Male novine

Али се нисмо надала ла ће нам т. миаистар Финансијв дати већег и дрњег доказа о расипању мест штедње! г. Алекса Местановић, ђумрукџија, такође је унааређен с д*е и ласе па одмах аа тим аензионован. Нама није нн мало по^ребе да о томе и даље говорпмо и доказујемо како то ни мало није штедњч но расппање, и то баш онда кад се међу хпљаду српских ОФацира учшило најгрђе неза довољство због укидања њихових додатака и кад се отнушгају чак п јаднн пракгиванти и иослужитељп. Нска нашп читатеља према < вим елучајевама што смоми изаелп оцене да ли се збзља штеди ила расина? * Исппавка. У јучерашњем броју дочтели смо како се у ствари г. Пелагића г. Анта Боди судија одв јио да је бив' краљ Мплаи прикосновен. Међу тим то је тако случајпо нспало, ,]ер је цео суд нашао да г. Пелагпћ за увреду бав. краља Милапа ле м лсе службено бптп оптужен. * Прзи пут. Београдска рсалка ће данас на дан прв>г српског нросветитеља св. Саве прославити своју школску славу први пут, од како је усгановљен окај завбЈ;. * Нова задруга. Јавилн смо већ, да се породила мпсао оснпвању нове београдске задруге за међус^бно помагање и штедњу, која не ба ишла кривим путем којим пде сада посгојећа задруга. Сад смо у отању јавити, да се изве^ан број грађ ша аећ ночео догпварати о првпм корацпма за установљење те нове задруге, којани у ком случају не бп могл-4 постати зав д на сталне акције. Једно памзтна нњижевно предузеће. Г. Јешта Д. Уграчић, којп се већ од дужег времена бавп пзучапањем словенских језика п еловенском лптературом, ради сад на оснпвању једног пздања. — „Словенске бнблпотоке", која ће обухватнти све боље списе пајвиђенијих приповедача у Словенству. Иознавајући част лнтерарчп укус г. Угрпчвћа, ма смо уверенп, да ће нам у сво.јој „Словепск ј бвблпотецп" нружити само оно што збиљска ваља, ако не п пгсо је најб >ље. Потрудпћемо се, да тпто више дознамо оовој баблнотецп на ћемо онда п ошнираије 0 њој проговорити. Мећу тим. напомињомо, да је мисао ваљана, па за то желиио срећан опстанак овом лепом

предузећу, које ваља својски потпомоћи. * Жале нам се да у Фабрицв дувана нма нек кав мпмак који прима писма за женск > одљењ) и кад се деси, да је какчо писмо неплаћено, онда силом приморава женске, д* га морају прамити и уз то нх обасима најпогрдиијим речама. Обраћчмо пажњу надлежтх на тога кесеџају. ЗаниЈиљиво писмо једног коцкара. „Поштовани госиодине Будите тако добра те оштампајте у вашем цењеном листу ова,] догађај. Децембра 13 1889 год. иутовао сам из Београда за Ваљево; истог дана стигнем у село Остружницу око 5 ч а с о в а у вече , где застанек више с е љ а н а и с т о г села; а међу њима Вујицу Јелића б»в. кмета и Крсту Н. званог Арнаутииа; именовани Крс а при1)е моме столу и рече долазили су данас двојаца коцкара, имају млого новаца више од 100 дуката цес. него платиће они; затим оде за свој сто где је седео од ирилике до 8 часова а после оде са осталим сељацпма кући; ја сам и даље остао намеравајући ту да ноћим; око девет часова дође именовани Крста у другагву I са тамошњим учите.љом, Т>оком Сушићем, Спасојем Мишићем садањим кметом и неким Живкићем, сви из села Остружннце, оружани дугим пушкама а у реченог Крсте бао је ји реводвер највећег калибра за п јасом; заузеше један сто наручише литар бела вина иазваше и мене у друштво, што и учиних; а како да не би кад ме власт позива пописмо неколико литара вина док ће именовани Крста почети овај говор са мном: Је ли „Ђаче", што те нитам нраво да ми кажеш одакле идега Ја му рекох пз Обреновца; а он ће. продужити: а јеси л срео двојицукоцкара и Љјбисава Сарајлића (Пусата) сељака из села Остј .ужнице на шта рекох да писаи; а од куда би ја њи срео кад су о и отишли ну г Обреновца а ја сш ишао из Београда као што горе рекох. После почнем иснитивчти Крсту какви изгледају та двојица коцкара и ио опису његовом рекох му ја, то је Јован Буквић и Милан Цукић, а он рече: Јест, то су. Запитам га

