Male novine

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Оровала о б л а к а. Из села Сланаца, Вишњиде, и још околних с~ла јнвљчју нам да је ономадашња киша, причанила огромну штету. Падаље кише баше се претворило у провалу облака. Бујице су тако биле вел ке и страшне, да су сав овогодишњи усев однели. Људи жеае и деца, морчла су бегатп на таване, јер вода бегае ушла у куће. Кад су сељани после кише изашли у ноље, плаквла су и кукали као мала деца. Све што беше засађеио, па и живо, вода је однела и земља остала голцата. Штета изпоси првко 150.000 дан.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. СтараСрбија. „Србобран" пише Ово дана са више страна из Сгаре Србвје добисмо вести, да је у тој српској земљи наступило у потпуном смислу ачаруачно стаљз у коме се сред бела дана по варогаима и селпма убијаЈу п иљачкају људи. Турске властп нису кадре дн учпне реда, нити пмају толико снаге и ауторптета да обезбеде мирним грађанима сигурност жпвота и иметка. Хајдуци кипте по горама, селима па чак и по варошима. Околица Дибре сва је опустошена п опљ-чкана од разб »јника турсках и арнаутскпх. У не колико дана запаљено је преко 14 села и све је у впма у пепео претворено, једва људи и жене са одраслијом својом чељади нађогае сиаса своме животу у бегству, а што се од ватре спасло -- то страдава од разбоЈнпка. У Кичеву око подне убијен је на средулице тамошњи примирителни судац. У новопазарском санџаку није много боље. Тамо је. уз исте јаде, још и та невоља, да је тамошњи народ до голе душе осиромашио, па је уз то још ове годпневелпкаглад овладала. Хригаћанч тога вилајета, а међ њама нијвише Срби, исељују се гомилама у Србију. Црна Гора, Како са Цетиња јавч,ају, завладалоје међуплеменом Васојевићима велпко огорчење противу арбанашког племена; јер су Арбанаси ухватили једнога Васојевићанина, па му; очи ископали п онла ги

убили. Црпогорск'1 влада предузела је све мере, да Васојевићане умири а у исто Ереме захтевала је од Порте, да јој даде праведно задоаољење ју п>гледу поменутога крвнпчкога , дела, које учинпше Арбанаси над црногорсклм грађанпном. «©> о <&••• ИЗ БЕЛ& СВЕ.ТА

— КатастроФЗ у ДмариЈ,и. Нз Америке скоро сваки дан јављајуда се деспла по каква ката ^.троФа. 0луја је у Масури порушпла велкки број Ферма. Маоги су погппули. У Пенсилванија цпклон је однео великп број кућа. Близу Њу-Јорка пожарје уаиштпо зграду с торпедама. — Голубија ПОгата. У данагање | нреме јако се интересују поштанском ; службом коју вргае голуб >ви. Ми ћемо о томе навестп нек лико података који нису без интереса. хГрвобитна б,.зича доброг голуба путнпка је 130 километара. Прптнч в ;тра она сиада на 90 киломе гра. Пупттен у 6 часова у јутру из Бајоне, голуб стиже истог дана у 9 чтсова у вече у Брисел. Је^ан голуб молге од једачпут прензгп неколико депегаа. Благодарећи ФотограФским смањешу орнгинала, минијатурна дашчица жематпно — бромног с)»ебра од 2 сантвметра ширине, може да репродукује 16 страна новина већег Формата. А свакз голуб може да носи 50 таких депеша. У Паризу има 11342 таких голубова, размегатенпх у 6 76 голубфника. — Руско-германск« зближење. Лондонски „Тајмс" донео је Од свога бечког дописника нисмо у коме се говори о руско-германском зближењу. У том ппсму вели се да ће р у с к а влада одрећи се политпке коју води од 1875, јер је дошла до убеђења, да савез с ренуб ликанском Француском већ и по томе није погодан, што му је последнца отуђење сберлинским двором. Политичка убеђења садашњих Француских државника нзазивају у руским вишпм сФерама одвратност. Сем тога, у тчм с®ерама не верују ни у какву стал^ост какве било ренубликанске владе Услед свега тога у Петрограду су дошли до уверењада је најбоље вратити се пређашњем^савезу с берлинским двором. На обалама Неве настчла је таква нромена од одсту-

пањ\ Бисмаркова и веровлтнаје тиме, што ће ц«р Вилхелм у скоро посетити рускч двор. Руски листова проглатгују ово нисмо као Фантасију. — Осуђен! на смрт. У Лавову ппрота је осудила на смрт, п то да се обеси, Паранку Макспмишну. Она је примала да негује незпк >но рођену децу, па их убпјала. За шест година убила је 15-торо деце. Максимпшни је 40 годнна и пма двоје деце. — Умрла. Романтпчности још није нестало на свету. Ту скоро у Буди му је умрла нека стара /тев >јка, која чит.)вих 30 година нвје изагала из своје собе. Кћп имућних родитеља, она је у мла*<!сти бчла испрошена за једнога чиаовника коме једпом падне на ум да за доказ њене љубавп тражи, дч му невеста цео д'ш не изађе из соб;. Она то обећа и одржп, алп некако с вечери изађе на неколико минута на улвцу. Младожења кад је сазнао то, одус тане од женидбе, јер није могао веровати у љубав девојке, која пије могла да му принесе таку малу жртву. Од тог доба она се заклела да никако не излази из своје соб« и до смрта је одржала заклетву. — У Италији се осаива другатво за колонизацију талијанских влад вина у АФрицп. Тешкоће су у немању новаца. — Протав иностранаца. Једна депутација лондочски хтела је пћи министру преседнику Лорду Солзбе рију и молпти г да се предузму мере те да се забранп доеељивање у Енглеск ј оним странцнма који пем«ју срестава за опстанак. Солзберни није хтео'даприми ову депутацију. — ЈвФтина просидба. Једнамладд Евглесчиња, удовица, која живп у Вечу, обратила се ту скоро бечкој полицијч молећи је да јој нађезчручника кога је нестало заједно с њеним драгоценостима у вредности од преко хиљаду Фуната стерлинга Тај Iзаручнак бпо је до^ро познат беч\ ком Фешенебелном друштву као фини џентлмен и жесток спортемен. Др; жало се да је Рус и био је неколико година члан свију најбољпх клубова. Са својом заручтшцом познао се у Ници и кад је она дошла у Беч, он је запрочи и она пристане Пре неки дан говорећи с њим 0 разним свчдбенпм прппремамч, онч

