Male novine

■Али оиасности у којима се надазе остале срнске области много су мање за Аржавну будуИност сраства од оаасности у којој се налазе Стара ('рбија ј и Македонија. „Ироучимо (овде мислим на све Српство), дакде, нужде и онасности свију области српских, категоришимо их по величини опасности з будуКност српства, помажимо се заједно, хитајући најпре тамо, где је највећа 1 опасност. .,Ј11то Друштво „Св. Саве" данас тамо ради, то само иодстиче Бугаре на све већи рад, и нроизноди оно исто дејство, као кад со хоће са мало воде ватра да угаси. „Ја овим нећу да критикујем рад друштва „Св. Саве." Ја се дубоко ( клањам пред патриотисмом тога Друштва. Но ја говорим о срествима друштвеним, која су ирема цел>и коЈу ваља иоости/м и ирема огромним тешко/шми које ваља савладати, иодиуно ништавна. „Србија мора трошиги за одбрану своје народности у Старој Србији и Македонији више но што т})Оше Бугари, па ма то било и два, и три, и пег милиона годишње. „А срества? „Кад је Србија могла, под морање робовати Турцима пет векова ; кад ће мо сутра, па до века, нод морање робоваги Бугарима, ако не одбранимо Стару Србију и Македонију постанимо робље Србије и Српства за 10, 20 и 50 година (ако и то треба) да носде до века живимо! „Којој генерацији једнога народа удес донесе, да спасава од пронасти евоју отаџбину и своју расу : та генерација мора поднегп бесзграничне жртве и у крви и у имању. „Данашња је генерација доста жртава поднела: али те жртве нису ни близу жртава које су иоднели Срби Косовски ; „на ни бдизу мука н жртава, које су нодносиди Срби за неколико векова робовања под Турцима; „па ни близу оних мука и жртава кеје су Срби ивдносили за време џиновске борбе Карађорђевих и Мидошевих Срба. „Још ни бдизу није дошло време, да српска раеа може отпочетп бдаговати. „Наши стари нису никад казали „да више не могу"; него су неирестано могли. Њиховом јунаштву и њиховом самопрегоревању дивиди еу се светови. „Они су се бранили и одбранили од највећих завојевача светеких. „Јс ли могуће, да ће данашња ге-

нерација изустити ту страх®виту рсч : да је немоћна да се брани од Бугара и да ће мирно чекатн, да јој Бугари ногом за врат згазе '? ? „Не. „То није могуће. „Али је могуће: да данашња генерација не умотри и не предвидн сву величину опасности од Бугара, и да због тога, на време не учини шта треба за евоју одбрану. А носле ће бити узалудни сви наиори и све жртве ; бнће — доцкан ! „И заиста мени се чини, да се само тиме може објаснити етраховит немар и нерадња и Србије и Српства за одбрану срнске народности у често помиљатим областима, „Није мања нужда за Србију и Српство да одбр не народноет српску у Македонији и Старој Србији и за сдучај : да Аустро-Угарска, у договору са Русијом или без договора, ратом или миром, заузме македонију и Стару Србију, па можда и шта више. „И у тој претноставци, животно је питање за сриску расу: да евест ериска у Македонији и Старој Србији буде јако развијена, како би се српека раса, нада нашла што већа и на што већем простору, те се бранити и одбранити од нр.етапањау друге народе. „Нанори српеке расе морају ићи најпре на то: да се одбрани од претапања у друге на])Оде, а време ће сриеко доћи. „„Свака сила за времена, а неноља родом." " „И завојевачи имају своје црве, који их подгризају.

„Ето зашто сам мислио, и за што мисдим, да сав приход књижевног Фонда „Задужбине Коларчеве" треба употрбиити на одбрану срнске народности у Старој Србији и Македонији. „А да бих иоказао свујачину иога убеђења, рећи ћу још ово: „Ја мисдим, да ба на исту цољ требало употтебитн и приходе свију задужбина у свима земљама срнеким (у кодико то устави хадужбина и законн донуштају). „Па мислим, да би за ту цељ требало затворитн ноловину школа у Краљевини. Ако не одбранимо од Бугара Македонију и Стару Србију Бугари ће и тако затворити српске школе. Ако их одбранимо, ми ћс мо затворене школе отворити још боље и ејајније. И те ће шкоде сдужити, до века, за нример: како се брани отаџбина кад је у опасности.

„Па миелим да бн С/рбија са п»вином евојих декара учашила већу усдугу и Србији и Сристжу, кад би ее ти лекари налазиди у Старој Србији и Македоиији. _ Наља свима могућим ерествима радити. 15 аља нар о чит® р адита ередствима која неиосредно и брзо дејетвују. Јср школе, и најбоље ©рганизвване, веома су епоро средство. Докле наше школе почну тамо давати резултате, догле I ће се, ако се не буде рздило непвсреднијим средетвима, нроцес прета: пања Срба у Бугаре свршнти; и, С ! више, тамо, бити неће.

„Но Бугарека ае ради еамо нронагандом да заузме Стару Србију и Ма! кедонију, но оиа се без нрестаика оружа и спрема: да у нрвој згодној прилици нанадне на Србију, н да једним ударом: и уништи Србију ако је цађе неспремну и немоћну, и овдада коначно Старом Србијом н Маке; ДОНИЈОМ . „Србија је у опасности Тако сам, Гоенодо, о употреби при: хода књижевног Фонда „Зауджбине Коларчеве", нређе мцслио: тако и сада мислим. И мислим: да је овака унотреба ; нрихода овога Фонда најсаобразинја вољи завешткоца, који, у геетаменту ! којим оенива ову Задужбину, изречно вели : да ће се приход ове Задужбине ! употребити на дела каја буду најпотребннја народу српском. А може ли бити што нужније и потребније народу српском, но бранити се од прстапања у друге на!роде? „Робом икад, гробом никад." БАЛКАНСКИ ДОГАЂАЈИ Иариеки лист „Жистис," орган г. Клемансоа доносп чланак, у коме се оцењују бадкански догађаји и н.ихови односи према јевроискоме миру. Овај чланак важан је по нас, те га за то п доноспмо нашим чигатељима. „СоФијски патриоти - вели „Жистис" — сањају о великој Бугарској!. Али и београдски натриоти нису се одрекди снова о великој Србији. Идеја велике Грчке такође има досгапристалица у Атини. Грци, Срби, Бугари — сви подједнако показују велико ! саучепгће према својој македонској браћи и обично таква суревњивост у пријатељским осећањима завршује се | иуцањем нушака.

