Male novine

прљао част г-ђице Милице, изноећи једио истинито писмо њено *) а да колико ли је више за осуду Јаша, који је прљао част моју, п то ликвх других људи уза ме, мзносећи голе лажи и клевете? 2) Ако ; е Мита за осуду што је нападао ћерку свога старчг политпчког пријатеха, је ли за правдање Јаша, који је напао свога пајбољег пријатеља и многогодошњег друга? 3) Ако је Мпша за оеуду што је срамотио једну слабу женску, шта Л0 је тек засаужио Јаша, који је иотегао да б,»ука и срамоти једнога двајестогодишљег иојкјтичког трудбеника, човека који је све жргвовао ва оно м»ло поштена пмена, којеЈнша сад тако лакомзелено ирља и у блато свлачв. 4) А о је Мигаа за осуду шго о бјављује истинити. фанг } да је једна девојка пре удадбе писала љубавна лвсма, за шта је Јаша који објављује лажна и измишлена факта да је јгдан муж, један отац, један многогодишња 11ОЛИТ0ЧКИ радник проводпо прочивприроднп блуд с мушкарцим 1 !? Једном речи кад се тврди даје Јаша имао право ^а убије Мишу с тога, што је Мигаа рекао Јашин ј жени јавно једну истину да је као девојка писала љубавна иисма, онда шта с?.м имао права ја да учиним, а шта ли је тек имала право дз учини они друга жртва који смо нодло оклевет»ни и гнусно беђвнн дч смо проводили противприродни блуд? Јес, шта смо тек имали нраво да у радимо и с тобом „осетљиви" и „частољубиви" Јагао Томићу, који си подло протурао те гадне клевете, и теби, )>у г °бо морална, Св. Милосав љевићу, који си тв је гнуене клевете уносио чак и у службенс указе и свама вапа безумнвци, к 1и сте но „Одјеку" џелатскп мрцварпли моју част а срд причате лпцемерпо, како има увреда које се само крвљу перу. Јес, песрегницг, таквих увреда имз, ала то насу овзке увреде. као што је ова, над Миша изнесе једпо 1 стипито љубавно аисмо Мнлпчипо, већ су то увреде, кад подлаци заседну и измисле онаке гнусобе, какве сте ви против меве потезалп. А ти, Јакове Томићу, ти да сп имао истинска појма о части, и да са се умео 1) Мишин постунак није био каваљерски али на крају крајева Миша је рекао и ивнео истину; Миша није ништа .:змислио он вије никога клеветао, он је просто казао иетипу оно па кад је и то за осуду, шта де је тек с;ало аа Јашу који је измашљао и клеветао?

уздићи на васину са које људи од карактера гледају и на свпју п на тујђу част, преко твојих усана и преко твога листа никад не би могле прећи онакве клевете, Јкакве си ^ти годинама нротив мене просиаао, Човек који је годинама без пкаква доказа, беЈ икаква човечанска обзира, најужасппјпм клеветаиа прљао туђе најнежније осећаје и туђу часг. такав ч .век, Јакове Томићу, нити зна шта је чагт, нпти може имати нстинскз части, а наЈмање још може гинјтп за њу И кад таказ човек вели да умвре за част, онда је он или свесав лажов, к ји о5мвњује свет, или несвесан кукавац, који вара себе сама. Такав човек м же глпвом плаћата напету сујету своју, пли своју бесомучност или ма какву другу махну своју, алп такви људи никад негину за част! Јадиничо! пошто са у стотпнупрплака нискмм нрљањем туђе часта довазао да немаш ии појча о пстинс:;ој части, ти у име своје „уиређене части" ч'.тдве дане премпшљаш о зачеђеном злочвну сам оштриш свој уб >!Лачко нож, с планом вребаш човека и с планом меркаш где ћега му нанетп сахртнп ударацКукмвче! А штч ли би бало с тобом, кад би ја, кад би сви ми, које сп тп онжо лакомислено 1иеветао по „Зчстави".. дошли с ножевнма да од т^ б :• тражимо рачуна за твоје клевете? Та тебе би. грешниче. на нож ; вима разнеДи, и да ичага сто гланв, свих 100 ои изгубао за један дав! Пера Тодорзвић 5Е0ГРАДСНЕ ЗЕСТИ Умољени од г. ^ихаила Жизздиновића правнгк!, 1 у . год,, мп емо д- нели белешку како се неколико Сављана из првих кућа решпло, да | приредп забаву у корист љегову и дћ<- чак и одбор, који је за то сај стављен, порадити на томе да га I п на страну пошљу. Не сумњајући ни мало у ту вест а најмање у то, да ће се један интелигентан човек послужити таквнм ср'. ствпма ми смо то п саопштпли на.шим чптаоцпма. Ме1>у там, ево ми сад, без икаквог коментара с наше стране доносимо, но „Д. Листу" изјаву г. г. одборника у којој веле: „Прво „М. Новипе", а, за њг.ма скоро сви остали престрни-

