Male novine

суд варопгп 1јеограда осудпо Је на 30 динара или 3 данв затвора. * Спроввдени. Јуче су тројица убица учитеља и? Лисовића спроведени нач. ср. космајског на стрељање, а четврти је иомвдован од смртне казни. * Шта ово значи. У четвртак ире нодне уредник нашега листа био је ла претресу који се држи у суду вар. Беогрида вад убицима пок. Тоше Савића. За то време тражили су

о нашпм р.)|)еа0м етварпма дрке из страиих ластова, које нашљ лублика чита нре но> наше лнстове^ „Ишли смо, рекао је наш уредни*, толико пута у првс-блро и увек еу нш одговарала да иема Н!:шта ново. Међу тим весг о мипистарсвој еедниц!! пронела се но вароши из; самих владиних кругова. Знајући да нам се вести неће казати, а.во што има у истини, а да ће тО нре рзаћи у страним листовима, ја сам и донео ту вест онако како саи чуо, Шго | ^ се тиче веста о утврђењу Зајечауа, га из унраве вар. Београда ш>зив> м, то је непобитна истина. Ствар је а.ш он за то није ништа знао Кад разних гледчшта како ће ко смаје у иодне изашао из суда и таман тратп то јављаље. Шго се мене тисео да руча, дође му један практи | че, ја сматрам да се тимв нп мало кант уиравин а предаде нозив од 18 не нан си гатетд иитернсама наше ов мес под Л5Ј3600, којим сепози- земље, вућ на иротив сматрам да се ва да још тога дана у 9 сати пре тиме Бугарима, који се од 18-36 неподне дође у Управу. На пошву је престано и ј.;кно утврђују дуж наше нотписаи „врши дужност управника границе, отворено казује да се ми члан В. II. Миленковић." Уредвик! ае б миио њахова спремања, да допотпише рецепис и нримети да је бро нрозиремо љиове н ш ре и да 4;озив примио у 1 сат после подве. ће нас они увек затећи сцремне." Наказавша то и практиканту, а овај вео је, како св у Аустро-Угарској на му одговори да може доћи и после сзаки глас о спремању Русије, јавподне. ља преко штампе како на то одгоОко 2 сата после подне, у^ еднпкјвара спремама и утврђењнма Ау^тро

наш оде у управу вар. Веограда где је врло дуго чекао, ;ер заступник уаравнпка још не беше дошао К>д је дошао, одмах јз себи дозвао уреднпга пашега листа и рече му како га је звао да га „као иријатељ" посаветује те да ве доноси белешке у листу, које пду супрот влади. Нарочито је поменуо вест о утврђењу Вајечара и министарској седници, и наиоменуо како то није ни леио ни штриотски „У осталом", рече, „ђаво га знао, ја сам маслио да ћете сс вп споразумети." Уредник нашега листа поменуо му је ирво, како је то врло неправилан пут што се за то зивка у полицију. Ако влада мисли, рекао је, да сам учинио што против закона и рђаво, нека ме по з кону тулси суду; ако ли је пак мислила да треба ту ствар са мном да рашчисти и дд се такве ствари не износе у будуће, она је ммала пута да се са мном споразуме, а ве да ми нгиље неке савете преко полиције. У опште, напомену наш уредник, в ада пема права да 1'ражи према себи некавпх обзира од наше шглмпе, јер и влида према њој не води нпкаква обзира, кријући и не дајућп нашнм новинарима впкакве весги, ни крупне на ситне ни неважне нп важне, већ их све протура проко страних лист.)ва, те с у наши новииари упућена да вести; строжије мере,"

Угарске дуж руске границе. На аавршетку је опет прниетио, ако влала налази да је што кажњпво уч>;пио, ено јој суда па нека га тужи. У осталом. рекао је, ако има каквих иитања за које влада масли да их не треба износити а не може их нракриги , нека счзове све нашв новинаре и каже им то, па је оа увепен, да се ни једног српског новивара не ба нашло која би онда такве ствари изиосио алп за то п влада треба да је према њима предусретљчвија. Зоуиник управника оиет наномепу, каг'0 он то саветује нашег уредапка као нријатељ, да ће он њ гов одговои саопштиги миннстру, а ако је до тужбе и ината, онда Је лаво изаћи на крај. У то дође п командант жаадармерије г. мајор Цанцар Марковић, гсвор сејош мало про ужи у истјм смпслу и уредаак се наш онросга, рекав да ћеовај рачговор упо .уебити за »ВЈЈ лист, ако аађе за нулшо. Међу тим јучерашњи бр.)ј бечке „Н. Сл П|,есе" доноса овај телеграм од|17 Јапуара: „Министар упутрашњих дела Таушановвћ, ниредио је преко упракника полдцпје а уреднику „М. Нована" да ие ироно и ннкаве тенденциозне алзрмирајуће веста иннче ћ.е миннстар употребити пај-