пзвади сзе своЈе драгоцено".ти п п каже му. Он је био усхићен њенам брилијангима, али причети да је израла њихова веома стара и, ако она жели, он ће их на"поправку дати своме јувелиру, који ће посао пзраднти брзо и добро. Срећнг^ заручнпца пристане и с поверењем му нреда све драгоцрности. Али од тог доба он као да је пропао у земљу, ни о њему нп о драгоцен стиманигде ни трага ни гласа. -<в ■€?»•>&»КЊИЖЕВНОСТ Уредншптво је добило нч прпказ ове нове књиге п листове: V 1епас број 21, у комеје сем наставака ова садржина. Астр^ја спевао Сплије Стр. Крањчевић. Маричон Прппсвпјест Љ. Бабића (Тааск .га) — Ластак. ТЕЛЕГРАМИ 13 маја Петрогрпд . Решеио је пита1Г ,е о пристаништу Црног-мора укорист Теодозије. — Говори се да ће једна аустриска ескадра доћи у Кронштат овога лета Атина Трикунис ноднео је парламенту предлогда се устројн ново једио грчко парабродско друштво, скапиталом од 35милијуна, То друштво субвенцијонирала би држава ослањајући се на најглавније грчке банке. Ова устаиова користила би много напретку грчке трговине. Потздам. Цар и наследник Мајнингенски шетали се јуче пре подне у колима, кадим се коњ преплаши Цар скочи са кола и надне на десну руку, али оста неповређен и врати се у друга кола са наследником. Б укурешт. Парламент је одложен до 26 маја по старом. Општински зајам иотписан је 27 пути. Унисивање је свршено. 14. Маја Софи]а Министри отнутовали су специјалним возом за Бургас

подјшста: КРВДВ дгодинд (Дневник једнога роба) Побележио ИЕРА ТОДОРОВИЋ

(85) Неко се сети да покушамо. не би ли х дозвали куцањем у зид. Узмемо мој гвозден штапић и станемо куцати. Никаква одговора. Куцнемо још једном, прислонимо уво на зид. Не потраја ни минут, а с друге се стране чу јасно куцање Чули су дакле. Сад се отпоче саветовање, како да се разговарамо с њима. Ми амо у овом каземату знали смо онај начин, где се куца редом 1, 2, 3, и застаје се на оном писму које желиш, те се тако из појединих пиомена склапају речи.

Али је било питање да ли то Знају они V другом каземату. Учинисмо шкушај. Куцањем упитасмо их: „шта радите?" Дуго не би никаква одговора. Јамачно се саветују и договарају. Прође читаво четврт часа. Већ бејасмо изгубили наду. На један пут зачу се давање знака да слушамо. Сви се претворисмо у само уво. Отпоче куцање и ми, на наше питање „шта радите?" добисмо одговор : „што и ви." Сад се отночне читав разговор. Питали | смо их колико их је, и они нам одговорише: „четворо." Упитасмо: је ли с њима и Пашић ? и добисмо одговор : „елабо бога ми"! Беома нас је обрадовало ово откриће, да се можемо разговарати кроз зид, два три метра дебео. У овом разговору и занимању, време нам је брзо пролашло и не осетисмо кад дође подне. Пошто смо већ били ночели озбиљно осећати глад, то нам сад већ досади и разговор кроз зид, те и то баталимо, и почнемо свраћати сву пажњу на каземагска врата, изгледајући сваки час ппД ће се отворити.

Међутим на Сахат-кулн изби подне и ми чусмо како се отворише врата на суседном каземату, где су били нагаи другови Очекивали смо да ће и нама ко год доћи и већ смо правили нланове шта ћемо поручити да пам се донесе од кућа, те да створимо колико толико угодности у овом нашем подземном стану. Али, ево подне већ давно нрође, а нама нико не долази. На кули изби један час но подне. ,,Море! Ови као да су на умили да не даду јести.... Истина, али би то било зааимљиво да нас сад овде, где нас ни Бог не може видети, оставе једно два три дана без хлеба. Ала би се умирили !" На тај рачун почнемо правити разне досетке. С изгледом па дуго гладовање, ја похитам да се што пре пренумерирам на Ђајине каљаче, убеђен да ће оне бити довољне да ми бар за два три дана утоле глад. Шалили су се и други, и сви смо се од реда смејали овим шалама, и још смо (.матрали да је ово задоцњење проста случајност, и да ћемо одмах, управо сад, за кој« час добити ручак. (Наставиће се)