Male novine

Поништвна пресуда. Ш Н. Сада нам јављају, да је апелацвја поништила пресуду којом је Јаша Томић бив. уредник „Заставе" осуђен на вечиту робвју, и наредила ново вслеђење. * Поставд >ени су: за члана пореске увраве друге класе Михаило Рајковвћ, начелник окр. чачанског четврте класе; за проФесорг неготпнске ниже гимназије Ђорђз С. Стојковић предавач исте гпмназије; за глакног књигово!;у управе монопола соли тре! е класе Драгутин В. Ђорђевић, досадашњи вршилац дужносги истог књпговође; за експедитера прве класе управе монопола дувана и соли Ђорђе Јовшић, досадашњи вршилац д\жн')сти истог експедитора; за надзорнпка дувана прве класе у окр. крушевачком Нинко Јовановић, досадашњп надзорниа дувана у окр. алексивачком; за надзорника дувана друге класе у окр. врањском Мдрко Шпартаљ, досадашњи надзорник у истом округу; за надзорвика прве класе у окр пожаревачком Михаило Марковић, досадашњи иривремени надз рник дувана у истом округу; за кљиговођу прве класе код глав»е државне благајне у министарству Финансије Стеван Шумкарац, књиговођа друге кдасе. * Издата егзсиватура. Ново постављеноме впце конзулу" за варош Врању, Саракан е®ендији, пздата је егзскватура и он је отпочео вршати консулску дужност. * Производњн барута. Г. минпстар Фпнанси ]е Ј )азасдао је свима царинарницама овај распис: Закон о производњи барута, динампта п осталих раснрскавајућих смеса ступа у живот 17 тек. месеца п стога ми је потребно да скренем нарочиту нажњу царинарници на примену његову и пзвршење. Особито царинарнпце треба да имају у виду кријумчење оких артлкала и да га спречавају у колико је могућно јаче јер корист, која се од поменутог закона очекује, биће у толико већа, у колико органи царинарница буду више спречавали кријумчење. Према овоме закону цариндрнице ће у будуће при увозу наплаћиватп ове монополне таксе: 1. На динампт, као и на све о-

стала врсте ексилозиваих материја (мелинит, екразот и томе п »д< бн >ј) који се за трговипу у земљу увезе, по један динар од кила, а по 60 пара од кала на динамит, која се увози за индустрпјска предузећа, која имају законом стечено право олакшпце увоза машинерија п алата свога предузећа. — Који хоће да се овом повластицом користи, мора при свак м увозу денамита на основу уверења министарства народне привреде захтевати овлашћење у артиљеријско-техничком о д е љ е њ у ; мин ;старства војног, да му се учини. У овом овлашћењу мора означитп количину частег динамита, која увестп намерава. 2. Да се наплаћује при увону у име монополске таксе по један ди! нар ( Д 100 ком'!да напуњеиих пушчан х метака, било овп мегални или од каквог другог матерзјала, и без обзира на спстем пушака за који су. 3. Да се у име моњтолске таксе наплаћд- прп увозу ио 50 пара од 100 метака револверских, бе^ обзира на систем револвер I. 4. Да се у име монополске тмксе наилаћују по 50 пара на св исо кило бруто тежине свију Фабрнката сви.ју врсти ракетла, г тових за ватромет — кад се исти са стране увозе. Све врсте капсди као и нразн-} металне чауре не нодлеже нлаћању мон&полске таксе, — за њих је увоз слободан, изузамајући царинске таксе, којих плаћању подлеже такођер и сви напред поменути артикли; и 5. Царпнарница ће ми нодиашатп тромесечна извешћа, из којих ће се моћи видети колико је одпоменутих артикала увезено и колико је на име монополне таксе наплаћено. Ова извешћа слаће министарству војаом, а царинфницс ће у првом извештају обухватити време 6д 17 тек. месеца, до краја месеца а после р е д о в а о свака гри месеца. У исто време царинарнице ћеслатп каси министарсгва војног, а за барутна фонд , новпц од монополских такса, а у извештдјима својим означиће увек и нумеру, под којом је новац благајници експедован. Ово је потребно рвди контроле у руковању са поменутим фондом. * Распис. Г. мипистар војни разаслао је свима командама и вбјним надлештвима овај распис.