Овај телеграм ј& ноелат пз Б&-1 ОЈфада 17 о. м., »аш уредн .ЈКЈе зват' у полицију 18. о:. м. № онда имамо једаа доказ впшв', да иаша влада све што има, па п најаажпије вгста, казује етраним новинарима, докле од нашах крије. к да оеа онда нач мвдо нема право тражита да наши н випзри воде вавчих обзира ире^! ма њој. Ши значп оводшка уелужност ире-1 ма сгр^ним новиоарам^ а стављање ј сметњ I нашим новинграма? — пева аам каже г. Таушановаћ. * На изјаву г. Тасе ноп Капетаи Спасића у јучерашњем броЈу „ Од-. ј ,ека" изјављујвмо, да је све оно су-ј шта истана, нсто смо \ш у прекжо-' мадашњем броју нашога листа донели. А у сутрашње.м броју опширно ћемо му одговорити на изјаву његову, те да се види ко даже. * Убистаа Таше Оавић х. На јучерашњем претресу код суда вароши Веограда наетављен је и довршеи исаит сведока и њихово еуочење с онтуженицима, иосле чега су ее сведоци заклели. Исклзима сведока доказано је;: да су оптужени Радован и Петар оне ноћи, кад је нок. Тоша убијен, седели у ка®ани код „Балкана" и да је Радовандао двоциларац Петру да купи вечеру иовај купио свињск/ главу код Спасе Крстића за 4 гроша а 13 му вра тио кусур; да је оптужени Радоваа те вечери био у свом стану код баба Анђе до 10 еати на легао; да је у јутру устао и око 6 сати огишао у нужник, одакле, кад се мало после вратио, причао је како је пок. Тоша убијеа; да је соба, у којој је стјновдо Радован, цри земљи, да су прозорп ниски п без гаожђа; да оптужени Пстар није ноћио онде, где јеј казао да је преноћио те .-.оћи; да је' оптужени Јован казао оптуженоме Мијаилу тога дана у 6 с .ти ујутруј кад је н)ђен убзјен пок. Тоша, да му је некл госиодап кчзао да је пестало кчФеџије Тоше к д „Вел. Ср-; бије" и ха у му однесени кључеви.! Оашти утасак код публике .је, да су Радован и Петар здиковца да јечича Сима знао, ранаје ила до^ шје, за убнство н да Михаало пије крвв Заб ^рњен Јучерашња број „Малог Листа" забранила је управа вар. Веограда због члаика „Добро нам дошао г. Вуковићу", у коме налазп да је канета увреда цраогорском кнезу Ник ла.

