у овој земл,и. То ,)е у осталом и могдо бата за полит. питања а иитања екон. природе захтевају и заслужују озбиљних раденика. На срећу природа економских питања није таква да се могу новр.ано третирати иамеђу две цигарете. И тако ће доћи у скоро времо да онакп ћорФашеци као што су „застарело гдедиште " и „гледпште прошле владавине" и остале Фразе којејпермутацпјом дају безбреј празних реченица којима се пуне по неке кремењаче новинарске, неће нита кога заплашавати нита кога одушевљавати, који верује да је доста било мла г Јења но да је време да се знање, вскуство и размишљеност удруже бар путем штампе кад друк-

чаје не иде, те да бар за нашу економску зграду спремимо чврст и постојан материјал. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Баз сензације не маже да живи! „Браник" доноск : „Крајцајгунг" јавља, да бивша краљ Мидан намерава, да сасвим напусти краљевску титулу, п да ће од сада носата увек титулу : „гроФ )Д Такова". Не знамо је ла ова вест пстинита, алп ако краљ Малан хоће да напусти титулу краљевску, онда нека узме грађанско име, као надвојвода Јован. Срби немају грофова. Нама изгледа да краљ Молан воле, да се о њему само гов >ри, ма шта, само да се говори. „Како играм да играм само нек се наиграм!" * Њено Величакство Краљица Наталија извезла се јуче у варош. * Г. Стојан Нов ЈКОВић, срнски Јпуномоћни министар у Царигриду поднео је, усдед књиге „Вомбе", Народној Окупштини акт, у коме прв > напомиње како®се у „Вомбп" напомиње да је п оп потпдаћен с 200.000 дкпара, за тим: да се он одриче права застарелос/гиЈ и да тражи да га скупштина као бившег министра стави под суд и суди, и, најзад, взјављује да писца „Вомба" неће тужиги с лду. Занамљаво је, да ли ће скупшгина усвојити овај предлог г. Новаковићев да га ста.ве|под суд, или ће се иозвати на застаредост. Главно је да је г. Н»вааовић овим актом учинио кораккоји га без сумње, може са свим оправдати, и који показује да Је о њему речена неастааа. * Убиство Тоше Савмћа. Због убиства пок Тоше Савића, бив. каФеџије код „Валкана", уханшен је и Петар Лазаревић—Ковачевић, звани „Бачванин", К0јИ је такођ^ шкембар. * Исправка. У јучерашњем чланку поткрале су се многе н грешке, које кваре смисао, теза то молимо читатеље да их овако иснраве : на првој страни, други стубац, 16. ред озго место „нрирода" треба „прерада." У ирвом ступцу на другој страни 13 ред у другој тачци место „духа" треба „ваздуха", а на другом стун-

цу у последњем реду после речи „децентралисте" треба додати реч „до." У трећем ступцу 14 ред одозго место „неможе" треба „а не мора." У другој гачци истог ступца 14 ред, место „дебати" треба "добити." У четвртом ступцу 10 ред одоздо место „ми" трнба „ви." На трећој страни први стубац 12 и 13 ред одозго место „спашења" треба „снажења." У другој тачци 6 ред меето „рад" треба „роб." * „Срећке Даворја". На прексиноћнем пзвлачењу срећака, приликом забаве друштва „Даворја" згодптке : пиротски ћидим и дувански лоз добао је посланик Лука Лазаревић, директор ваљевске гимнашје. * Јадранско доба. Под овим насловом доносе немачке новине опоиирна разлагања о уређењу доба у целом '.-■вету по једној системи, која би се зва^а „Јадраиско доба." Од колике је внжности овако урећење доба и часовника биће сваком оном познато, који је у нутовању но страном свету, лађом и жељезницом — имао рђавих последица било закашњењем ила неуредним показивањем сахата. „Јадранско доба" узело се као основа, да се часовници доведу у целом свету на једну меру, тако, да би у једно и исто доба дана било исто толико сахати и на нротивном полу земл»е или где буде. Белгија, Шпанија и Португалска, Данска, Америка и Шкотска прихватиле су овај предл ^г радосно и нема сумње, да ће се на конгресу, који се држи у Америци, остварити ова идеја. Самс је још Француска, која неодстуиа од свог париског временаали је сва прилика, да ће и она уви; девши корист оваког уређења доба нриступити остварењу ове замисли. Како је ово предмет од опште важности по културни" н знанствени напредак и наше земље, која ће разуме се, сувремено корачати и у том нравцу са осталим народама, не би згорег било, да нам проФесори вел. школе објасне нешто ближе ову појаву. * 1 Лисмо. Урелништво је добило једно нисмо, у коме се говори о неким злоунотребама неких кметова београдске општине. Шта има у истини од онога што се у писму прича, ми не знамо, али ипак ћемо под одговорношћу писца писма изнети: ка-

