Male novine

ског пастува, купљеног прошле године у Цариграду. Кобила је у најбољем добу, има 6 година. * Одложен претрес. У среду пре подне био је одређен претрес код суда вар. Београда г. Таси Ивковићу, писцу „Б шба." Ала како је г. Ивковић био болесан те с тога није ни могао доћи па претрес, то је бранилац оптуженога г. Ивковића тражио да суд одложи претрес. У име заступника приватних тужплаца г. Драгомир Рајовић тражио је да суд стражарно доведе г. Ивковића иред стд и отпочне рад. Овој изјави г. Рајоввћа придружио се и државни тужилац. Суд је решио да се претрес оддожп. * Вратила. Ономад у среду вратила Је мађарска влада трп в гона наших свиња, који су били експедованп за Будим-пешту. Ономад је пак вратила је/;ан впгон. За овнј један вагон рекла је да га враћа с тога, што се сумња да има и болеспих комада. А ова три вагона вратила је, вели, с тога, што сумња да чо нисусвиње српске, већ румупске. * Трагови од човечије крви. Јуче ире подне нађена је у сокачету измеђ илиџе и Панђелове куће у Савамали повећа количина крви и косе. Чињеним увчђајем на лпцуместалекар је констатовао, да је п крв и коса човечија и да трагови од крви почињу пз саме авлије Ианђелове па у правцу иреко Савамалске улице и Каменичке до иред излаз ове у Ломину и 3 е л е н и венац. До сада се нашта »ије могло сазнати и ако је власт одма отпочела испитивати келнереиз каФане „Илице". Штабудемо сазнали даље о овој ствари, јавићемо. * Врутио св с пута др. г Јаока Јовановић, проФесор В, Школе. * Г. Мисирлић, војно судеки мајор, пије душевно оболео, као што смо јавили у ономадашњем броју, већ пати од сувишне нервозности. С тога је и одведеп у болницу на лечење. Овпм радо исирављамо нашу ономадашњу белешку о г. Миспрлићу, * Ресултат гласања. На општинском збору, који је држан 29 о. м. ради 0 Лобрења општинског зајма од 10 ми-

липна динара, гласало је свега 678 гласача. За зајам гласало је 634 а против зајма 44 грађана. Ала како је то недовољан број гласач*, то је одређен други збор на дан 3. ;уна. ❖ Достава. Сгановвица Ломине и каменичке улиде жале се, како у оним шупама где је била пијаца на зеленом венцу, по целу ноћ се мувају мангупи— кесарошп иди блуднпци те су тога рада околни становнпца по целу ноћ на онрези да их не опљачкају. Добро би било да се исте шупе или сасвим добро затворе, или сасвим отворе те твме спречи мОгућнОст даљем прибврању ових иеса-, роша. Том прилик м добро би било, да надлежни учине шта треба те да се и оно брдашце — краћп пут који, води преко ззленог венца ка господ. улици колпко толико прокопа и лакшпм учини , јер кад се ма и нмјмање овлажи ненЈ Оходан је. Прилог за Косовски споменик. Друштво „Веоград. трг. омладина" послало је 31 пр. м. преседвику одбора зч косовск" споменик Њ. Високопреосвештенсуву г. митрополиту Мвхаилу дин: 1041 - 30; што је памењено за дизање споменвка косовсквм јунацима у Крушевцу. Од горње суме друштво је издало из своје касе дин: 300. — а суму од дин: 74Г30 прикупило је друштво од ноједпних трговаца и трг. помоћнпка овдашњих. Заузимање овога друштва око прикупљања прилога|, сем тога што је из своје касе пздало на ту цел ЗОо дин. за сваку је |похвалу. Радо би видели оваке резудтате и код осталих друштава. * Исправкз. У јучерашњем броју донели смо исправку г. Љубе П. Ћириј ћа прсФесора а данас дон симо и исправну шабачк'г ириређивачког одбора за прославу стогодишшвце Господара Јеврема. Нама је мило ими са задовољством бележимо, да чланови шабачког приређивачког одбора нису бпли заборавили и запоставпли изасланике наше В. Школе. Али њихово осуство с ручка, к о ј р је приредпло Њ. В Краљ, свакоме је морало пасти у очи и, необавештеноме, сасвим природпо, је пало на ум да за то у првом реду окрн ,и приређивачки одбор.

