Male novine

ра, у ком је иоменуги сељак примећен, две пушке. о* којпх једна је погодпла у главу Нешковаћа, те је пао на зеиљу мргав. Оставпп потајник Марковић п жандарм Кнежевић ухватали су заседу за буквама и продужзла борбу. Пужкарање је трајало дуже времена, укомеје жандарм

2 И ј з^натлијске ртдиност« 25 Абаџчје: По јсдан пар одеда. Чакшире убране. Гуњче с рукавима Антерију, све од шајиа или од сукпа израђено са везом. Чакшире тесне. Гуњче без рукава —Фермен, тозлуке и т. д. 26 Асурџије 1 По два комада асура

Кнежевић рањеч лако у руку. По од рогозине, по један зембил —топуцању судећа била су два хајдука. рбу, — шаћурицу за тесто, столпце Користећа се че :том шумом и зго- 1 оплетеае рогозином пт.д.

даии ноложајем, хајдуца су побеглп а и нв зна се која су по имену.

27 Вравпри: Браве и катанци ра { зне конструкцпје, разне окове за вра-

Потере са стране об:г округа биле та прозоре вт.д Гвоздене орнаменге

су ту у близани а п сада се налазе тамо

алве п шећерлем! у кутијама од сваке с фте вајмање по пола килогр. 41 Ваљавичари: да поднесу 10 ме тара сукна и шајка. Сваки комад да спе< ? 0В Д е и Д а Ј е одоео код кне

Париз. Многи листови јављају да је гроФ Херберт Би шарк при-

буде за 5 м. уваљан, а остало неу- за Нлеса.

ИЗ БАЛ.КАНИЈЕ — Суво грожђе. Једно велико енглеско друштво преговара с грчком владом, да добије искључно право за извожњу сувог грожђа из Грчке у Енглеску те да Фа^рикује коњчк. Али у једнп тражи да не пдаћа извозву царину. Држч се, да ће се постићи компромис о о ИЗ БЕЛА СВЕТА — Бисмарк је рекаоједноме сарад уку парискога „Матена", да он смагра своју службону каријеру као заврш ну и да се не нада да ће се впше вратити н* државни аосао. -ггвПРОГЛАС НА СВЕ СРПСКЕ ЗАНАТЛИЈЕ И ДОМАЋЕ ПРЕРАЂНВАЧЕ (Сврпк-так) 20 Машине и ааарати опгите механике 21 Справе п начпни ткања. Вретенн, преслице. — Чекрк сл витлићем. — Разбоји за платно п ћилиме са отпочетцима. По 1 комад. 22. Коларство и седларство Одвојени Звсебни делови од кола. Једна читава кола. — Прибор коњски за јахање и тегљење. 23 Војна вегитина и материјал за исту. Оружје п пројектили из војне Фабрике у Крагујевпу. 24 Збирка ручаих радова осуђеника п осуђенаца из г-ашах казнених завода,

и ограде у разн:;м Фигурама, врхови, ветроказа ит.д. Гвоздени вамешта.ји зг баште, столовп, столице, клупе. гвоздени миндерлуци, креве- ; нодле (укоснпце) ит.д.

ваљано како бп се могла знати разлика прераде. 42 Ликерџије: Разног ликера. 43 Пивари: Разног ппва у Флашама, најмање 5 комада. 44 Стаклари: Разна стакла, и аосуђа стакленнх. 45 Фабриканти шпирта: Разнога шпирптуса од разних производа у ФЛашчма, а најмање од сваке сорте по 3—4 литра. 46 Чешљари: Разне чешљеве п ор-

Мадрид. Сенаг је примио јуче закон о општем глаеању.

ИЗАШЛА ЈЕ НОВА ЗАНИШђИВА КЊИГА

X

л X <и

тп, умиваонице, свећњаци, штелњаци | и Фуруие,

Примедбл: Све израђевине и пре-; рађевине морају бити рукотворина

Тридесет брвица госпође ^утибариЂке које је очит^ла своме триељивом мужу Урошу

28 Гребенари: Гре"енп за прераду (пзрада) из Краљевине Србије.

ф

власнате вуее (звана „цпгански"), п

Шабац

штима (звани „јуручки"), Тараа за ј Маја 1890 годпне

пречишћавање кудељног повесма. 29 Грнчари : Поред побрОјаних пре-1 дмета по д 3 тач. овчг прогласа још; и разнолпкпх лу а за пушење дувана и т. д 30 К -н тарџије: Каатара (дец мала) 1 ваге и друглх тегова за мере тежине. ј 31 Ка чаргг. Разне дуге, б}ре без обруча, бучку за взбпјање масла итд. I

есни одбар „Занатлкјског удружења" за Ш бац.