подлиота; ДВА САВЕТА ПРИИОВЕТКА П. В о л к о в а.

(Наставак) Радости и весељу Бајбаковом и његове чељади, не беше краја! Тај су дап сви Формадно празновали, веселећи се као о каквоме годовнику!... Прође и та, трећа годпна а Бајбак ,би у свему срећан. У тој годпни сагради нбву пушницу и нов амбар ; уједиаио некаквих десет двадесет земаља што му у страни и растурене беху, а штО дотле накакб не -чогаде да учини; за тим, шниже кованлук и нлкупбва многу сто«У — У крчтко, Бнјб-к се беше толико Обог„тио за то вр -м| |е с ;л »а ^ној мо* витв имао но што дотле ««ађаше и бпо ге врдо уверен, да се сав тај божји благослов на њ' излива због Ивана,

те се зато реши да га упита: би ли хтео он и четврту годину да остане у служби код њега. Што смислио, то и учинио ! Кад је дошло време обрачунавању, зовне он Ивана на нарочпти разговор у „намештеау" собу своју и учинп му смишљени предлог, додавши да ће му за ову, четврту годину, платити осам стотина рубаља : „Па понеси Топоркове, жив' ми, равне две хиљаде рубаља, све у банкама!".. . А у то су доба ишде банке још и са ј зкијом Истину рећи, од онога доба, од кадаје насељена Вблогодска губернија па до тада, — није ни једноме од онамошњих сељана — о господи нпшта пе велим — учињен тако примамљив предлог, као што је Бајбак учинио Ивану !... Но, ипак овога је иута природа Одолела! Жеља за повратком својој жени, оцу и дечици, — претегла је у срцу Иванову све попуђено му благо : он остаде победилац у борби са сплним искушењем и одлучно одби понуду Бајбокову рекавша, да хоће одмах своме дому и својој породици да се врати. Бајбак је појмио, да је Иван у праву, па зато нз хтеде више,]нн једном речи да га нули на останак. К.д је освануо дан растанка, Ивану са Бајбакои и по;»оотцоч му, а њмма са Иваном мог 10 се приметаги на лицу свију њих, да нико

није прошле ноћп очију склапао. Ви>е Иван да газдарица те ноћи није никако ни легала, но је месила и пекла колаче. Око доручка се сви сакупише ( , да по који залогај хлеба и солп окусе а у свију се огледаху сузе у очама, шш се лију на растанку са пријатељима' — кад Бајбак узеде Иваиа з*\ руку и одведе га у „велику" собу". — Иване, рече Бајбак, ево се навршише три пуие године дана, како ме верно и !поштено служиш. У те три године, ма још пв прегледасмо рачуна ни о једној копјејци твоје ааслуге. — Сем што си ме верно служио, Та си, Иване, био још н таквога владања, да ме никад ниси довео у прадику, да ти и једне рђаве реча рекнем. Не видех те за цело то време и бар једну чашицу вана да са ионио, а то лп да си се кад опио. Сем тога нећу ии ја теби да одбајем од зараде оно мадо новаца, што са у пржликама овда, онда, — изузамао на рачун ње — нек ти је све, богом просто !... Ту Бајбак ућутатешко уздахнувши, пагледајући у страну, за тнм продужи: Свима нам је жао за тобом, као за рз ђеиим сином нашим; алк кад помислим само, какоће тек моја деца за тобом пдакатп —- оида.. . (Насгаваће се)