Male novine

БРОЈ 133

УТОРАК 15 МАЈД 1890.

ГОДИНА Ш

МЗЛДЗИ СВАКН ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ж годпну 30 динара В.а по годжнв 15 динара » 3 мвсека 9 динара 1Е РЕТ1Т Ј0ПЕМ1

ДНЕВНИ ЛМСТ 8А ОВАКОГА

писма и рукописи шаљу св ВлАСНИКУ „Малих Новина" Томкчнн векач §Р- 17.. на грњем^слрату. (ТретЈЈдата св прима код овију пошта у СрбиЈк

Првтплата из укутр. полаже св сама код пошта За Бввград не»!а претплатв — Дист св продаје на број

ЦЕНЕ ОГЛАСИИА Ва првој отрани од петит. реда '20. пр. див а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРКПОСДАНО отаје 50 пр. д. од петит реда ЕШНЕ 2ЕГПЈ55

Оглаои Јевтиио, по потреби и оа сликама.

За свако аглашењв плаћа ое држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

сглшк С ПРЕСТОЛА СВЕСКА 19 готова је и може се добити у књижарници г, А. Пурића, и код свију књижара у Србији По 1 грош свесна. Генерал К. С. Протић не држи имен дан. 415,2 - 3 ПОЛУ нових јоргана, перјаних јастука рубља за целу постељу п о с т е љ у за 30—40 намепггених кревета има на продају. Упитати Димитрија С. Марковића, гостоничара код „Позоришта" 403 3—10 НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Среда 16: Мзја Сеоска тлола гостује г Десвашев. БЕОГРДДСНЕ ВЕСТИ Натпис. На кући Д. Стапојевића на теразијама, на црноме лувару стоји од јуче ексером записано. „Овде џелат Г»ра уби Мигаковпћа." Ово је јамачЈО какав нријатељ Мишковићев похитао да му подигне спомеиик. * Погреб. Јуче после подне сарањеп је пок. Антуда, уз учешће многобројног света. Опелу у саборној црвви прпсуствовала су бив. краљ Милан п митрополит Теодосије. У цркви је говорио вадгробно саово прота г. Алекса Илић, а пред црквом г. Стева Д. Поповић нач. мпн. просвете. Пред Народном Ванком говорио је г. Тића Мврковић, који се у име управног одбора опростио с покојником као добрим другом и чланом управног одбора Банке. На гробљу је гов рио г. М. Валтровић проФ. В. Шкоде. Покојнику су на сандук положена чевири венца: чланова нанредне странке, управног одбора пар. банке, чиновника нар. банке и чланова грнђ. касине Најлепши је вевац био што су га чланови напредне странке положили; овај венац поручен је код новог посредничког завода „Бдлканије", која прима и оваке поруџбине, а взрадио га је од природног цвећа наш познати стручн.ак у томе послу г. Ј. Борјановић Сви трговци у главиој чаршији затворпли су своје дућане, док је спровод лролазио кроз чаргаију.

Постављен. Драгутин Ђорђевић телеграФпста гл београдске штацоје, постављен је за телеграФисту шабачке штације по молби. # Распис: Главна Контрола разаслала је свима рачунополагачима, који са државнрм, онШТпнскам и нрквеном ласама рукују, овај расппс: Главна Контр»|Да увидела је: 1. Да многи рачупополагачи не скланају и не подносе Контроли на преглед рачуне своје у законом року. 2. Да ^многи рачунополагачи не склапају рачуне но пропису, те им се за то, као неуредви враћ^ју. 3. Да већина рачунополагача не само не одговара на време и у одређеном року на учињепе контролве примедбе по рачунима, но још противно §. §. 11. и 12. устројства Главне Контроле не тражи ни иродужење рока за одговор, него Коитрола мора по неколико пута да понавља тражење одговора. 4. Да рачунополагачи одговарајући на когпролне прпмедбе не псдноое одговоре уредно и онако, као што"«ит8ње и примедбе гласе. Ово парочито чине они, који заступе у дужности умрле пли одсељене рачунополагаче па мимо постојећих прописа о томе (распис од 24. марта 1861. годиве Кбр. 147) ови на своју руку налазе: да није њпхова дужност радити ма што но тим затеклим рачунима и примедбама контролнизг. Оварва радња рачунополагача јако смета, да се на време могу прегледати рачуни у Главној Кчнтроли гато је противно законским проппспма, а нарочито члану 182-ом Устава, кој« одређује Главној Коптроли рок за поднашање опште државног рачуна са примедбама Нар. Скупштини. Да би се стало на пут оваким неправилностима, Главна Контрола у седници својој донела је следећу оддуку: Да се у опште сви рачунополагачи и њихови заступници оиомену: да се у своме раду са Контролом та чно придржавају законских прописа (види распис од 16. априла 1865. г. Абр. 5748, 1864. године, нарочито тач. 8.) јер са онима, који не буду тако радили Гланна Контрола ће поступити према §.§. 13., 16., 17., 18. и 88. свог устројства а свако неодговарање рачунополагача ва приме дбе контролне, сматраће као признање њихове кривице. * Обзнана. Оиштинске новине доносе ову обзнану. Разрез коморе на грађане београдске, којн је раније и споразумно са опгатинском влашћу извршила војна комисија, објављен је преко „Српских Новина", те се тако могло видети шга ко из Београда ш?а на име коморе за војну потребу да да.