ТЕЛЕГРА М И 16 маја Атина. Решен је зајам од

80

32 Ћазаси и У жари: Разног бућ-' МИЛИЈОНа за жељезничку нругу мета од вуне п срме, конопаца, си^ Атин-Лариса. џп5!ака, улара ит.д. 33 Кн.иговесг^с Повез цривенпх књага е дрвеним корвцама с копчама, разних сппса и новина ит.д. 34 Обућари и папуџије: Ио један пар обућа мушкпх и женских, од колсе ц других материја, напуча пт.д. 35 Печаторесци — Гравери: Разне монограми, штемпли ит.д. 36 С, ругари п лрворези: Разне пиксле, чутуре, модели сељачке куће; модели наших ваљавпца п воденица; софре, (саније) кашике, гусле, заструзизл разне употребе, декорације собне ит.д. 37 С »марџије: Израдпти самаре за коње, на којима се може л жше и брже товарити, п који би могли служити за ношење лекарија по војно санитетмиј струци ит.д. 38 Столарп: Разног намештаја за кућу, гостионицу пт.д. 39 Терзије: Џамадана, јелека му-

1

МОЖЕ СЕ ДОБИТИ У СВИМА КЊИЖАРАМА 420 1 — 10

Г "ОВЕЂЕ КОЖЕ касаиске, разапете, овогодишње и сасчим ч ?:сте и суве, а тако и лоја тоаљена , на веће количине, а и н; мање. има на продају у комиспонској радњп Хаџа Томиној на малој пијаци. 394 3—10

злука од ч"Хе пт.д. са везом и све по један комад — односно пар. 3 Из домаће индустријв: 40 Алваџаје в Шећерџије: Разне

БЕ0ГРАДСК1 ЗДРУК 51Ш. помдпав 1 ШТБДБ7 Умољавају се без разлике сва г, г. питписници меница да да не досађују са молбама. да им се прими на име отплате дуга по меници мање од једне петине. Молбе у томе смисмлу никако и никоме се немогу уважити, јер .је то противнн одредбама задругиних статута. Према овоме, сваки је дужан да положи о року менице у готову, најмање једну петину, рачунају&и увен првоБитне суме меничног дуга Бр. 874 1 маја 1890 г. Београд УПРАБА 419 2-5

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ прввод с Француског (15) Јарост_Рубовљева никако да сг стиша. Чим сс почне као мало ублажавати, одмах га на ново спопадне, као пијанство, удвојеним великим вадима, што га занесу у њихову чеврнтију Он већ не владаше собом, борио се паирезало, био је бачен титрању ветра жестине који га шибаше, па је падао опет на једину потребу да утиша звера што урлвче у њему, То беше потреба Физичка, прека, као жудња за осветом, што му мучаше тело и не даваше му више нпкака одмора, док је не задОвољи. Корачвјући амо т&мо, грувао се сам песницама, муцао очајничким гласом : — Шта сад да радим? Кад ову жену није убио одмах, не ће је убити ни сад. То га је још више љутило што је бно кукавица да је остави живу; јер је то бпло кукавички, држати курву у шакама а не удавита је. Па ипак није је могао тако оставити. Да |

лн сад да је отера, да је избацп на сокак, да | је никад ваше не впди? И н^ва н а в а л а муке обузе га, нека одвратна гнусност потопи га свега, кад осети да не би учинио чак ни то. Па шта да чани, до ћавОла? Не остаје му нпшта дрЈ го, него да прими ^срамно дело и да одведе ту жену у Хавр, па да настави мирно жпвети с њом, као да није ништа ни било. Не, не! Боље смрт, б >ље да погииу обоје, одмах! Беше га затпштао такав јад, да је узвикнуо јаче, сумануто: — Шта да радим сад? Северина је седела на кревету и пратила га једнако сво^им круиним очима. Кчо добра другарица осећала је тиху болећивост према њему, и већ јој се сажали гледећн га у ирекомерној муци. Она би му опростила и грубе речи н ударце, да је наје та његова луда јарост збунила да се још не могаше прибрати. Она тако пасивна, иослушна, која се врло млада подала пожудама једнога старца, која је позније пристала да се уда, само за то што је желела да доведе стварн у ред, пије сад могла појмити: откуд толпка љубомора за некадашње погрешке, због којих се она кајала. Гледала је свога мужа како бесно хода тамо и амо, и чиаило ј >ј се, да гледа к^-рјака, неки створ друге врсте Шта јењему? Срдати се то-

лико без узрока/ Спопаде је ужас, кад в>тде звера, Ч1је је пот.чуло режање опажала трп годпне, сад разуздана, иомамза, готова да уједа. Шта да му каже, да отклони несрећу? Кад год пође амо, дође до кревета, пред њу. А она га чекаше, усуди се да му говора. — Чуј, пријатељу... Али он је не хте чути, одјури опет на други крај собе, као сламка кад је ветародухне. — Шта да радим? Шта да радим? Она га најзад ухаатп за руку, задржг га за часак. — Чујеш, пријатељу, кад сам ја рекла да аећу отићи ... Не бих му никад ваше отишла, иикад, накад! Тебе ја волим. И поче му се умиљавати, привлачити га себа, нружати му уста да ј& пољуба. А он, сед нувши поред ње, одгурну је с гнушањем. — Ах, курво, сад би хтела!... Мало пре ниси хтела, нисам ти био по вољи... А сад би хтела, да ме опет задобајеш, а? Кад се човек тиме држи, треба га држати чврсто... Него то ће ме тиштати, што морам живзти с тобом. Јест, осећам да ће ме то тпштати а тровгти мој живот! (Наставнће се.) 6о