Аудијдација... Цраљевски натесници иримила су јуче пред подие у свечааој аудије^ацлји г. В/шовића, изасланпка црногорског кнеза, који Је наме :нацима довео писмену зчхвалаост кнеза Кааоле на братеком гостољубљу, које је Србија указала црногорском народу к)јп се иселио и настанпо у Србији. Он је предао орден Дчналов I реда аамесницими п минпстру председнаву. * Д<1лази. Како странпм новинама телеграФишу пз Београда, свакојак > из владиних кругова, црногорски кнез Никола нутујући за Цараград^посетићз н! пролеће и Н>. В. Краљ^ Алексаадра. Ак > је овај гЛас исгинит онда нсВ1 се зна, да су га донели страни .хастови, а да је наша вдада и то, као- и све друго, прикриЛ! од нашах ц .вша. Какав јој је разлог дI тако чини баш оиа, коЈ - аје вазда тражала, и с цравом тражала да се сае и најпре казује н.лшим новпнарима,— ма аа заамо. Нападнут и рањчн. Јуче око 4 1 / 2 ч. но иодае некакав Радоваи Маришић медецин ф и .кушао је да дође т манистарстао војно, ту револвером наиао на г. Др. Мику Марковаћа; али га Др. Н. Иопозаћ задржи ударцем С1бљз и азбдци га. Кад се г. Др. Павл -ј Поповпћ уцутпо нолицпји да јави за овај случај дочека гн Марашић на улпци, извади нерорез навали на г. Поповаћ I да гаЈзакоље али га само теаио повреда перорезом по лицу. Уелед још раапје л рме, бало са арикудалз доста света те су неколпкЈ грађааа кад је Маришоћ јурнуо на г. Попоаића, н .итрчади и саречала да се ае учипи в-ће зло. * Забава. У просторајама „Булевара" прг'.р:ђује „ ф шд п служитељски за међусобно помагоње на случај болести и смргп" вели$у забаву 1 ид. месеца Опширнијп пр грам о тој забави донећемо доцније. НАШИ 0 Ф И Ц И Р ^ (Наст^вак) ; Сваки ко само и помисли да наш народ даје лоше војнпке, љуто се вара и ноказује, да ни у колаво пепознаје нарол, његове саособности и његове особине. Дакле, не може нико да сцори, да је наш иарод и сувише сиособаи да да:е ваљаи..: војнике и

јодл:

КРВА1А Г 0ДI Н А (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (10) Њиа лаган ход, љнка тиха несма, њина аокравена лица, иа 'онда она бледа немирна еветлост од воттаница, која се чаласала и цре <'»»ала ири сиаком »одухавању ветра — све то сливало (.е у сграшну и дирЉиву слиау. Дошав до лешине, ови је загонетни људи окрунише. Четворвца од њихиздвоји ше се, и узеше сандук на руке к наместкше га на сто, који се на један пут од погсуда ту обрете. Наместишв га онако као што се обично намешта мртвзчки сандук. 3- тим се иримакоше и још тешње оиаса-

ше сандук, наместив се у дво.јне редове. Двојица са зачеља, двојвца сирочељанрнђоше и ириленише своје свеће ка углове сандука, тако, да је на сваки угао дошла но једна. Тада цео скуп отноче тихо нову песму. Звуц« меке а тужне иесме, као таласи на глаткој морској иовршини, разлише се ио тихој, нустој ноћи. У сну ]а сам знао читаве одсљке из те песме. Сад мн је остало у иамети само ]ош ово неколико стихова која су се ионављали на крају свакога одељка: „И ти ћеш бити сиас! „И ти ћеш сиасти нас! „И спасћеш цео род „И бит' сиасења брод „Устан, устај; стај! Ове ноеледње речи: ,,устани, устај, стај! ј »ш ми и с»д вује у ушима, Дох се ова иесма ра.аегала, на један иут лешина, ^Ј^иодкже у сандуку диже главу, иоирави горњи труп а седе у сандук. З.ч тим диже обадве руке м иротрља лице, као оно оањив човск кад се буди. Трљајући очи лешин; се отресе, као оно озебао човег, и, цво оћући зубим^, рече страшним раиавим гласо^ :

— „У,.у..у..ух! Много сам сиавала", Песма ирестаде. Искуиљени људи стајала су око лешине не мичући ее. Сад лешина иружи обадве руке у страну и намести их онако, као што вла даоци ч»ше, кад иду кроз свет, па пруже руке да их свет у нроласку љ\би. И доиста, онл људи почеше један по један 1,рилазити и целввати руке; целивање је ишло с обадве стране; како ко цели8а враћа се оиет на своје место. Тако су се изређали сви, али лешииа још није спушга а рукс. Тада се 1-здвојк. из гомвле омален човек, који је с десне страае нрви отпичео целивање, нриђе саидуку, извуче руке исиод иокривача и смаче себи с главе илатно, која га је иокривало. Према свећама ја сам рахат могао разгледати његове цртс, и веома се Зачуцих, кад у њему пазнадох онога лстог омаменог, црвеног, ироседог чмчкцу, когн Слм р ни}е вадео у вагонетиој дворааи у кнез Мчхајловој улици, где с кнезом Мнланом азалачаше нек«1кву сабљу. (Наставиће се)