Male novine
узорите борце, што нам најбоље по кнзују ратовц за осдобођење. Што се твче сгарешива ту, што јес јес, друкше стоје ствари. У усгачдима народ је дао старелине нз своје средане, без акакве припреме иретходне и саремљечог војнвчког зиања, иа како су ти љулп водиди нч ( ј ОД као вој :ку, к >ја тако исто иије бида сиремљена и обучена, а шта су учинили познато нам Је. Доцније кад се извојевада слобода о скдочида држава, морада је да се уведе п уреди војска, аа разуме се да јој се даду и сгарешане. У ночетку су старешчне опет узим.ане из народа док с^е није закеда стад- а !ојска., а кад „е ово учивени, о.1да су оне узимане и из средине саме војске. Кад се ак осетида јача потреба у сгарешинама, саремнци и у иојаичким анањи.ча и у образовапоста у опште, Злведеиа је и војшмка шкода, данашња војна академаја, те је она т«к отпочела да даје војси,и свестрано сцремне старешлие — оФицаре. Данас, по уређењу ваше војске, ми иМ.1МО два извора на добијање офчци-
мунднр. Те тако има међу њима разлике; неки су по законом нронисаном положеном испиту производени у чинове, а неки су по потреби постали оно што су данас. Но на жалост има разлике и међу шкодованим официрима и то : неки су после свршена 4 разреда гимназије ступили и свршили иој. академију, неки по свршетку целе гимназије и по положеном исииту зрелосги, неки, као што је сад, посде свршених 5 и 6 разреда, неки су свршили и вишу школу вој. акедемије, а иеки су чак доврншди своје стручно образовање у другим државама, билв служећи извесно време у војсци, било у каквој вишој војничкој школи. То Је узрок читавим распрама међу овим разним врст.ша ОФицира, у т лико пре, што је, по иојму о војсци и н.еном уређеи^у, старији но чину уједно и иаметнији. Узев у I бзир важносг стручне спреме и образованости код једног ОФицира, особмто у нашој војсц коЈа је тако рећи у зачетку свог разиитка и која је нрема својим веро
ра: аз средаов саме иојске, то су !™им иротивницима бројно, в-ло трунни оФицгфи, и из војне академи-1 слаоа, иора да се иокл н 1 је, то су школовани ( Фицпри. Још | биљна пажња извору за г< д
иаамо и страних офнцира, који су дошди из других држава, а па првом меету и иајвише из Аусгрије. Са ма-
воЈСке ОФИцирима. Према нашим приликама и материјалном стању, као најбољи би пут
лнм изузетком, ови су из дичне ко-1 и начин био, да се добију спремни рисги дошди овамо и то, или су ; и свестрано образ >вани ОФицири, ири"Туда отпуштени или еу жељни не-јмањем у вој. академију само оних какве сдаве. Да лп су и у колико! младића, који су сиршили целу гимназију, и то, ако су подожили испит зрелости, да се примају без прзјемног исппта, у противном да > вај нолажу у границама иснита зрелости Даље, да се вишој школи вој. Академије, која сада постоји, давећаважност и тиме побуди већа воља у надмегању умнога развић'1, нгго ће се учанити тиме, ако се даду извесна
кориена, као и сва навада са запада, не треба доказивати. Иекада су м гли да подпесу официра из средине војске т. ј. трупнп оФицири н то онд , кчда су војпичка знања у опште била на нижем стуињу свог развитка кад се од оФицнра није Бог 8на шта тражило, ;.ли данас, кад су се војннчка знањ I у сваком иогледу тако развила и усавршила и кад се од 0ф «цнра, као н,,едаодника народае мислп в жеље, тража свестраао звање и > бразовавост п знатна умна способност и морадаа сиага, онн готово немају места, Јеу свестрано заање п образовааост С јмо шкоДа даје. II кад је то тако, опда треба војека да се снабдевл само школованим ОФицирима, изузев какве вапредне
способности
и какве велике заслуге,
за војску и от: џбину. Код нас је велики број трупних оФнцира, нарочито од 85 год. када су, аросто као затурена акта, тражени но канцеларгуама и облачени у
ИЗ БЕЛА СВЕТА
