Male novine
БРОЈ 196
СУБОТА 21 ЈУЛА 1890
ГОДИНА III
ШШ СВАКИ ДАН
БРОЈ 10 П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ . . . . 30 динара .... 15 „ .... 9 ..
на годину . на по године на 3 месеца
1Е РЕТ1Т ЈОТЈНШ
ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта
За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ
ПиСМА и рукониси шаљу се власнику Г МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 6. Претплата се прима код свију пошта у Србији ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од нетитног реда 20 пара дин, а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПРКЕ0С1АЕ0 СШЕ 50 ПЛРЛ ДИН. ОД ПЕТИТНОГ РЕДЛ шше шгав
ОГДАСИ ЛЕВТИНО И СА СЛИКАМА
З а свако огдашен,е нлаћа се државие такое 20 пара дин.
ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
1
1<ШР!
Од данас па сваки дан свираће срцскп вештак АНДАЛИЈА са својом дружином у лепо украшеној башти код М А Ј Д А Н А. Који оће норед доброг јела и нића да ужива, нека ме изволи носетити, где ће се о свему овоме уверити. Чаша нива дупли мерц 15 н. дин.
573, 21, 23, 25, 27, 29.
С ноштовањем Густав Ајвенколб.
Ш\
л ; "%,
г ■ ■ №
I 1
т
! I
НОВА ШТА1У1ПАРИЈА ПЕРЕ Т0Д0Р0ВИЂА препоручује ее штованој публици за израду сваковрсних штампареких поелова, Израда је ванредно лепа и укусна, а цепе еу за 20 од сто јевтиније но ма у којој ерпекој штампарији. Нарочито ее препоручује гоеподи трговцима и гоетионичарима за израду етвари које њима требају. Новчани заводи и општине из унутрашњоети биће поелужени брзо и тачно за еве, што им иотребује, а штампарија гарантује за брзу и тачну израду. У Београду еве поруџбине предају ее у нашој канцеларији „Балнанија", Цариградска ул. бр. 6., епрам „Ноларца"; а из унутрашњости све поруке ваља слати: Смиљеву, штаипарији Пере Тодорови^а Београд.
ШМДЕ Д7КЛТ1 тражим под интерес. Интабулација на прво место на моје целокупно имање „Смиљево", које по продени вреди 5 хиљада дуката. За толику суму имање је и осигурано код трстанског друштва „Опште обезбеђење". Ради погодбе обратити се ГГери Тодоровићу.
ЂАК, који је евршио 711 разред и матуру с одлич* ним усиехом, тра;ки кои? диције. Упитати уреднњ штво или у космајској улици бр. 37. 18, 20, 22.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Оснажено решење. Нрвоетећени суд за варош Београд одобрио је решење управе вар. Београда, којим је стављен у притвор г. Вдада Милојевић, уредник ,,М. Листа." Узрок због кога је г. Милојевић ухапшен, „Д Лист" вели да је нека утаја од преко 800 динара. Одређен је и комесар који ће водити истрагу по овој ствари. * Ручак. У среду у вече био је код кнаљице Наталије ручак, на коме је присуствовало више чланова динломатског деда. * Не прима се. Г. Аца Станојевић, досадашњи члан главног радикалног одбора, изјављује да не може и даље остати члан тога одбора, за кога је ноново изабран на нрошлом радикалном скупу у Јагодини. Узрок овоме одстуиању је, веле неки сукоб у самом главном одбору. * Митинг. Сутрау 4, часа носле подне биће код „Коларца" митинг Срба из Старе Србије и Македоније да протествују против постављања бугарских владика у Македонији и Старој Србији. Отпутовао. Г. министар нродне привреде отпутовао је прекјуче у страна купатила. Застунаће га минисгар нолиције г. Ђаја. * Одложен збор. Због митинга Срба Македонаца одложен је збор „Друштва В. Србпје." * Указ. Чујемо да ће се ових дана потписати указ о иенсионовању г. Стсве Рајчевића досадашњег управника држ. штампарије, и о постављању г. Боже Јовановића за уггравника. * Исправка. У нашој ономадашњој белсшци „Уредност ноште" штампарском погрешком изашло је 14. о. м. место 13. о. м.
кацити. Бугарска нема шта да тражи ; од Аустро-Угарске, а Аустро-Угарска нити би имала иотребе ни снаге да и Бугарску осваја. „Изгледа противречно: да и Русија и Аустро-Угарска могу хтети велику Бугарску: кад је и једна и друга хоће
велику
једна противу друге, и
Д0МАЋЕ ВЕСТИ Из Шапца нам пишу да се у прадедовиии Његовог Ведичанства неизмерно радују што ће у скоро у својој средини поздравити Њено Величанство Краљицу Наталију мајку Господар Јевремовог светлог праунука Њ. В. Краља Александра. Дочек неће бити званичан али зато свесрдан. Сва шабачка удружења учествоваће у дочеку корноративно. У вече биће варош осветљена а обдан заставама искићена. И еилан народ са села. слећи ће сс у Шабац да види краљицу мајку.
ГУ1АС ЈЕДНОГ СТАРОГ ДРЖАВНИКА (свршетак.) „У овој претпоставци: Бугарска и Ауетро-Угарека не би се имале рашта
свака за своЈе рачуне, који су протпвни једни другима. ™„Али, то је очевидан Факт: да оне обе на томе, на изменце, раде, (јор оне обе рачунају да ће једна другу надиграти). „Русија је, најнре, створила Бугарску за свој рачун, а противу АустроУгарске и противу Србије. „Аустро-Угарска, заједно са својим савсзницима, данас ради на увећању Бугарске Источном Румелијом у интересу своме и својих савезница, а, противу Русцје и нротиву Србије. „Сутра, кад завла.ла Бугарском, Русија ће радити да увећа Бугарску Мекедонијом, (ако Аустра-Угарска и њене савезнице не уграбе нре Русије, да и у томе буду ироводације Бугарској ). „А после тога, Аустро Угарска, нродужујући лицитицију, намигиваће Вугарској : показујући јој остатак сриских земаља на источној страни српско Краљевинс. „Но и Руеија и Аустро-Угарска не само да су тако, да сада, радиле, него ће и даље тако радити, докле год | за то буде било могућности, јер им то налажу њкховн добро схваћени инреси. „Бугарска, дакле, није сама собом опасна за Србију и Сриство, него ј - е она оиасна јеш и тиме: што многи имају рачуна да њу увећавају на наш рачун: и што ће се њом, као веома згодним оруђем, служити противу нас сви они који раде на уништењу Србије. „ У Старој Орбији, дакле, и у Македонији Србија има да брани од Бушра ие само две велике области сјшске, иего има да брани и само државно биНе Србије и Сриства. „Изгубљена народносна битка нротиву Бугара у Старој Србији и Македонији, пронаст је Србије и Српства. „Бранити Македонију и Стару Србију од Иретапања у Бугаре, то је за Србију и за Српство најнужије и најхитније од свега, што ј - е Србија нмала да ради, и што, данас, има да ради. „Србија и Сриство немају више ни часа да изгубе. Дванајести је час одавна настао, а тек што није нрошао. Фатално: — доцкан, може да наступи сваког часа. „На одбрани ових сри. земаља треба да ради цело Ораство. Јер снага само једне, саме, самохране области српске (Краљевине Србије) у борби са целом Бугарском расом и њеним скривеним, наизменце, савезницима, може бити недовољна. И Србија може бити савладана. А сњом ће бити савладано и Срнство. „Ја знам да свака област срика има да издржава тешку борбу за свој опстанак, и да су и оеталс српске обдасти у већој или мањој опасности.