Ја где су они огишлв, а он рече да су отишли са оним нашим т- ј. Љу бисавом Сарајлићем но не знам што их нема до сада; имају много новаца. Ту је реч ваше пута сп мик,ао. Пили смо и даље и Крста иродужи овај говор: ја сам обманут. Ја га у питах од кога и он ће рећи од онога нашега т. ј. Љубисава; не знам што их нема до сада, Погледа у сахат и рече својој дружини: Већ 10 треба да идемо да не одоцнимо. За тим се диже кмет Спасоје Мишић п зовну Стојана Бугарина надничара и још једног сељака из истог села који се био ту десио, нешто шапута с њима па им после рече гласно: Ајте сада; па као што сам вам казао, извешћеи сам подпуно да су ови оташли кући горе —• речсног Љубисава да чекају ако би она тројица дошли тј. Љубисав, Јован и Милан да изврше налог кметов да их ноубијају; ови одеше но заповести, Љубисавл.евој кући, а оружша чета пегорице оде пут Обр л новца, т. ј.Умци. Пра поласку рећиће мени Крста претећим то <ом ако би дошла она тројица да се ниси шалио ништа да им говориш на ко;е ја рекох нећу. Она одоше пут Умке а ја остад *х у механи нредвиђајући да ће они учинити злочин, и нисам се преварио; око три сахата по сле пола иоћи добијем вест о д једног путника да су неки људи побијени у близини Умке. Око б сахати изјутра удари суруџмја (иогатански м >мак) седнем с њиме на кола и одем пут Обреновца кад смо бшга у олизину Умке видео сам Љубисава Сарајлића и Јовапа Букваћа лежећи мртви на насипу. Ако је стало вдаста да пронађе убпце убијених ево им извора. Поштовани госнодине, извините ме јер у овом мом допис.у ииа много погрешака граматичних а и синтактичких јер шта можете истражавати од једног коцкара; маслим да је довољно и ово од мене, зато сам и одоцнно са дописомОст^јем у нади да ће те бити тако добри да даге одштамиатп ово деколако редака у вашем цешеном листу како би ово дело било изнесено нч. јаваост и видику радикал нпх власника. Бетрад 12 1890 Са особитим ноштовањел Лазо „Ђак" Тодоровић. •коцкар" Ми ово писмо доносимо онако како нам је посдато. ■<>

Нска пм је и срећно и благословено" !... рече нежнам, родпгељским узвпшевим гласом седи саештеник.— — — — — —

После месец дана била је чувепа свадба поп Максином спну Тилету н Ставојка Красојевој. ❖ ❖ ❖ Ноћ је таха!.. Месец није изишао, само вечерњача сија. Светлост јој је дввна — трепери по небесном своду. Поред вечерњаче бљеште счлество звездица, да разбију таму п покажу жавот васелене, живот не објашгаиви.., Већ је п поноћ промпнула. Месеца ннкако. Мртва тишипа и иокој... Само по кад-кад заурлају вашке у селу. Ништа се друго не чује: ни снарала веселог младића, која чаролвјски диже цуре и» својих постеља, те вм буди страстпу љубав^коју не позпају, ила им нотстиче љубавни огдњ, да нх јаче пече; нп глас безбрижног пастпра, који своје мирно стадо враћа или иапред тера; не чујеш Фпјук бвча у руци задовољног ратара, како шнба своје товне коње, унрегпуте у кола пуаа сакупљене храчо и жури кући на одморак — не чујеш иишта !

