Male novine

кодица у шуми на Црном Врху која му Је уступљена бесплатн > на сечу од министра нривреде. Та колица Риета нонуди министру војном по 4 д. 55 пара од комада п он му их прими испод руке и исплати зато 9100 динара. Не улазећи у испитиваље јесу лн ска колица потребна, пошто и прва количина од 2000 није употребљена, већ стоји изложена времену и квару, овде је главно да је г. министар Ђурић за љубав г. Ристе Поаовића погазио сам чл 2 закоаа овојним лицитацијама и набавкама, по ком члану дозвољепоје министру да може испод руке набавке чннити само до 1200 дпнара Преко ове суме министар је морао да водз рачунао чдану 29 истог закона који наре1>ује како ће се вршити набавке и лицитације преко суие од 1200 дин Чекамо објашњење и одговора, па ма и у облику званичне исправке Нас нпти се т«чу газда Ристине тековине нитп г: Ђурићева пријатељства, али нам је јако до тога стало да се не увода у обачај гажеље дакона. С тога ову ствар кећемо оставатп, докле год не истерамо до краја да впд^мо шта је у њој. <ввгИЗЗРШЕЊЕ С^РТНЕ ПРЕСУДЕ над Савом НиколиКем, СреЛком ЈанковиКем и Миленком СретеновиЛем из Лисовића срдаа Космајског округа Београдског за ИЗВРШЕНО УБИСТВО ЈОВАНАЈАКОВИЂА учитеља иа Лисовзка (Маставак) Веселнацн, мнсле, да ће их пост стгаста и опрати од њвховог греха, Замислите сам. ! Кад су онако варварски тугсли п убили јаднчг Јову, ондаЈ нису помишљала наБога и на гррх . А да мрсе у петак то им је Л&ех. Није ни ту вера у за^лудн? Она су као и они ха.јдуцч, што пам предање казује, како су на путу убилп једпог трговца, п онљачвалп га. Поред новаца, нашли су нра њему печено пиле и погачу. Кад су седи да руччју, изнесу и пиле. Тек шт> су почелв да га једу, а један ће између њах рећи: в Па данас је среда?— „Их, где се огрешпсмо" одг^ ворп други Што убише трговца, нпје грех, а што се у среду омрсише то је грех!!!

И тако, каиетан одмах нареди, да се купи рибе м справи посан ручак. До ручка су пили ракију, и са сељанимг разговаралп. Сава је највише разговарао. Срећко «рло мало, п то тужно и жалосно, и изгдедаше, као д* не имађаше свести. А Милован је саио ћутао, и хладно посматрао. Кад је ручак био готов онда реч 5 Милован: — „Хајте, да још данас јемо рибе. Ако ми не платимо, платиће Бог. „Номози Боже, (сви^сгаше и прекрстсше се) пзнесп кравца на видик а оног, ко невино страда, изведи бар душу његову - у вечно блаженство твоје," — тужним и дрхћућим гласом рече Срећко . За ручком напијали су један другом; сваки иопи ноједап литар вина. Кад су ручали, кчпетан пм рече, да су кода спремна, и да је време да се полази. Сиремљена су била двоја кола, једна воловска, и једна к .чија. „Г. Филипе — т ко со зове пгсар спроводник — ја те молим, да пођеш са мном. — Оди са мном у кола, ја ји ти ћемо сами а њих двојица, нек I седну заједно."— рече Сава. И Г. Филип му учини 110 ж9љи. ! Седе с њим у воловска кола. СиЈа беше необично весео. Све : причаше, к^Хо има некокоје кривљи | но они. Како се он — налазп у ел боди и како није с њима. „Али је вера, вера. Шта ћеш кад је тако." — говораше Сава — живи били па видели. После месец два па | можда и три, биће прави кривац иред ^судом, а ми ево невино страдамо. — „Јест, он је слободан, а он јенајвише крив, и свему овом узрок" рече Срећко. „Ћути Срећко, кад ниси видио, но само од мене чуо" — упаде му у реч Снва. Губилиште беше на тромеђи села Лиспвића Парцана и Барајева. Ту беху ископане рупе. А ок ло слегао се био силан свет. И ако није било објављено ; да ће се у нетак ст|)ељати, опет се толико света било иску пило, како скоро никад у том крају. Ту је било и старих људп, младића, дечака, жена, девојака, у опште пзгледаше као на неком сабору. Све је живо ћ\ тало, као немо. Ал кад Фамилија њихова спази кола, у којима беху онп, отпоче кукњава и запевка. Жене, па деца „Куку друже, куку сине, тата, тата !!!!"

