Male novine
Б ?0Ј 43
ПОНЕДЕЉДК !2 ФЕбРУАРА 1#вО.
ГОДИНА Ш
шћж сваки дт
БРОЈ 10. П. Д.
ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину 80 динара Ва ао годинв 15 дквара -Ва 3 иеоеца 9 хжпара Ш тп Ј0ТЈВН11 Огласм Јвзтлно. ив потреби » с« олшк&т
ПиСМА и РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКЈ „Малих Новина" Тоа /1ич1?н венац 6р. 17., ка гврнб1<спр8т>
ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА 0ВАЕ0ГА
Лретпдата се прима код евију пошта у Србиј*
Претплата из уиутр. полаже ке сама код пошта -*8?Жјев»За Бплград кема претплзтз — Лист т продаЈа иа
За свако аглашоље лла *а се држ. таксе 20 пр. д.
ЦЕНЕ ОГЛАЗИМА с1а првој атрани од петит. реда УО. пр. дин а на четЕртој од петит реда 10 пр, дин. ПРШ10СЛЛН0 отаје 50 пр. д. од цетит реда шж штте већи огласи 130 ногодби
СШ34К С ПРЕСТ0Ј1А РОМАН ИЗ ЖИВОТА БДДКАН СКИХ КАРОД СВЕСК1 VII готова је и може се добити у књижарници г, А, Пурића, и код евију књижара у Србији По I грош свесна Ко се претплати т прво коло, 25 свезака, и пошље 5 дин. у напред добија корице за исто дело израђене од финог енглеског платна беснла" тно. Претплату треба слати књижари А Пурића у Београду. ПАКАО кривачна ромап изсрпског живота (напвсао Пера Тодоров &ћ) Приа свеска овога занимљивог деда већ је готова и може се добите у Београду у књ»жари г. Валожића у Београду в Нишу н у штампв V. Хоровица „Код Просвете" позоришни тргбр. 2. Цело дело изнеће 10 свезака а свеске ће иглазити свјких 10 дана по једна Претплата за дело дело стаје 2 дииара. Поједвне свеске коштају 30 пара динарских једна. Претплату прима књижара г. Валожића н штампарвја, „Код Оросвете." За Аустро-Угарску н друге српске вемље ван краљеввне, цева је за цело дело 1 Фор. Свака свеска 15 новчнћа
ДВА КОЉА и једна кобила способни завојну службу, продају се. Упитати у уредништву. з—з
138 2—3
123.
јцире. Да пусшмо нека дела го! воре. | Ш ем > подсећати гебе г. Саво Гј' ујићу, јер ти немашуспомена из ових тешких и крвавих дапа радикаших, пошто тиуто ! доба пи у сну кије падало да !ћеш некада по милости Божијој јп по вољи краља Миланаједног ј прекрасног дана бити постављен 1 за краљевско српског радикалног ! вођу. ј Не^емо подсећати и тебе г. I Светозаре Милосављевићу јер си : се ти тада мирно шећкао по бе! оградскмм улицама, а ииком нпје ни на памет падало да у теби гледа неку радикклну снагу. Па нећемо нодсећати ни тебе Перо Велимировићу, кеји си у !то доба из оних истих крвавих руку, које су нас убкјале, примао свакога месеца по 50 жутих цекина, и то опет нијз ништа " етало твоме радикализму, нити ти ми зато замерисмо, акако си |ти с нама доцније поступао, то — ————— јпајбоље знамо ми, али ћемо се ! смедеревског због учињеаог Фалсн- ! постарати да згодном приликом ј Факата, услед чегаје сутра ухвнћен ;и други свет о томе обавестпмо. ВеЛИКИ н затворен. Нећемо подсећати тебе г. ! Оаим се псправља горња нотица. ; 0 тево Поповићу, јер да нрости ' ј Бр. 1894. Од уираве вароши Бео- Бог и твојмипистарски образ, за КОЈ штедионици, ТО ПрО- града да 9. Фсерз т ара 1890 године у хе ($ е тада био није нико ни сањао да ћеш и ти некадаб^ти нерја!ница радикална.
11аш мили и никад непрежаљени НИКОЛА В. ПРОШ чииовник жељезничке дирекциј, у својој 35-ој години млађапог латота, после дугог и тешког боловања, испусти св ју пдемениту душу, ноћу између 8 и 9 Фебруара у 12 и по сати оставив своју не сретпу мајку без ранитеља, а сестре са осталом родбином на веки уцт.ел.епе. Погреб ће бити 10 о. м. у 2 сахата по подне. Ову несретну по нас вест јављамо сродницима, пријатељима и друговима доброга Николе, молећи их за саучешће у овој нашој тузи. Стан крагујевачка ул. бр 9. 9 Фебруара 1890 год. Београд. Тужна и ојађана мати: Белка Лрокузћ удова; сестре: Г^илева и Јзлена, стара мати: Марнца удова Ини&анин, Брат: Ачександар Книћанин, зет: Анта Оантавић, окр. начелник,
I
ОГЛАС Пошто влада партизанлук у
дајем мојих ТРИДЕСЕТ; Београду комада акција по 40 динара а платио сам мх по 50 динара, Нећу више да имам посла са оваким заводом. 10 Фебруара 1890 Паланка, Франц Кризбан 139 1—3 млинар.
ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА „Мале Новине" у бр. 40 донеле су нотицу под насловом „Ударили га камевом", у којој се износи да је ономад у вече неко ударио каменом г. Косту Таушановића, мииистра полицнје, и на основу неких ок ли>стн закључује се да је то учмнио некакав Богољуб из Смедерева. Ова јенотица неистинита, јер нити је г, Таушановића ко ударио, нити се за Богољуба може тако шта износити, пошто стоји да је он оне ноћи вијаи по депеши начзлства
ОФМЦИРИ и РАДИХШ Према ономе што смо рекли у ирошлом броју изводимо овди овакав закључак, Ни један разборити радикал не може замерити срнским офи цирима што 1883 год. нису првстали уз буну. Од таква пристаака на крају крајева изашла би само општа штета. Срећа је и порадикализам посебно и по Србију у опште, што су српски ОФицири 1883. год. остали само војници и вршили оно што им налаже њина војнична служба и њина Официрска заклетва. А кад одклонимо тај прекор што нису пристали уз буну или како се то завијено каже, што ни'.'у били с народом, онда шта остаје нашто би се радикали могли пожашти на српске офи-
Па не ћемо дирати ни тебе г. Мишо јер си тада миран и лојалаа проФесор вел. школе био. Али ти, Гиго Гершићу, а иа рочито ти, Коста Таушановићу, зар сте тако брзо заборавили шта су вам у тим црним данима били српски Официри? Зар сте заборавили катсо смо сиаки дан, бар по три пут, понављали: „Срећа наша те смо у рукама в<>јске; срећа наша те нас офипири чувају!" Сећате ли се ноласка од Параћина? Сећате ли се како нам се разведрише лица, кад видесмо где, сејменима, који нас нрате, I омавдује један срнски официр. Памтит« ли каки је било ионашање тога ОФицнра за време целога пута? Г. Гиго, зар си заборавио ноћ у Бољевцу и ону нажњу ОФицпра у старању, да ти још исте вечеринађу лекара, н теби и мени?