Али изјавама г. Ћирића и приређивачког одбора доказано је, да до одбора наје било ввкакве крпвице и да се према томе он не може ни оптуживати за онако п оиоликб запостављање изасланика нашег највншег просветног завода. Сва кривица, прама овим изјавама, иада на маршзла двора, која није могао да „квари ред" већ позваних гостију тиме, што би се на ручак позвали још и два шасланика В. Школе. Мп знамо да и већи дворови позову на ручак извесан број осеба, пд се баш пред сама ручак јаве неке особе које треба цозвати, и оне се позову, и тиме се нп мало не квари ред, док је марша I кашега двора сматрао да бн покварпо цео ред кад бп по?вао само два пзасланика В. Школе. Мар шал двора овакпм своЈам поступком, п иоред представке прпрећивач. одоора да се на ручак иозову и два изаслан ка В. Школе, могао бп само у публици створити мњење, на да је ^аш краљевскп лом, који је увек показивао нарочиту пажњу према про свети п школи, нарочито хтео да пренебрегне н запостави пзасл^нике нојвишег просветног завода. ПОЗДРАВИ 0 стогодишњици Госаолара Јеврему (Наставак) Чачак. Испуњени дугом захвалностјт према незаборављеним ослчбодпоцима Србпје, грађани старе престонице Госнодара Јована хитају да с радошћу позд аве прославу стогодпшњице брата му велвког Јеврема. Данашња радост и свечаност у Шапцу свечаност су за целу Србпју. У толико више су јо они за попосна места чпја је историја тесно везана са заслужним именима великих Обреновића. Честитајући братској варошп прославу п усп-мену на великог Госнодара, вазда Обреновпћима одано грађанство вароши Чачка кличе п овомЦпрпликом: Нека би дао Бог да дпчви потомак великог Јеврема, Милоша и Јована и:врши амаиет којн су му још они оставпли. Слава великим нретцима! Слава Госиодару Јеврему. Слава најближем потомку Господара Јеврема краљу Мплану.

Слава нашој нади: узданпци васцела Српства Његовом Величанству Краљу Алексапдру Прв м. Слава врлим потомцима честатам Шап анима. | Грађчни: Радисав Милошевић, Ва^а Филиповић, Рада Тијанић, Фплиповић, Никола Радовлновић, Пет. М. Николић, Радовановић, М. Рајковић, ] С. Ј. Шурдил впћ, Илија Крпвачић, I Сретен Михаиловић, Љубомпр Вуко, впћ, Сретен Гавровић, Мићч БЈуљаI гаћ, ДамЈан Туцаковић, Фјлип Бурј ђевић, Љубомир Матић, К. М. Гавриловић, Јелеспје Мићнћ, Милован Продановвћ П К. Илијћ, Апостол Ђорђчвић, Ђорђе Бојовић, Љубомир Стојаповић, Алекса Пушељић, Тоша Дринчић, Никола Ај.дрић Тимотије Шибинац, Ансентије Ружић, Андрија Киковић, Арса Васплијевпћ, Алекса Васиљевић , Петроније Новакоапћ, Петар Рајконић, Ђура Брања, Младеп Ми.шјановић, Вдадимир Антонијевић, Јован Марковић, Вучк > Михаиловпћ, Ф. Креи, Стеван Крен, М. Ристић, Милован Васиљеввћ, Мал >ван Маџарев Негатин. — Одбор за светковиниу, Шабац Стогодишњпцу Господара Јеврема, елавпога претка Његовог Велпчанства Краља и дичног дриносавског војводе чвје ће име вечпто остата у светдој успоменп благодарпог Српства честитамо и ми из Крајине славпога Вељка са најискренијом жељо*, давитешки дух срнских великана буде Србима звезда в -дпља у делу наридног уједињења. Слава Господару Јеврему, славч приређивачпма светковпне. Председнвк општине Димитрије Машић, чланови општ. суда, Јован Ђорђевпћ. II. Петровић, грађанин. Јован Илпћ директор, Др. Кочовић, Спасоје X. Станковић, Никола Димић, Л. X. Нипић, Стеван П. Илијћ Аврам Сгевановић, Петар 0. Махаиловић, Јован Исаковић, Мптраћпје У рош Радичевић, Јиван Стојановић, Димит. Стојановић, млиаар, Илија Мокрањац, Душан Пешић, Рпста Атанасковнћ, Риста Мптић, Мита Станојевић, Милан ТЈурђевпћ опанчар, Тодор Шјдановић, Влад. Станојевић, Мита Петровић, А. Ђ. Костаћијеввћ, Милан илетић председник суда, Милош Чупић судија, Петар Р. Ннј колић адвокат, Жив. С. Димптријевић, Анђел Манојловпћ, Иетар Цековић, Мијанло X. Иинић, Срета Ма-

