Male novine

А шта да рекнем о оиим анђежким душама, које су вас ч^вале у зајечарским апсанамг*. Сећате ли се оних благородних ОФИцира. који су, као најнежнија браћа, лебдили на сваком жељом вашом и старали се свом снагом, често уз највеће личне жртве и опасности, да вам олакшају ваш тешки положај а међу тим ви сте тим истим< фицирима били предата к»о буптовници и велеиздајниии и по строгим зааовестима судским, они не би смели с т-ама ни рсчи једне иро!оворити. Ја нисам био срећан дн тада будем с вама; ја сам био одвојен и стављен под команду чо" века, који се још није могао рачунати у оФицирски ред. Он је тек у т*>ј прилици бно обукао официрски мундкр. Уз то ваља зната, да су гога човека побуњеници у Кривом Биру тако били изубијали, да је још носио завоје кад сам ја потпао иод њег< ву команду. Па, ипак, ја се не могу нч њега пожалити. Он је био строг, био је неуматан, али није био свиреа. (Свршће се)

6Е0ГРДДСКЕ 8ЕСТИ Женидба Краља ^леисандра. Мз Београда телеграФишу „II. Лојду": Пројект о женидби Краља Александра с једном русном мринденом, одржава се као вест, к ју проносе и меродавни кругови. На против из кругова намесвиштва и владе уверавају, да до сад утом погледу нису предузвманв иикажвн коради. * Примиди дужност. Новопзабрани чланови суда г.г. Светозвр Карапешић и Љубомир У. Романовић положили су Зиклетву и прнмили дужност 8 ов. м Тога истог дана, у седици одборској, положили су заклету и нови чланови општинскога од-

бора: г.г. Милап Капетановић пр ф. В Шк., Содомон Азрије! трговац и Јован Самић адвокат. Изабраии одборник г. Пера Манојловић директор прив. Народне Ванке молио је да са ослободи одборничке дужности из узрока што је преоптерећеи поелонима свога положаја у народној банцч а и члапством у више државних комисија. * Наннадни избор. Ш место г.г. Светозара Карапешића и Димитрија Ћиркевића изабрани су з-» чланове пореског одбора г г. Драгомир Здравковић и Периклес Зако трговац, а сем љих и г Соломон Ј. Азријел, заменика Јакова Алкадаја, докле се овај не врати с пута. * Дужчост преседника у порескоме одбору коју је да сад вршио г. Милан Ванко»ић иредузеће сада г. Св. Карапешић. * Наредб*. На основу правила о слободноме клању и продаји меса у општини београдској, од 21 јуна 1887. АБр. 111, општински Суд донуштао је грађанпма да за ' воју домаћу петребу могу клати икрупна грла без плаћања таксе. Али какоје се дешавало да су поједини злоупотребљавали одобрење (заклато грло удили па месо распродали) — наређено је да се од сада д<»зв ле на клање крупне грлади приватнима дају под условом да контролор опшч ински трећег дана од клања (дана Одобрењи изврши преглед: је ли заклато грло довста изуђепо и усољене за домаћу потребу. Гостионичарима ,, механџијама п свима осталим који троше месо, у радњи, не могу се ни у коме случају давати дозволе без иаалате таксе. * Пензиоиовани. Г, Светозар Анђелић, досадмшњи управник централне поште београдске, стављен је у пеизију и на његово место постављен је г. Днмитрије Димитријевић бив. секретар округа београдског. * Преставништ8о спштинско. Председник општвне: Никола П. Пашић. Општински одбор: За кварт варошки, Одборници: Мил. Јоеимовић проФ. Вел Школе, Др. Л за Пачу д'1ректор монопола Милан, Капетановић проФ. В. Шк., Др. Марко Леко држав. хе-

мичар, Милорад Терзибашчћ трговпц, Јован Т дић трговац, Анд}иОдавић трговчц Замењеници: Солом н Азријел трговац, Лазар ДрашкОвић ка®еџнја., Видоје Виторов»ћ вројач. За кварт "теразискв одборпици: Милутип Марковић адвокат, Ђока Новакоанћ апелац судија Милован Р. Маринковић дир, гим. Стеван Чађевић инжињер Мијајло Јанковић каФеџија Замењеници: Јован Симић адвокат Ђока Николић магазаџија За кварт врччарски одборници: Ђура Вај ®ерт индусгријалац Мата Јовановоћ сек. мин нравде, Миша Николић ивжињер, Никола Милишић трговац, Коста П. Мијајловић трговац, ЈакОв Големовић учитељ Јов а Станковић трг Адолф Шток предузпмач, Замењеници: Риста Пуљевић каФеџија Филип Висиљевић п»дкивач Милан Денчић о^ућар Сима Милићевкћ кр- јач Гавра Бркпћ трговац За кварт палилулски одборници: Андра Николић секр. у оставци Мијајло Цве^ковић подипжињер, Јован Ђурић бакалин, Ванђел Николић каФеџија. Заменици: Ј< ван Петковић земљоделац, Љуба Јовановић кројач За каарт савзмалски одборници: Пера Манојловић директор нар. банке, Раденко Драговић трговац, Ди«итрије Најда овић касапин. За кварт дорћолски одборници: Когта Главннић проФ Вел. III. Марко Велизарић проФесор, Ђока Дим! триЈевић анотекар, Никола 1Топовић учитељ, Замењеници: Риста Петровић каФеџнја, Радоје Ћирковић бакалан Општичски суд: Чланови суда, Милан Банковић, Светозар Карапешић, Љубомир У. Романовић. Кметоиски исм^Кнпци: Димитрије Вељковић за кв. дорћолски Је®та Најдановић за кв. врачарски, Јован Антонијеввћ за кв. теразиски, Јован Илић за кв. варошки, Младен Т доровић за кв. савски, Коста Чупић за кв. палилуски. СТАЊЕ ВОДЕ Код Београда 11 фс 6. 1890 год. Код главне Царинарнпце 2-79 метра. Пролаз испод моста желез. 11*21 мет. Опалаје за последња 24 часа 0-8 сан.