„На истаквуто питање јсдног комавданта Јивизчје: могу' ла биги старешине у војсцп он", који су били осуђени на смрт или р бију за политичка дела у 188'?. г. па помплов ни — објашњавам, према писЈ/ру г. манпстра правде од 17. Фебруара тек. год. № 635 : „Да су тим политичким осуђеницима, владалачким актом од 1. Јануара 1886. год повраћена изгубље па нрава, пошто се истим актом 4 р л-> за коЈе су осуђени, предаје забораву према чему тај акт, као|и другп који су му претходили и за њим сљедовали, п који су у нстоме смислу издани, не могу се сматрати као о! бична помпловања, нег > као икта ам \ нестије. којом се осуђенпци повраћају у пређашње < тање. „Ирема томе, дакле, сви они, којп ;су досада искључени из права слу! жења па и старешпнства у војсци, Ј могу д* се поврите у оне ноложаје, ! у к |јима су били пре учињеног дела, за које су били осуђенн, ак) счмо д Р јгп какви узроци не стојеточена

јпугу и ако одговарају

осталим са-' ! дањим законским условима за те по- 1 1 ложаје. | „У исто време објашњавам да другчије стојп са осуђенич лицима на робију за друга кажњива дела. Оии по самој осуди на ро1пју лишавају се грађанских права, п ова права они губе, не само док издржавају робпју, него п кад су је издржали, илп помиловањем робаје ослобиђени, — све д тле док им се судском пресудом таква права не врате. А кад ово докажу, задобијају право служења у војсци као п остали, право на чпнове, титуле и све друго што губе кад нд робпју буду осуђенп.' ДОМАЂЕ ВЕСТИ Сигуриост путкика. „Г. Ш" јавља: Зликовци се осмелпше те отпочеше већ у сред бела дана нападати по друмовима путиике. Гако су 1.ов. м. у 10 сах. пре подненапали њих тро јицв. н& /-ру^у вкше трнавачке мех- не идућп Краљеву, неког Милоја Жпвковића келнера, који је сдужио овде у каФани код Мвленка ПетЈ^овића каФеџпје. Милоје је пошао за Чачак да тражи службу, и не слутећи ваљда каква ћега песрећа снаћи на царској џади у но бела дана. Али ова

пригорска звер у људском обдаку, излети нред њега на друм и поднев му под грло нож, впкну: „паре, паре, ила ћеш сад бити заклав". Јадан сиромашни келнеризвадп свузараду к |ју је служећи и мучећн се спечалио, те им да сав новацу 180 динара, само да спасе живот. Али овим зликовцима ве беше ни то доста него свуку и одело с њега и узму му п револвео, који је код себе пмао па га очда у кошуљи п гаћама пусте, и они оду. Милоје се врати|у село Трнаву те нађе кмета и исприча му шта га је снашл >, затражив од њега помоћ. Кмет о.;е с њим заједно хоманданту из Чачкг, који је био с војнацима на в<'џбању у растојању о-1 пола сахата близу места где је Милоје био нападнут, те замоле команданта и овај одмах пошље 11 војник! у потеру на зликовцпма, но их овп н су нпгде моглп наћи, И сам кмет коме је нападнути Мплоје казао да је једнога <>д злнковаца познао, нареди потеру за њима, но их ни ова потера ие нађе. Онда се кмет с људима упути кући онога, ва, кога му је МплОје казао да га је познао. И доиста људи ова ухвате тога зликовца у једном шумарку близу њего.е куће, претрзсу га и нађу код њега 20 дчнара у новцу са шлајпиком п цппелама нападнутог Милоја. Овај злпковац се зове Јеремија Симеуноваћ а пз села је Лознице. Њега одатле отерају властп у Краљево која га ставп у прптвор п к >ја од нанад.нутог Мидоја нрими тужбу. * Убиство. Спму Недељковића из Пајсијевића,"у крагујевачком|окруту, поштена п пмућна човека, напала су како јавља „Г. Ш." непознати зликобци у његовој кућп и убпли га вз пушке иоћу пзмеђу 8. и 9. ов. м. однев му 30 дуката шт > су му у кућа нашлп. * Сукоб потера са хајдуцима. „Златибор". Јавља: Кад с у потајнаци Влидислав Нешковпћ и Миловап Мауковић п жандарм Владпслав Кнежевић 9 ов, мес. око 3 часа по подне у Брковпма планинп пз једног пропланка — чистине — хтелп заћи у шуму радп п ^етрше хајдука, смотриди су у честару пред собом једног човека у прљавој кошуљп п гаћ"ма и осталом одеду сељачком, — одма су се разредиди да га опколе да впде ко ,је. У томе пукле су из честа-