— Звер у човечијвм облику. У Круна, у Чешкој, десно се овај крвави догађај, који показује ужасно зверство здочпнчево. Нека млвнарски номоћник, А.дамек, под нзговорОм да купи месч, дошао јз некоме месару и старпнару Влјверу. Кад му је месарева жена отворила врата, баца јој велика камен у главу, јурае унутра и иочне гако бесно тући Вајнерову жену, да је њеа муж, не знајући друге помоћа, истрчао с десетогодншњом ћерком на улицу да зове у помоћ суседе. Кад Адамек то Ошзи, брже боље забрави врата, дочеаа оштар месарскп нож п немилоставо почне сећи дв је деце, к >ја су лежала у кревегу. Једноме детету задао је на глави девет тешках рана те му је мозак исцурпо, а руку му у дакту пресекао Исто је тако исакатио и н.чгрдпо и друго дете. Најзад је ношло Вајнеру за ру;<ом, да помоћу суседа, којп су међу тим прптрчали у >омоћ, извали врнта, адп је Адамек био тодико јак и бесан, д% је иа аре оборпо на под неколако људи и тешко их р.нио, па су тек опда могли савладати и њега и везати га. Он је по свој нрнлици намеравчо да побаЈ 'е целу п>родицу и он ;.а онљачка. Злочанца су одмах предали суду. Узроца овог зверстза још нису познати. ПОЗИВ У Недељу 21 ов. м. у 9 ч»с. нре подпе бпће у згради Срнског Пољоаривредног Друштва у аарку министарства «анчнанцнје Збор пчвларска и ваћарске задруге. Умољавају . е г. г. удеоннчари ове
Целе аемље аа да га арераС /уја нли иијаце ироналази. Да су нам оваква удружења са оваквим циљевимн преко потребни, мислимо, да ће се са нама слбжати сваки онај која иоде познаје нашу производњу, наш економаи подожај, а најзад знаће и свака дућанџија и трговчић. Па ап к и поред свега тога што то знамо, и поред свега тога што сви у глас вачемо, да треба да поправљамо економију, једва бн се ова задруга остварида, чекајућа па нас многогдаголиве. С тога треба једаред да нрестанемо с речима, но да приступимо делу, а ако желпте да се п делом покажете, а вп похигајте на упис у ову задругу. Задруга је основана на удеонице. Свака удеоница стаје 10 дан. Полована се полаже унапред, на шта се да е привремена призпаппца, а нол ;вана кад се добије удеоница. Зиајући да ће задруга овадонети земљи, посреднз и непосредно, врло велике користа, а удеоничарима добар добитак, јер после 3—4 год. ка-
питал ће се
,'тросгручитл, ми опет
велнмо: Похитајте на уаис и на задруге.
III Јк ЈХ.
зоор ове
права на начредак онима, који |1В уЈзадруге као и сви њенп пријатељи, школу сврше и у ошнте да се нечим I да извоДе д „ћ И Н а овај збор, на одликују од осталих. Овим би нре-| коме има да С е решп врло важна стала потреба да државч шаље но- Д ру Лч . не на питања а изврши пзбор једине о свом трошку у стране др !
Мз цозормшта. — Је ли, Душане, како тоглумица IIикода '> ева°нпје'још етишла да се обуче, него седи°у глумачкој ложи, а овамо треба да игра у овом комаду? — То је, видиш Милане, за то, што всчерас у „Магбету" она игра неку утвору—вештицу, те није нужно да се преоблачи, него ћо изићи у свом обичном одлу.
жаве, ради неког вишег образ Јвања Јер ово шиљане у стр не државе готово нема места сада када и ми имамо доста спремних оФицира за проФесоре, узев у обзир знатне издатке који се иа ово чине, а у нек лико Ј - е и штетно ево зашто. (Свршиће се) "О-ОО
сталне управе. „Привремеиа Управа". Похитајмо на уаис. Као што ће чита.ељи пз Позава увидети, сутра ће се држаш збор ачеларске и воКар ■ ске з адруге, у згради срнскс^г пољопривредног друштаа у 9 час пре подне. Цпљ ове задруге је: да ирактичним аутем шири у народу рационално ачеларство и во&арство и да ирнкуаља материјал ачеларски и воћарски из
Врхунац дресурб. — Кловн: „Господо, видите ли овога ноаи-а? он је тако добро дресиран, да ја могу да радам с њпм што год — он хоће!" Скроман човек. Радник: „Је лте, мајсторе, зар немате баш никаква рада за мене? 0, вп не можете веровати, с колико сам мало рада ја задовољан ! На трци. — Капетан: „Браво, мој ј *е вранац добио!" — Чудно ми чудо бити први, кад су остали толико заостали, рече нека бистар човек.