ИЗ БЕМ СВЕТА — Обесио се, У Бечком нратеру нађен је у пр> гпр< шли четвртак о-

бешен фипо одевена човек средњгг доба. После се к>нстатовало да је т I неки бнвши железничаа чиновник Иван Ајбл, који је мз ранвје пао у руке кајшарима којн су га довели до пр^сијачког штапа и протав њега подигли код суда тужбу. — Срушила се У Аренччвја у Нешољу срушала се у прошлу суб ту нека још недограђена кућа, Еоја. је под својам рушевинама затрпала 31 радника. — Мнраз у грабљу. Пре нек« даа једна врло лепа сељанка дође илачући кмету у М. Вилагошу у Мађарск >ј. Она је имада велику м олбу на срцу, велику и необичну алв зато м^лбу к»ја заслужује свлко празрење: о>а је ^ражала да може попово видети свога мужа, кога је веома жчлвла, па је за то молида власт за д >,волу да његов гроб риск ^па и да сме сандук да отворп. Кмет тресијаше главом:жена је лепа п мдада а муж је б.1б сломљеп п џандрљив старац — дакле шта је мпгло покренути удовацу на овај захтев, праћен нотоком суза? Чежња љубави свакако није могла бити иокретач ове чудновате ж^ље, па шта овда може биги? Упитана о овоме, уд'>вица брзо изајђе на среду с ис•гином Радо би се иопово удала и већ је себи изабрала младожењу, али нема мираз-; драги покојник однео је мвраз са себом у гроб. Оиа додаде како зна да је њен муж аама двеста Форипата готових н вацч; ала новца иигде у целој кући нема, те мора бвти да је шкојник н <>в ц заборавио у својим хаљинама. Она до бије тражену дозв< лу и одиста код покојника нађу тражену бинкноуод двеста Форанат*. С радосним узвиком дочепа удовица новац: сад оиет може држати веселу свадбу. Старијп људи у Вилагошу лупају главу о томе ; да ли је покојнич још кво Цсамртн!:К заборавио новац у џеиу или га је сакрио, мудро предвиђајући колико ће га жева „дуго жалити". Ове сретне невесте ништа се ие тиче толвка брига тодиких вилагои ких стараца. Ако би био први случеј, опа је иоправили Фаталну заборавност њеног покојника; а у другом случају, она је надмашила његово лукавство.

ЕРВ4БДГ0ДЕВ& (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОГОВИЋ (28) Међу 1им 1ш н'аиредњпци нису седели скрштевих руку. Кзо странка они тада вису могли бог зна шта предузиматп, но у толико је више ирионула влада. Вл^да је гледала у радиналима опасан и растројни елеменат, и код ње је већ било пречишћено питање да јој се против ради)ала ваља бормти свима срествима. Тако је и бшо. Ми не ћемо овде набр{|јати, све оне безбројне мере које су нетнтедице употребљаване против рг.дика

ла, рећи ћемо само толико, да је унотре бљено све што се дало употребиги. Па ипак успех је био веома слаб. Радикализам је био буица, која је, тако ре^и, преко ноћ, односила оно мало слабачке бране и преграде коју су напредњаци с тешком »'уком били подигли да нам спрече даље напредовање. И влада је то видела и осећа^а. Из ружичастих капетанских и начелничких извештајачесто је и нехотице нробијалоочајање, и ако су се ови чиновници старали да охрабре министра својим извештајима. Усљед свега тога, влада се налазила у веома тегобном положају. Она није управо знала, шта да одпочне, а ево у чему се састајала главна њена тешкоћа. Као што смо већ напред рекли трогодишња скупштипска периода била је завршена. Нареду су били сад нови избори за нову скушнтинску периоду. Међу тим у току прошле <кушнтинске периоде две редовне скушптине једна за другом донеле су биле своје рс шење о промени устава и владалац је то решење потврдио својим потписом. Тиме је било испуњено све гата је устав тражио, и што је по уставу било потребпо, те да се може састати велика

народна скупштина за промену устава. По јасним одредбама уставним дакле сад су морали доћи на ред избори за велику народну скупштину. Уставно то је био једини носао који се сада могао предузети односно скуиштинких избора. Најпосле сем ове потребе коју је стварао сам устав, 1 апредњаци нису се смели одридати од велике скупштине већ и с тога, што је промена устава била још једно једиио здраво оружје које је још остало у њиним рукама. Нзина највећа заслуга била је што су припремили промену устава и они су се тако често хвалили том својом заслугом да је сад управо немогуће рећи: е, ми смо се предомислили, и сад нећемо велику скушптину. И по уставу дакле, као и по партијској нотреби ваљало је нристуцити саз,-ву велике скупштине, а јесу ли смели, јесу ли могли иапредњаци нрегнути на то огромно дело о онаиом снагом и онаким приликама у којима су се они налазили. С њине стране то би значило тумарати као гуска у маглу. (Н-ставиће се) - —