Male novine

одушевљсшга уеклицима:. „Живео Краљ Александар, I. узданица ерпства!" У вече је била вечера у Двору на коју су били нозвани г. г. министри. После вечере Његово Величанство Краљ Александар с бив. Краљем а у нратњи г. немесннка ђенерала Протића и г. г. министара, изволео је отићи у Официрску касину на забаву. У 11 и но еахати г. 1'. министрн, по што су се поздравили с Његовим Величансгвом Краљем Александром, с бив. Краљем и г. намесником, отишли на железничку станицу, праћени многим еветом, а одатле су се кренули за Бсоград у 12. сахати. Његово Велича.нство Краљ Александар налази се у иовољном здрављу. Стављен у кедејство. Псшадијски иотиоручик, Коста Милетић, који се због привремене телесне несиоеобности налази у недејству ирема тачки 1. члана 36. закона о устројству војске, стављенје у недејство према тачки 2. истог члана и закона, у имс дисциплинарне казне. * Уважена оставка резервном нешадијском поручику, Вукашину Јовановићу, коју је поднео на овај чии. * Стечај. Унрава државне класне лутрије расписала је овај стечај. Управн државне класне лутрије нотребни су овн чииовници : 1, шев књиговодства. 2, ше® за израду и продају срећака, I'), благајник. 4, један чиновник нрп књиговодСТВу 11 5, једаи чиновннк при административном одсеку. Плата је одрсђена : шеФОвима и благајнику од 2500 до 3600 дин. годишње; чиновнику нри књиговодетву од 1200 до 2000 дин. годишње: чиновнику ири админ. одеску од 1200 од 1800 дин. годиннке. Влагајник ће бити дужан да ири ступању у дужносг ноложи кауцију у новцу, у државним хартнјама или ј у непокретном имању. колика му је ј годишња нлата: али и за шсФа за израду и нродају срећака биће претпостављени кандидати, који су у стању да иоложе гореноменуту кауцију. 1 П сф књиговодетва и шсф за израду и нродају срећака морају бити потпуно вични двојном књиговодству, као и осталим рачунским и контоар- : 2 им нословима, и .морају норед сри-

ј ског владати још и јсдиим страннм јознком (француским илп немамким). Али и кандидати за остала меега имаће под овим условима нрвенство. За сталне чиновнике биће постављенн само ерпски држављани. Понуде са уверењима о дојакошњој служби ваља поднети потписаној унрави најдаље до 20 Августа ове г. Изабрани кандидати имају да ступе у дужност најдаље до 15 сснтсмбра ! ове год.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Ухваћени планови и неки цртежи. Пишка „Слобода" јавља: 31. Јула о. г. но нодне дође у телеград> један турски циганин са једном цигалком, и замоли момке телеграФске, да им покажу како ће да епакују неке ствари и да иошљу у Рушчук. Момци телеграФеки кад су одвили те ствари, којс је требало наковати — нримете да су то цртежи, и нрва им је мисао била да су то какви нланови, па једни су задржавали циганина, у разговору, а други јаве старешини надлештва. Старешнни се нрво учинило чудно од куда код цигана нланови - но он се обрати дивизији те дође један официр који заједно са оннм цртежима Отера циганина у дивизију. Циганка, која је била са циганиНом, док се то дешавало умакне, и није нам познато, да ли је и она до сада пронађеиа. Код цигаике је осталанека н]>еннска, која би можда могла иротумачити целу ову сгвар. Од каквеје важностицола ова ствар •— ми још не знамо. А важно је само да се одиста нлсту неки иокунхаји да се нешто докучн. Неки егранцп неирсстано тумарају и шњурају овим крај евима нашим.