подлиота: КРБАБАГ0ДИ1А (Дневник једнога роба) Побележио ЛЕРА ТОДОРОВИЋ

(86) Једни су тражили, на прилику, да нам се дозволи да набавимо машину за кување каФе и уз то потребни шпиритус. Мени је, онет, прва брига била да се постарам, како ћу добијати стране новине на читање, те почнем одсудно захтевати да ми се доноси „Ре8<;ег 1Лоу<1." Официр одби све наше захтеве. Онај нрви одби нам из разлога што би шпиритусом могли упалити наше нове „беле дворе", а овај други ускрати нам се с при медбом, да смо и иначе већ много читали, па емо због тога читања ето и хапсе допали. 1П)И на руку да се понавља и помаже једна

радхБа, која је имала тако штетне последице, значило би храбрити злочин, а један заклети краљевско српски официр то неће. Заборавл>ајући да сам дошао на место где, што но реч, змија свеца слави, ја се упустим у препирку с официром око тога, доказујући му врло „красноречиво^, како ми још нисмо осуђени да би нам се могло одузети право слободнога читања, и да као људи у притвору а не у затвору, имамо право да читамо што год хоћемо. Што сам ја више наптојавао и наваљивао, оФицир је бивао све упорнији и док ми напослетку не објави са свим срдито: да он о свима тим мојим захтевима неће ништа да чује; да му спада у зад*так да се брине само за наше насушне Физичке потребе, колико тек да од глади не умремо, а за читање и другу „обест" моју неће да зна, а ако ми то није право, широко ми поље, могу се жалити коме хоћу и како хоћу. * Официр нас нусти да изађемо из каземата на поље у обор, о коме сам наиред на једном месту говорио и који је био обграђен високим каменим зидом. тако да сем

њега и парчета неба над нама ништа се друго није могло из њега видети. Дан је бпо мутан, натуштен и магловит. Из натуштена неба ромињала је сигна, ладна киша. Знајући да ћемо остати на нољу само неколико минути, навалисмо да ходамо, да мало и^пружимо ноге и да се протресемо. Ко би нас гледао са стране и видео како се ћутљиви, намрштени, одвојени сваки за се, вртимо по оном обору, једва пет до шест корака дугачком а једва толико и широком, ми би му заиста личили на зверове, који се узнемирени окрећу по свом кавезу. Овај камени обор, по коме смо сад шетали, грађен је за тонолске осуђенике и прва му је намена била да одвоји те осуђенике од осталих робијаша, а доцније ови каземаги, с тим оборима пред вратима, употребљивани су као ћелије за рђаве робијаше, кад што скриве, те их казне одвојеним затвором. (Наставиће се)