Да ба сада комисија накнадно учинпла исправке, према изјавама грађана чије имовно стање или није погођено али се до данас изменило, позивају се сви они грађани из Београда, којц са разрезом коморе нису задовољни, да до краја овога месеца општинскоме Суду учине прија^у и поднесу доказе о своме имовиом стању. После овога рока неће се ничије жалбе ни примати ни расматрати. * Наредба. Општинске новзне доносе ову наредбу: Таксу за продају обичнога хлеба одређиваће и на даље општпнски одбор заједно са назначавањем мере (тежине) према цени; а з„. бели хлеб. — Суд опгатине вар. Београда на основу 13 тачке члана 37 зак. о опгатинача неређује: да се од данас продаје (бели хлеб) увек у потпуној тежини килограма. Такса за бели хлеб за сада се не1,е одређиватп, и по томе хлебари до ,даље наредбе продају белога хлеба могу вршити п ј цени, коју сами одреде. Ко се не бу*е ове наредбе прпдржавао, и бели хлеб продавао у непрописној тежини, казниће се по закону. * Разговор. Пре но што се кренуо из Париза за Београд, бивши краљ Милан разговарао се с једним счрадником парискога „Матена". Мп немамо нри руци цео разговор, но га доноспмо онако, како су га довели русви листови. Бив. краљ тврдиа је да је између њега и Русије 'наступила хладноћа за то, што се Русија почела мешати у унутрашње ствари Србије, мислећи да је доведе у васалне односе према себи. На против Аустрпја се никад није мешала у унутрашње послове краљевине; њој ни на ум нпје падало да узме на себе опу улогу, на К 'ју претендује Русија. Сем тога Србаја мора да цени пријатељство Аустрије, јер се у њу извози 4 Д све српске трговине. Не тр> ба заборављати да Аустрија мОже бити опасан непријатељ Србији. На завршетку бик. краљ се врло лепо израз ,о о аустрпском цај.у Фрањи ЈосиФу и још јгдном је пиновио, да је Аустрија искрени пријатељ српског народа. * „П. Лојд" има два доппса из Београда, у којима се г >вори о погребу пок. Каћанског. У првом напомиње, како је погреб био демонстрација против Аустрије, како су сви чланови вла де, сем министра председника, г Пашић, чланови касације и апелације били на томе погребу. Другим речима, све њих оптужује да су учествовали у демовстрацији против Аустрије. У другом допису, од 11. ов. мес., вели се ово; в Као што се могло о-

чекивати, демонстрација при погребу уредника „Велике Србије", пок. Каћанског, привукла је на себе п: жњу овд. дипломатсЕих заступништава. Оча је аустро-угарском посланику барону Темлу дала повода те је министра саољних аослова учинио иажљивим на неаовољне иоследице које такви догађајп могу да изазову и које могу да помуте пр><јатељске односв обеју суседних земаља, Барон Темел је ову пзјаву дао прпликом своје опроштајне посете, коју ј<з учанио министру председпику Грујићу пре свога ноласка на олсуство, на шта му је гедерал Грујић дао уверења, да и он живо 0С УђУ) е разне демонстративне изјаве од прошле суботе. Ова изјава Ио уста мирољуоиког и разумног г. Грујића вероватна је већ и с тога, гато ни он ни намеснпци ни на који иачин нису учествовали у том погре • бу, само би сриска министар председник добро учипио, да у таким случајевима своје оправдане примедбе са пшти и својим радикалиим министарским колегама, ко|е као да су разие сцене поменуте демонстрације необично веселиле." * Са нзлета „Српског јахачког удружења" — У недељу 13-ог ов. м. сакупио се велпки број чланова в Српског јахачког удружења" у државном отвореном мањежу, одакле се сви кренуше, у пркос рђав >ме времену, на заједнички иилет до „Раковице". У најлепшем реду распоређена јездила је ова ватешка кавалкада, под у.фавом г. Симе Мичиног коњичког каиегана, кроз ливадл и гаумз заобилазним путем за Раковицу, вршећи на овај начин право теренско јахање, савЈгађнвали су они све препоне на које су приликом овог свог ивлета наигали, дошавши до села, „Јаинаца" одакле се сиустише за в Раковицу," где су их Фамилије млогих чланова дочекале. После подужег о шора и весеља у Раковици кренуше се чланови овог витешког удружења и уз певање наших најлепших јуначких п коњичких песама приспегае у сам мрак својим кућама Не треба много говорити па да се важност оваких витешких излетадовољно увиди. Ово је уверење најб^ље задобио свгки онај, ко је ову витешку кавалкаду видео, како језди кроз шуме и ливаде певајући јуначке песме. Чланови „Српског јахачког удружења уживајући у свом првом заједничком излету и нехоаице у повратку узвикнуше: „слава управи, слава витеппком „Српском јахачком удружењу". * Стање воде код Београда ва 14 Мај 1890 Код гдав. царин. 4 26 м. — 4 21 иетра Пролаа испод мос. жел. 9.73 м. — 9.78 м. опала ва 24 сата 10 и 5 = 15 сант.

к. 4