П0ДЛИС

(Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(94) Дешавало се да ооуђеници грумичак отрова улепе у куглицу воска, па то залепе негде себи на косу, или на длаки испод мишке, или иначе где год по длакама, па доцније, ако им се прохте, они <.е отрују, те по некад тако осујете даљу истрагу или даље мучење над собом. Од тога доба ушло је у моду и овако строго иретресање затвореника. Но овде је трудба била узалуд. Од мене је далеко била помисао о отровним куглицама, било за мене, било за ма кога другог. Наредник ми рече сад да се ооучем. Док сам се облачио, учини ми се као да

ту негде у близини чујем лако и хитро ударање чекићем. Напрегнем боље уши и сад сам разговетно чуо јасно ударање чекића о некакав гвозден предмет. Мене прође језа. Чисто се стресох. Ствар ми је била јаена. Ово некога већ окивају. И ако су мене извели првога, с другим су јамачно брже свршили испит, и већ га кују у ланце. Г. Карамарковић устаде и позва ме да пођем за њим. Изађосмо пред кућу. Мало више горе на избрешку видела се једна гомилица људи, којој се и ми упутисмо. Већ је био сумрак. Пободенау траву, на земљи је горела ј 'една лојана свећа, бацајући мутну, слабу светлост унаоксло. Од људи, који су ту стајали, упамтио сам чуварског педесетара Миливоја, два жандарма, — наш наредник био је трећи осуђеничког унравитеља г. Гају Јоваповића и неколико простих чувара. Других се личности не сећам, а знам да их је било. Но, гле! Бог душмана заборавио. Ја у мало не заборавих најглавнију личност у овом штованом збору, личност, којој је вечерас била намењона прва улога. То је био млад, лепушкаст Фирга, в -ло живих

очију и покретних црта на лицу. Он је клечао на једном колену и загледао неки шраФ. Крај њега као неке црне змијурине вило се у трави неколико окова, разбацаних без реда. Около стајало је три четири војника с пушкама с натакнутгш бајонетима. Кад ја нриђох овој гомилици, људи се размакоше и начинише ми место. Сваки је ћутећки иризнавао, да овде сад првенство мени припада. Окренем се г. Карамарковићу: — Дакле, овде ? Он слеже раменима; — Овде, г. Перо. — II баш да окујете? Г. Карамарковић онет слеже раменима: — Така је заповест. Погледам око себе, изберем мајушни избрешчпћ, обрастао густом травом, и спустим се на њега; седнем и одмах се машим дуванске кутије. Један од чувара принесе свећу. Наредиик заиоведи те упалише п један „мн ликерц." (Наставиће се)