IV
У № У Р Е Н"
СЛИКА ИЗ ЖИВОТА
III.
(9)
Само је било изузетак с господпн Ћаром кшетаном. Његовој кући, свакад о благом дану, слао би по главу шећера, по неко прасенце идп ]агње, а не ба заборавпо ни г-ђу капетанвцу, на децу њину. По кад-кад би дОмаћпца газда Мпџана зготовала ручак, и госпоуин капетан са Н'штованом госпођом капетапицом „изволео бп" доћи. А кад би г-ђа капетаница захтевала, да јој г. 'Ларо свмлену-хвљнну куни, било дену да псаови — или, кад ба се пошгованој госпођи пр >хтео да у Београд на „луфт" дође, — тада би г.ј С подвн г Киро Душмановнћ, начелвик среск1г,. зовнуо гвзда Миџу у к јнчк , потужно би се ш- своју скромну плату, своју „сиротињу" и затражио од њега „мала" зајам. Газда Миџа би се 1и.чешао на толику суму и без реча отишо кући, донео . овац и у четири -.ка спустио у ш<.ку господин каиетану. Госпг.дпн кшетан Душмановић умео је с
„«руге стране" да врати л>убав за љубав, своме нрвјатељу газда Тршаћу. Оии су се разумели. П данас је газда Миџо Тршић нонудио г. Душмановићу 50 дук. „на зај&м". До душе ни сп!Јмепа наје било о враћању ове суме г нпти му Ј - е г. капеган тражао тај 'и >вац! Сам ее је газда Мпџо сетио, да г-ђа капеганицч треба ноиа атлазна бунда и друге „сигнице," те је био добар. да г. каиетану тутне у руку један „фашек". ЗаЈ тнм. је само то рекао: „Гдедај капетане, молим те, како ти најбоље зпаш и умеш да се та ствар што нре сврши а ја ћу и онима „нашнм" горе нисати да нохатају са решењем. Га само озди отклони сметњу која запире, на ћу ја опет требати п теби, и власти, п „оввма" горе". „Не бери брвгу впше! То су еад моја звз- : вична иосла. Кад су тај „званичан" договор ^сврпшлп, | дигли се, оташдп. и код „Баче" смо их затеклп. „Цзводте господин канетане да још по једну поиајемо. У здрављу да Бог да! срећан и бе, пшћетан разтовор наш". За тим је газда Мвџа жмирвуо буљавпм очпма, ко,е со вао у грабљавог мачка снетде, скупас развучена уста,
бубаве усне толико отвор^о, колико да грлаћ срче; анамес^а, куцну се с каиетаиом н натеже „увијењак". Краз грдо је клокмгала течност, а јабучаца ее мацала горе доле. „На здравље газда Миџо" рече г. капетан. „Хвала! И теби капетане. „Е', ова комовица отвара мн „иштал" за ручак", рече газда Миџо н оиет натеже „увајењ-к". — „Баш је ваљана, о — хо!" — учаин газда Миџо. „Вала, и овој преиеченаци нема ма'не! Кад по две трп смалгем и менп се „куФет" отворите као ала једем", додаде г. Ћира и стресе чашу „Да идемо ? упнта г. Ћнра. „Можемо, изволте", рече газда Тршпћ. Канет, ; н нат^че своју нолацнску качкету | а газда Миџо навуче ц куде које је, по обичају | смако с «огу кад је за сто сео, Дигоше (е и пођоше. „Пријатан ручак г. капетане" „пријатан ручак газда Мпџо, поздравп кућн", рече газда „Баче" и учппа један незгрчпан покдон г. капетану.
(Наставиће се.)