Male novine

нласти. С члап !!ра-

пре-

лпмс ^срссЈШ уир внб *гога иреддаље д* се овај •ги у одбор, А. НиколиЛ орнни одборски длог. Чл 17 примљен. Код чл. 18. МашиК предлаже да нај меже постати срески начелник, који, поред осталих услопа, проведе пет година у унутрашњости земље ЈоксимовкЛ га потг^маже. А НжолиК бранп одбГ предлог. СкупгатЈна прими предлог Мншићев, Чл. 19 — 31. прпмљенп. Код чл. 32. М. НиколиИ предлаже да се број срескнх заступника одређује према проја с ескпх глава и то нв 1000 глава један заступник. ТајсиК преддаже да се овај члан вратп у одбор те да се сведе број ових заступника на најмању меру. ТаушановиК мисла да није много 10 заступника «а једвн срез. Извесгилац прис ! ије, и екупштпна Прими да се овај члан вр!1ти у одбор. Чл. 33.—68 примљенн. С КостиА предлаже да се чл. 69. укиче, пошто је у чл. 27 већ одређен делокруг рада окружве скупштпне. А ПиколиЛ брани одб. предл г. Чл. 70, 71 и 72 примљени. М ПетровиЛ предлаже да сеустапови нов члан 73. да окружна скупштпна има право к >нтроле над чпновницима, свештенпцима и. т. д. паако нађе дакоји неодговара својпм дужностима, да га може отпустити, ТаушаповиЛ Јвели да ,је предлог поп Марков протпван законима. Ђаја вели да би нрндлог поп Марков био од врло рђавих последпца. Та]сиЛ потномаже предлог поп Марков. С реЛковиК је противан предлогу поп Марков. П. НиколиЛ, А. [НиколгЛ, Аваку, и Р. ПоаовиИ протпвни су предлогу поп Марка. Скупштина одбаци нредлог иоп Мчрка. Седница трајала до 1 чае. по подне,

знало да она у спомен своЈе аустрпске домовиое зове свога сина АлФонса XIII именом „Буба", све шнанеке даме почеле су давати својој деци така иота имена, и искренув ши у неколико тај назив и место „Биђ1" — покварена немачка реч „Виле", шго значи малиша, називају своје синове именом „рпрру" — лме које је сада најпопуларнијв у Шпанији. Нова мода Као последња мода у Париз/ је обпчај, да се на свечан. ј ручковима код сваког постављеног стола мете мало оглецалце, разуме се у уметнпчком раму и с иочеишм иисменима пмена домаћинсквх. Како веле, тај је обпчај прпмљен у друштву врло повољно, јер он жамама даје могућности да *§пде да ли им је коса у реду, а мушкпњу да му брада н бркови носле каквог јела нису умрљанп. Претрес Јаши ТомиЂу

ИЗ Б^ЛА СВЕТА

— Свађа. У Белгијп жестоко су се позиввђали имаоцп поштан.ких голубова с телеграфским компашпама. Газде поштанских голубова оптужују телеФоиске компаније, да оне са својим мрежама чине чптаве клонке њиховвм голубовнма, којп често угину, падајући у лету у такву мрежу, што им разуме се, наноси штете. За то газда ношт&нских голубова да би се осветиле моме иепријател>у телеФонскпм комианија — пбтајно кидају аелеФонске жице. Како ће се свршитп а интересана свађа одве зна се. — Зашта је популарна? Један од лични шпански државник, разгОварајућп се с доиис иком једнога енглеског листа, врло се нохвално изразио о шпанској краљици регенткињи. Он је рекао, да се сва тајна њене необичне иопуларности и утицаја у ИталијИ саст ји у томе, што она нп мало не долази у ред женскиња и литпчара које интригују, и својчм необичном скромношћу; простовом и искреношћу може да обезоружа сваког, и најубеђенијее нротивника. Сво женско становаишгво Шеганије долази у ред најватренијих нристалица Краљице Христине и многи иомажу ширеше њене популарности у народу. Од како се са-

(наставак) Овсм прплнком морамо к статовати, да је Томпћ равнодушпо гледао око себе, бележио је што му се свидпло за бележење и није пропустио да и он са иубликом у смеју учествује ако је у оиште дошло до к«кве смешие ситуације поједини сведока. Улази г-ђа Дпмитријевићка. Председиик. Будите добри да нам в.ажет;- све што знате о убистау вашег муаса. Гђа Апа Димитријеиић. Само толико знам, колико снм впдела, кад сам на ставицп била. Председ. Имајте доброту да нам испричЕте. Гђа Дим. Бпла сам на пољу на перону, Мој муж је стајао иоред вра та, а ја сам стајалп нред њпм. Наједаред примети Јоксимовић, како јс Томиа зчграбпо мог мужа десном руком а левом руком сјурио нож у груди му. За тим је још једаред хтео ударвти али га је Јоксимовић ухватно, на придржао, док међутим и другп притрчаше. Прес. Но само је једаред ударио. Гђа Дим. Јест, ала )е замахнуо да још Једаред удари. Предс. Ножем ? Гђа Дим. Јесте, пожем. Предс А откуд се појав^о Томић? Гђа Двм. Док смо ми на перону стајнл'?, уједаред је рупио, тако, да га нпсам нп оназил?, само сам видела, како је мужа мога шчеиао и проб •. Предс, Кад је замахну, да по другп пут удари. онда га је Ј. ксимовић задржао ? Гђа Дим. Тако је. Предс. Је ли ваш муж одмах ^згубт> свест? Гђа. Дим. Одмах је пребледео, али је још сгајао, такода сам га ја, — кад се Томић отргао, —још питала : Шта ти је ? — Он ми је на то одговорио : да му је капут расечен, алп одмах стаде клецати, па се п стр >псшта. Предс. Да ли можете знати, за што је то Томић учинио ? Гђа Дим. Не знам друго, него што сам у „Бранику" читала, па сам и мужа нитала, но он ми је о^говорио: Нијето зажене, махни. Друго ништа не знам. Предс. Јела било у вашег мужа каквог оружја онда, кад сежалосни догиђај збио? Гђа Дим. Имао је боскер у џепу, као што сам видела носле, каг1 га је г. еудац Рздањп показно, али да је мој муж понео сооом боскер, нисам знала.