Та да је срце од камена, не верујем а да би се могао уздржати а да их ! не пожали! ! Ал онако убиство ? ? ! — Не, не. Зар да онога жалиш, који није им о сажаљења и милости ? Та | ни дивљаци не чине тако што они извршише. На још дело не призна| ју и крију друг >г, па и воле поги; нути, по заверу открити. Кад су дошли на губилиште, и ' кола стигла, а Сава се дохватп за | канате, и с оковом искочп на поље. И свештеник је дошао да их исповеди. (Свршиће се) ИЗ БЕЛА СВЕТА ј — Умро. Чувени руски генерал Федор Федоровић Радецки, познаг из борбе на Шппкиаом Кланцу, у рату е Турском 1878, умро је на Св, Саву у Одесп, у 70. години. ШЗ БАЛКАНИЈЕ

— Хапшзње у Бугарској, Као што смо пзвешгени, у Софпји ухаишен је познати бугарски мајор Лгпица, а с њим и још неке друге особе. Вест да ја Јапшен и г. Ризов (познати македонски аги гатор) нетачна је, пошто се г. Ризов још пзранпје налази у затвору, на који'је осуђен за штампарсае кривице. Прави узрок овим хапшењима за сад се још прећуткује али свакако биће да је бнло каквих спрема п покушаја против слдашње владавинг У Бугарској Предузели смо мере да се подро1 бно известимо о целој ссвари, и у најкраћем "року д нећемо оиширан ■ извештај о целом овом дОгађчју, Т Е Л Е Г Р А М И 22 Јануара Софија. Власти уаисише још 6 ! особа, које су биле у споразуму са мајором Паницом, држалп субунтовничке говоре против кнеза и владе. ' Испит још траје. — Бугарска влада I смањила је ошптинску таксу на стране производе од 5% на 2°/ 0 , Нова 1 такса почпње 1 13 Фебруара. Пегтроград. — Брошура пуковника 1 СтоФела проузроковалаје у Русији опште негодовање. Листови кажу, да

изгледа као да војска Француска стрепи од борбе с Немачком. Свакако, нападај „варварске РуЈије" неће иолико устрашити Немлчку, да врата Елзас и Лотарангију. Вашингтон. Пожар уништиоје двор министра марине. Жена његова и ћерка постадоше жртве ножара, једна удата кћи избавила се скачући кроз прозор. Верлин „Норд-Дајче-Алг. Цајтунг" каже да није истинит разговор Визмарка са бароном СтоФелом к >.ји је овај донео у својој брошури. Исто тако није тачно очисано ономадашње нонашање кнеза наследника, јер овај сам потпомагао је онда тражење Бизмарково, да се учипи мир док је краљ тражио да се даље води рат. Осим гога Стофсл заборавља разлику одногааја међу Немачком и Аустријом и оних међу Немачком и Француск >м. Штедити Фрапцуску не би донело никакве корпсти Немачкој, која је од много векова изложена нападају Француском и биће изложена и у будуће. Немачка нема дакле другог срества осим гаранцвје коју јој даје оружје. Лондон. Парнел одустао је од парнице против „Тајмса" пошто је примио у пме оштете 50000 лира. Најире је тражио 100.000 лира. „Тајмс" јавља да је руски амбасадер Стаал позват у Петроград да извести о свору међу Енглеском и Португалијом. Париз. Лист „Оторите" јавља да је н^ређено да се уапсе три администратора есконтне банке. У комортт при дебати о избору Калоана(Тулуза) по °ланик Прово-Делоне (дгонеервнтивац) рече да је Тулоска комисија састављена о/ ФалсиФикатора. Г. Констап бранго је градоначелпика н пачелиика полиције. Једиа тужба је већ поднесена, али јој се не може дати важности, Дебата је олложена за суботу. — Министар Финансије донео је извешће за годину 1889. Цео ириход износи 3071 милијона, расход 3107 милнјона, дефицит је дакле од 36 милијона. Талијински амбасадер Менебреа носетло је г. Сиилера и захвалио му за говор при иогребу г. Мариана. Великп књаз Лајхтепбершки посетаоје иреседника г. Карно-а у име болесног великог кнеза Николе. Сутра ће посетити г. Карно ве шког књаза Николу. „Н У К У Р Е Н" СЛИКА ИЗ ЖИВОТА III.