чки лпстови Д' неше под • омаћим новостима в р ст, да ће Сављани, а имено они „из првих кућа" приредити некакву „в лпку забаву за још некаквијег свршавајућег правника" и т. д. Кад смо прочитали нотацу внси) знали с ким имамо посла. п какав је то заслужни ђак, правн^к, кога ама ни један од нас ни лично ни иначе не познаје, а он опет очекује, да за њ прирсђујемо и кориснице у впду „веллке забаве". Дакле, данзс смо га добавилп и објасннли с њим тако, да му ваљада од јако неће на ум пасти, да лупегпкпм начпном подмирује своје прљаве, ни.ковске планове. Да би остала г г. ђацп зчали каког бедног „друга" имају у свом колу, азвештавамо их, да је т .5. груба појава, недостојан носилац имена ђака велике а;коле — Мпхакло Жавадиноваћ, по његевом правник IV. године. „Молимо остала уредништва, која су иоменуту нотицу у својим листовима донела, да у пнтергсу правог стања, стварп, а у интересу нашег оправдања ову изјаву отштампају. „Београд, 20 Јануара 1890. год. „Мих Д. Ванковић, Владимир Р. Гођевац, Коста Паранос, Јован ЈЛ. Ковић, Љ. С. Мијат1ваћ, Љ. Ђ. Мигаковпћ, и Свет. С. Јовановпћ Племић" Тако гласи изјава горње госно4в коју мв, ево, доносимо. А аа г. Живадпновића ово ће бити прљотина која ће му вечито каљати име. * Радикална полнција. "М Лдст" саопшт: ва како је једног дечка „М. Л.аста" ухватила полиција и одвела у кварт ворошки и гу га заI једно с листом држала од 9 часова I до 12. Какт му је, даље, некакав послужитељ ударао неколико ш маЈ ра, показивао му некакво ђуле, г. ворећи му: „Видиш ли ово ђуле, са њим ћу те два три пут ударити, ико будеш пр Јдавао „М. Лист" па ћеш ту и остатп". — Одистз, ово је страшчн посгупак од полпциЈе и ово нпје ирва појава, то се и нама дешчвало! Али, чекајте, драгп колега, ј доживићемо мп још лепшпх ствари од наше полиције, ако пх већ и не доживљујемо. • * Иов лист Г. Тоша Селесковпћ, ваш вредни и даровити машински енжеЊер уираве војно-технпчких завода, намеран је, уз сарадњу наших најспособнијих стручњака, да крене чисто технички лист, ко и ће, у оста-