Нредс. Писте лнали ире, да је ваш муж имао уза се боскер? Гђа Двм. Понављам, да сам тек онда то дознала, да је у џепу држач боскер, кад ми га је показао г. судаП. Предс. Да ли знате штч о ппсму, које се у новинама спомвњало? Гђа Дпм. Ништа не зннм ; нпсам га нп видела; него тсам о њему дознала такођер тек кад ми је г. судац Радањи о њему говорио, па сам га и потражпла међу папирима мога мужа п прочитала. Предс. Дакле, нпсте писмо пре познавали. Али онтуженик казује, да сте и ви помагалп, да се иисмо распростре, па каже оптуженик, да се прпликом неког јаузна.. Гђа Дим. Није истина, јер јаузн и није био код мене. Предс. Особито се иозпва на неку гђу Каћинин, која не с*мо да вели, да је била такођер на јаузлу, него да је том ириликом п писмо видела. Гђа Дим. Не могу веровати, да је ппсмо видела јер п не беше у мојој кући. Предс. (Томићу) Јесте ли ви ножем само једаред удариди Мишу Димитријевнћа ? Ј. Томић. Ја знам само једаред. Алл ак> бп сведоци што друго исказали, ја ие могу ом противусловити, јер се у оној узбуђе.остп не сећчм тога. Државни одветник: Шта сте ви говорили, кад сте били доведенп на полицију ? Јаша Томић. Ја не знам да сам био питан за пгј О год. Државни одветник Излази да сте би жалили, што нисте Мишу Дпмитријевића револвером убмлп. Предс. Одлучно тврдите? Дакле ви сте Тск онда дошли до писма, кад сте позвани од истражног судије, да га потрлжпте, а пре нпсте писма ни видели ? — Желпте ли какве накнаде за штету ? Гђа Дим. Не јер мије убица не може датп никада. За то не желим. (Наставиће се) «35

ПРИПОСЛАНО за ствари под овом рубриком уредништво не очговира

били Суда мене теле-

Да би моји иријатељч обавештени, како је сиор, код вар. Веограда, свршен пзмеђу и г Д бривоја Катпћа привр. граФисте. због овихранијих наиад ја на ме у „Малим Новивима", молим уреднишпво да пзволи одштампати у своме лпсту, следећу његову изјаву, коју је па Суду дао његов бравпоц, на дан .ретреса,®а он на исту пристао. Ову пз;аву, нрема решењу судском, Бр. 935, о 13 Јапуара ов. годпне, требао је он сам да штам па; али кад он ти иије учннио опда је остало — да то ја израдим, пошто сам му кривнцу на суду опростпо Ст. Грујић пр 1 ф . в. Академије * Та изјава гласа : Све оно што сам на >исао у бројевпма 241 и 249 Малих Новнпа о пр. годпие, н на акту кварта теразиског, На 3520 170 противу г. Стев. Грујвћа, проФесора Б >јче Академије у ствари не ност. ји, јер сам оно у љутпни рекао, и шго сам са његове стране био, на томе мигољењ)' пзазван. Према томе спер, к >ји је међу нама поетојао, овим је изравњат код Суда вар. Београда. Добривоје С Катић.

СИЛЛЗЛК С ПРЕСТОЛЛ РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАДКАН8КИХ НАРОД СВЕСК1 е готова је и може се добити у књижарници г. А. Пурића, и код свију књижара у Србији По I грош свеска.

Готова ]е књига Статистика цедога света од ОТА ХИБНЕРА Ориђкнално издање д-ра Ф. Јурашека пр'Ф. ншверзитета, у Бечу. Превео : Јован Аленсијевић. Издање у преводу: Срп. Краљ. Главне Царпнарнице у Београду. Цена 2 динара. У овој статистпц . има статистпчкп обрађена градива, за «ише од седамдесет дрлсава. Она обухвата- облик и састав владавине сваке државе посебице, њезпн обим и бројно стање становништва, народчост и веру, државнп прпхо*, расход, бројно стање војске, ратне и трговачве Флоте, вредност увозне извозне н превозне робе, дужину жељезн. пруге, телеграФ. мреже, жпце и телеФонске линвје, бр<>ј топова, и телеграФСких надлештава, поштанских пошиљака и телеграма јединицу обртне монете упоређену са дпнарским теч&јем, јединицу законите мере, упоређену са метарским системом, колнчину и вредп. прочзвода, и сва главна трг. вачка места вз свију држава, са бројем њихова стиновпиштва. Бећ сама та околност што је ова књпга у назнач. тексту изизвала потребу њезива иериодична издовања п П1Т0 је она наппсана по подацима, прибранпм из статист. надленпава некпх двајестину држава, — јак ја и неосп, рнп доказ, да је она сваком иа и наЈобичнијем мисленом човеку једно веома нужво средство за јавни и приватни рад. С тога препоручујемо ову књигу нашпм цариницима, поштарпма, телеграФистима, технпчарима, ОФицирама, трговцпма и занатлијама. Може се добитп у админвстрацвја Главне беОградске царонарнпце :-.а Савп.