,,€рпсмН >Јтарски рат инје могао> нзгнати Јевроиу да изжђе го свог мирног стан»з. Али сад ее етање знатно променило. Русија је узбуђена стрељањем Пш&ице а сем тога осећа ее усамљеном. јер не.ма Бисмарка, који би је могао уводити у заблуду. Она, неће дозволити да наиадну н победе Србе, као што ни Аустрија неће дозволнти да ее то учиви е Бугарима. „На тај начин у сгвар ее већ меша тројни савез, и може с« ематрати да ее ватра потнаљује на све четири стране Јеврапе. И све те због Фантасије Кобургове! „Али ко је крив томе? „Један ©д најејајнијих ресулгата Нисмарковеке иолитике билоје то, што је на Балкаиу створено то еупарнипггво интерееа Аустро-Угарске и Русије, од кога и ногиче почетак данашњег положаја. „Аустро-Угарска, коју јеПрускадишида доминирајућег нодожаја међу германским народима. морала се окренути дуиавској долини и мору. Ади је ту на свом путу сукобила Руеију, чији је апстит заголицао германеки канцедар, оставивши јој у том иравцу слободу, као награду за њену еудбоносну неутралност 1870 године. „Русији је нотребан нов излаз на море тако ието као и Аустрији. Аустрија тежи Солуну, Русија Цариграду. „Руеија је водила нобедоноснп рат, али илодове тога рата пожеда је Ауетрија, завладавши Босном и Херцеговином и наместивши у С офији аустријскога принца. „Од како је закључен берлински уговор, за који је Русија платнла тако скупо, опа је само одступала назад и за њену проливену кј>в на бојним пољима плаћено јој је само унижењима и разочарањем. „Крваво изазивање, које јој је сада учињено, нзгледа да је ирепунилоЈчашу. „Кад се балкански народи потпуно сроде с осећањем нстииске незавпсности - кад буду имали вере у своју соиствену снагу, онда ни један Милан ни један Кобург нећс бити у стању да смстају њихном развијању. И конФедерација балканскпх народа нзвршићс се сама од собе уз одушевљено клицање свију цивилизованих народа. „Али нре свсга нужно је угасити за ноћ два иалидрвца, која могу да изазову пожар а називају сс: Милан и Кобург. „Но Бугари н Срби треба да нохитају. Они треба то да учине већ и из осећања самоодржања, а ми им из таквог истог осећања желимо уснеха." ПОДЛИСТАК КРВ&В& ГОДИН& (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

победежио Пера Тодоровић

(119)

Ја му приметим; Море, војниче, видиш где ћеш врат да ми прободеш тим твојим патрљком? Војник се обрециу: — Натраг! * Г. ОФицир махну канијом од сабље, удари војника ио пушци и осече се: — Нушку ту дигни и немој да си безобразан. Ја погледам г. Николу. Биојесумрак, и он није видео тај мој поглед, нитијемогао прочитати колико је дубоке благодарности бшго у њему. Заробљеном човеку нигата није теже и горе но кад види да га

сматрају као мртву, оесправну ствар, с којим сваки може чинити што хоће! После 5 минута ћелија је била смахнута и ја се опет вратим унутра. Још се сећам како сам једног дана, кад је дежурни оФицир отворио врата да ми се дода храна, видео у супротној ћелији Стену А, (ЈтсФановиКа, трг. са Саве. Видео сам га само у маху, док удариш длан о длан, али и то је било довољно да остави на мени веома тежак утисак. Војник му је уносио воду у ћелију, а Стева је стојао прислоњен уза зид, блед као мртвац, с упалим очима, обешеним брковима и престрављеним, земљаним лицем, а на ногама су му внсили огромни окови, већи но што сам их икада пре тога видео. Знао сам добродушност и мирноћу о-

вога човека, његову олагост и мекост,

па

сам се просто ужаенуо од стања у коме га сад угледах. Ето тако сам провео у гробници турске светитељке равно 12 дана.

Страшна нок Тринаести је већ дан како 9 чланова главног одбора леже затворени у београд-

ској тврђави. Нико не зна где су, нико не зиа шта је с њима; град се држи затворен, Ви тица се не иропушта. Зна се само толико, да су сви оковани, да су одвојени сваки за се и размешГ^чи по разним казаматима. Ни они сами не знају ништа један за другог. ОФицири, којима су хапсеници предани на чување, не одговарају на нитања, држе се најстрожије „ службености" ћуте као заливени — и, као што већ рекосмо напред, дођу у 24 чаеаједан пут. отворе хапсанска врата, пусте да се унесе мало јела, тести ја с водом, па се онда тешка тавничка врата залуие са шкрипом и треском, кључ кврцне у брави и онда опет насгаје мртва тишина и вечити мрак. Свака рупица на тамници запушена је, а рекох вам да се чак и рупа од кључа затискује иарчетом увијене хартије — У тавници влада вечита ноћ, ни одкуд зрачка светлости ( Н аставиђк се.)