лом, бити један од првих светлих агкушаја на томе пољу. Ми се радујемо што се, овако поцепани политичкнм страстима, налази међу нама, још људи, који најсрдачније пригрљују науку н воде бригу 0 очоме што се код нас доста пренебрегава и мв препоручујемо свима нашии стручњацима најтоплије тај лпст. — Уз позив на претплату иде и једна слика за углед, Лист ће пзлазитп у Крагујевцу а цеаа му је за Србију 20 динара на годину. Л.еа почетак и дај Воже уснеха ! * Па ко то, врага зршн стд цензуру? Виће знано да јецензура новина аоверена г Вранку Петровпћу, еекретару миннст рства иностраних дела и новерљивом секретару кр .љевског намесништва и већ господин Вранко је Вог зна како врши. Дакле, звачипно је утврђено, да је г. Петровић ц нзор нввина. Е, ала г. Петровић је и секретар намесништва, даКле. човек у врло великом иослу. Ваља потрчати мало овамо, мало онамо, — већ зн.те како је то кад је човек у послу. Па шта зна сиромах, ваља и он да дахне душом; та а он има душу. — Сад опет он аоверав а цензуру... Коме?... е, сигурно је, да нећете погодити. Он поверава' ц>нзуру човеку кога је мпнистарство унраво најурило из службе, коме је, (тказало своје поверење, — о ! је иоверава оном злог.исном Брезвицу а цензура се даје увек људима од повереља Волели бп да знамо, да ли је то познато г. министру нолиције и да се то није онако испод руке хтело, да издржава многопоштовани Врезвиц. * Из суда Као што је позаатО нашим читатељнма, јуче је суд ваљао да пзрекне пресуду убацама Тоше Савића. Но суд је нашао, да је за ово дело надлежна порота, пошто се на претресу показало, да је пок. Тоша иуао уза се и новацау који нису код њега нађени и даје, прематоме поред убиетва извршево и разбојништво за које је нгдлежна порота. * Г, Милован Ђ. Глишић дршатург народног позоришта. одређен је да заступа уредника „Срн п кпх Новина" г. Стевана Ћурчића, који је на осуству. * Погажен закон.. Мивистар војни погазио је понов 1 ) закон. Догађај је овај: Риста Поповић трговац из Голупца направио је 2000

ОТАЖ

КРВАБАГОДЕЕА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (14) Свитало }е и већсе бало расвануло толнко, да сесвејасно могло видети. Из овију улица, што воде на В. Пијацу, гурао је м извирао свет гомиламв, као надошле реке. Од позоришне страве чуло се из даљине свирање трубе; труба је свирала узбуну. Из улице што води доле поред главее полиције, као и из улице што води у град чуло се нотмуло, али убрзо ударање добоша — добош је ударао на лармуНа један пут одозго с Теразија чу «е плотунски пуцнњ, један, па други. Мало тим, на ветар донесе звуке од иоједнвих

оушчаних метака. Тренут два, иа се већ јасно чуло како се, горе негде око Теразија, пушкарају, а негде далеко, далеко проломи се нешто еалик на пуцањ топовске батернје. Свирање труба с позоришне стране било је све јасније. Разговетно се могло позпати да то свирају трубе на више разних места; неке су још свирале на узбуну, а неке су сад свирале најураш. Светина, искунљена на Б. Пијаци, јлармала је и викала. Нигата се разговетео није могло разабрати. На сред нијаце неко је нешто говорио, а око њега се све слегло да га чује. У тај мах дојурише Васином улицом два коњаника, обучена као гардисте. Код „Македоније" светина их заустави и свуче с коња. Шта би од људи не знам, али једнога коња њиног видох мало доцније где, овако оседлан, вукући узду, јури кроз светину тамо амо, а нико и не куша да га хвата. Мало за тим, чу се огромна граЈа тамо негде око позоришта, на онда Једна за другом пукоше три—четири путке. Чу се и неки тутањ и светина иа Ваеине улице узе бежати ва нијацу.

Диже се урнебесва гр аја, нли све су ваткриљивали ови узвици: ,,Беште, коњица сече!" И доиста, једно стотину коњаника бегае ударило Васином улицом у иравцу В. Пијаце, газећи и секући све глто иред њама није могло утећи. Из оближњих кућа, и с једае к с друге стране, нуцали су на коњанике. Ја бејах догаао до на крај Басиее улице, баш на угао сарам поште, и леио видох како из једнога г. Лекнног дућана истрча обућарски шегрт, опали некакво ништољче, које је држао оберучке, и један коњаник преврте се с коња. Сад су пугоке пламтиле на све стране. Ражљућена коњица секла је и газмла све од реда. Невољно згуран у ону светину, ја сам бежао с пелом оном руљом. Од гостионице Русије (Дијамандвје) ја хтедох правце на Калимегдан, &ли отуд изби друга гомила коњаника и пресечетај пут. Сјуримо се сви у улвцу где је лутерааска гакола, а одатле, тесним сокнчетом, покрај стара здања, аабијемо код цркве. (Настази1.е св.)

подл