(18)

Г. Ћира јој се приближи. „Жено!", поче меким гласом, у колико је могао нежпо говорити, нешто си се дубоко замислила. Куда то гледа н? „Тамо, у ону плачину..." на коју показа руком г-ђа капетаница. »Како се зове та пданина? упата г-ђа. : „Прееека", одговори г. чира, лако задрхта а крбз цело тело прође га језа. „Ала су деип у њој грмовп с којих оиада сув1>, старо лишће да у пролеће бујно се окити младнм, зеленим", рече г-ђа капетанвца и дубоко уздану. Г. капетан је опет пажљмво погледа, ади ипав умота своје лпце у најљубазније смешењв. „Заиста.., јес.. лепи грмови" „А тамо, аише те Пресеке, у даљипи што се илави, кг.ко се та планин« зове?", „Кукурек", драга моја жено".

Реч којом је изговорио: „драга моја жено" беше умиљата. Он је своју жену са задовољством и сдадострашћем посматрао; његова старачка есећањз, нежие везе — све, неописаном милином потресло му срде, у очима му је тпњала жудна ватра, ск"ЧИ, за грли г-ђу каиетаницу и цмокну је у чело, над којим се вабућила коса очешљана „на ларму!" Кад се|г. Ћира разгорео, као стари пањ обасу иољупцима сво,ју жеву. Она се отимала из грчевитог његовог загрљаја, саже главу и 1.Ћира залепи још пекодико пољубаца у кићанку њеног Фееа, око кога уе обмотана коса четворно исплетена. „Ти си моја сдатка жепа! како те в >лем' Светога ми Сппрпдона поручићу сугра, данас, овог часа атл,!ску бунду — све, што год хоћеш. „Гле!... Зар ћеШ Ми атЛанн.у бумду куапти? Ада еи ти добар мој Т1ира, узвикну радосно г-ђа капетаннци, а са лвца за час нестаде јој оне сете. „Вмеш хч ме?" упитаје нежно г. Ћира. „Вслем, волем, како да те не волем, кад ћеш ма бунду куипти. Ти са мој муж —волем. Дај ма иаре? Камо паре? „Ево их, пај!" и г. Тнро даде јо 1 онај исти Фигаек што иу га је тутнуо у шаку газда Мнџо.

Она га је пољубида..

У кући газда Миџе Тршића сасвим је друкчије пзгледало. Домаћица .је запржавала ручак, а деца се скуппла око огњисига и чече Кад би мати с дрвечом ложацом обилазида једо пружила би п њима ?да Сркну... Деца су на то и чевада, па кад су лазнуда ложпцу, слатко су се облизивала по уснама. Газда Миџо прође кроз кујну, бдаго поздравп домаћицу и*рече јој: х Вар ти још није.готов ручак? »Па куд ћу, човече, сама на све стране? Ова погана дечурлија — кр;;т ми изедошв; док сам их намирила^и намесила лебова — много издангуби. А после а двојада сам: за работнике сам давнк исиратила ручак, а овај на. тенане као за домаћина спремам. „Акр, ако Марта, само жури, сииај ако је готово (Наставаће се1