Све је глуво... немо. . Таао бар изгледа После поноћа, наједан нут, звезде ишчезоше. Небо се натушгпло, а преко њега облаци се котрљаЈу. Дубока тама испунила је цео ваздушни простор. Прст се пред оком није впдео... В^тар је ујао; и кроз то ујање чула се страховита грмљавина. А кроз ону таму светнула би муња, п њен јасан пламен обасјао је, за тренут ока, село Н*. Тада се тек видело даје, готовоу свима кућама или стајама, кроз пенџерлије, светлуцала слаба светлост свећа или жижа кандиочнћа. РеткО у којој кући да су чељад иоспала. Деца ако су полегала; старији, једни прилегли да се одморе, други — на ногама. У свакој кући без мал' пма болесника !.. Јулскп данп, у којима је силна жега усијала ваздух н иснунила га несносном ватруштином, — донели су неку опаку редњу која беени у целоме Банату. Та редља дошла је у госте п селу Н*. Мало коју кућу да је оставила. Кога је та болештина напала — муку је, јадник, имао ! А бо'ме косила је и немилосрдно обарала животе Н*-скпх становника.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Умро. Вечки новинарски писац „народнах романа", Фридолин Пински, родом из Буковине, учасник у нољској револуцији 1863, умро је ономвд у Бачу у 51 годпни. — Иова комвдија. У Паризу је 7 о. Прни пут приказпвчна нова Мељакова комедпја у три чива под насЈовом „Моргот". То је врло ^Фина драмска радња, која је нарочито у прва два чнна врло добро успела. — Задруга уметника. Пре неки дан образована је у Пчризу пова задруга уметаика иод преседништвом Месонијера, као „чародпо друштво лепих уметностп." Ова ће задруга бита приступна како Француским тако и иностраним уметппцима. — 400-годишњица. У недељу 14 о. м. навршиће се 400 годиаа од смрти угарског краља Матије. Мађареки историчари спремају се да тај дан свечано прославе. — Нов систем банака. У Бразилијз је уведен нов сисгем блнака, по коме ће се цела земља поделити на трп одељка, а у сваком но једна банкч, која ће имати прпвплегију издавања банкнота. Цео капитал тих банака нзносиће 50 малаона марака. — Измрцварени. Из Петрограда телеграФашу лондонском „Тајмсу" а „Дели Хрониклу", да су многи осуђенпца у Спбпру ФормалаО измрцварени. Ова се ве .ст потврђу.ју из 1Тетрограда. Цар је наредио настрожају истрагу и казну. —Стенлијззо иисмо. У „Та.јмсу" је обнародоваа> једно ппсмо Сгенлијево од 3 окт >бра о. г. Писмо је упућено Бруку, чету Ливингстоновом п садржа врло леи опис борбе, коју су издржалп Ем.јн п<*ша и његовз труне продирућп Емин пашп. Писмо је датирано из Улага у централној Афрпцп. — Кабл пзмеђу Момбазе п Запзабара постављен је « тако је сад отворена непосредча телеграФска веза с Јевропом. — Конгрес. 3 марта отвориће се у Бечу косрес за унутрашњу медецпну, и трајаће три дана — 600-годишњица. Овога нролећа проставаће ИтаЛија 600 годишњицу љубави свога ирв >г песника Дантеа лрема Беатричп. Ради т >га прпредиће с : у Фдораацији сјајна пздожба женских умегничках проазвода. На овим свечапостама главпу улогу пграће лепи пол.

У кућп ноп Максиној, која је у сред села, све је живо на ногама. По соби, лагано као сенке промичу укућани и но какав прајттељ или комшија, који су дошли да обиђу и распитају за здравље свога свештепика и добре иопадије. Раде и Станојка предано и нежно бде над својам б >ннм оцем, поп Маасом, а Тиле и саага' Перса, у другој соби, надгледају поиадију. Обоје су на болеснич«ј п стељи; обаје је спонала опака редња — болештина. У оџаклпји попове к;ће горила је вагра Јз огњвште баба Мара згрчала своје суве цваленпке и у лонцу кува тј>аве — спрема илач. У руци држи кутлачу с којом по лонцу меша и нешто кроз зубе мрмори. Час по час би изашла с калсницом воде — у којој је угагаено угљевље — на кућнп праг, отчорпла би врата, умочила своју коштуњаву шаку у воду и, кад сввае муња манула би руком више себе. Са њених сувах нрстију прскаху, кроз номрчпну, бистре капљпце „лековите" воде. (На'тавпће се)