ПИСМО УРЖДНИШТВУ . Свирсмстви :/ еојсци Једно вече седпмо под шатором на Топчитерском брду, и на једном чуј - емо кукњаву и запевку. Потрчимо и видимо где лежи онесвешћен војник. На нитање одговорише нам, да га је канлар ударпо даском по глави, што га као шиљбок није нустио да мзађе из круга. Друго вече опет чусмо кукњаву и заиевку, потрчасмо да видимо шта је, али онет други канлар ударно војника чизмом у слепо око, и овај лежи онеевешћен. Једног дана, дођоше код нае два војника, Сава Јанковић н Милан Јовановић нз Кушиљева, једном беше образ дуж расечен у ширини за 3—4 мплиметра, п иошто је крв одшила рана беше загнојена; другоме такођс раеечена јагодица, испод ока вслика модрица, око отечено толико даједва види нањ. На литање наше одговорншо нам, да их је наредник Драгољуб Спасић изударао шипком, што се пушка чиети — дрснова н како пх је с леђа шибао, овај бездупшик нијц вндео, да је војнику могао и око избити. Другом војнику — Свнлајинчанину, видимо испод вилице надутосг. На нитање рече нам, да га је иоднареднпк Алекса Мнлутнновић изудараб нееннцама, и кад смо им свима рек.ш, да : се жале и да иду у болницу одговорише нам „не емемо". Други нодцаредник, Душан Милутиновић из III чете III гардиског батаљона, једно вечс бсшс уватно у шатору војника, оборио на земљу, уватио за главу н увио му врат да га удави. На кукњаву дотрчи један официр, (у колнко сазнадосмо зове се г. потпоручик Милан Навловнћ,) војника отмс а ноднаредника отера у кочиће. Ми се сви договоримо да назимо, како ће се ова ствар свршити. Сутра дан га исти официр јавља командиру, али му команднр не хтеде ништа. Због овог пропуштања, поднаредник је продужио и даље да зла чини војницима. Али да видите које командир овоме но|цареднику, и каква чуда овај чини од јадних војника. Командир овог поднаредника зове се Радован Радосављсвић у чииу иоручика. Једног дана на учењу јави му се војник Јован Илићљеје болеетан, али у место да га назове поручик, назва га иотпоручик. Овај ражљућен јурнс на војиика као тнгар, и иемилостиво га изудара иесницама, но п то му се учини мало, већ дочена војннка за уши и толико гајецимао да је војнику одвалио уво, крв јурне, војник остане сав у крви, а и рукавице г. норучика осташе крваве. Ово ћс н речени војник а и његови дру гови посведочитн само да ту није и његов командир. (.) овоме команднру много смо слушали да зло носгупа са војницпма, а види се да мало на њ утиче наредба внших старешина односно злоетављања војника. Вмт гледалаца ниродних сгарешнна.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Кићење у онолини чајничкој. „Босанска Вила" доносп од „сд. Леутара" | о једном срнском народном обичају у околинн Чајнича, који са реткостн п интересности њсгове саонштавамо и нашим читаоцима. „Једном се оженити или удати то је дуг; другом — руг; а трећом —- руг и сијасет!" каже овдје народ. „Он држи да је свак дужан браку. Свак се мора у животу једном ожепити или удатп, јер ... то је од Бога! Тако је Творац наредио; Његова је света воља, на је треба вршити. „Ко не отуии у брак, тај је веома сагрјешно Богу — нротиви се вољи његовој: ти су грјешннцн — онн су за накао! . . „Да би се нзбјсгло томе гријеху и удово.љнло вољп божнјој; то се родитељи старају, да чим прије дјеца њихова стуне у брачну везу. С тога им и почну загледати н нробирати, чим ће их усрећити, кад им дорас/гу дјена до тога. „Право не загледање имају и дјеца. „Кад је момак на женидбу, а дјевојка на удају стану се и загледавати. Загледање бива обично код цркве о нразницима. Тада се слегне — како кад нароДа из околине, да све врн. „По служби божијој изи^е народ из цркве, те сједне ондје у крај, но једна двије родбине или иријат« љи, те ужинају, што су са собом од куће ионијели, након ужине и које чаше ракије или медовине, настаје нраво вессље . .. Ту ти се до десет кола вртн око чилих евирача — све прешарано момком н дјевојком. Ту се надмеће момак с момком, уз врисак лаког екока-: ко ће бо.ве и дуље. „Ни дјсвојке се не дају једна другој! И оно гледају, која ће ногом боље завести . . . „Сад настаје заглсдање. „Момци стану нза кола, на гледају која је најбоља и најљенша бива, коло зачинила. Занне ли момку која за око, оде. . . и увати ее до ње у коло. „Одма оназе то и старији иза кола; да је п>у бегецисао, на узми иретресај род н дјсвојку, као да ће сјугра у кућу. Другп момка опет п сој његов на како живи на кући, јер тешко им је да се речс: Удала семома, да није дома! . . „Свиди ли се момку и роду му дјевојка, то долази на ред кпћење. „За кнћење узима сс умјетно нзрађен цвијет, што бакали доносе и код цркве продају.

ПОДЛИСТ АК КРВ1ВЛ ГОДШ (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) иобележио Пера Тодоровић

М

(129)

еад ] е настада сцена цуна драмат-

скс лснотс, нуна некс вслинанствене страхобе, сцена која би тек онда могда бнти верно описана, кад би је онисивало псро каквог Виктор Хига. Свака је ноћ језива. Душа човечија боји се мрака, она осеКа да јој је он непријатељ, јежн се пред њим н бежи од њега. Сви предмети добнјају ноћу необичне, Фантастичне облике : ноћу све изгледа друкчије; ноћ има своју засебну душу, свој засебан живот, свој засебан свет, иун при-

виђења н сенака, свет којн је наша Фантасија насслила свакојаким духовима ..... Мрак је као некаква огромна авет, без краја и иочетка, без облика и еадржине он јс као јиоре, он има својих ирштва и одлива, својих плима и ослека — па и својих таласања и бура. Нико не зна где он борави ни од куда долази, као што не зна нн куда одлази и ишчезава. Свако вече та авет домилн од некуд полако, постунно, неосетно; она уђе кроз затворене прозоре. продре кроз закључана врата, увуче се у свс кутове, нробије се у саму душу човечију, обузме све, напуни све, да сутра дан опет тако исто неоеетно секне и ишчезне. Моћ и мрак, две тајанствене нојаве, пуне обмана и превара за сва чула; ноку се друкчије види, ноћу се друкчије чује но на дану. Кошз се дешавало да ноћу иде пољаном на којој су разложени многи ог њеви, као што то обично бива у рату, могао се уверити да нигде није тако лако залутати као баш туна код ове смеше местимична мрака и светлости, где око не уме винхе да мери растојања и човек лако залута у најпознатијем иределу. Изишав из лађе ми смо загазили у ноћ и мрак. И предео и предмети око нас били

су нам иознати, али познати на дану. Ноћу све је то изменило своје облике и у оном сумраку изгледало ново н непознато. Над нама је сгојало црно, мрачно, намргођсно небо; свуда у наоколо притисла тавна, нема ноћ, само што се за нама чуло шуштање и запљускивање узбурканог Дунава. С лсве руке, као поникле из мрака, дизале су сс у вис витке куле Ђурђева Смедерева, црне и мукле, као да туже за лепшом ирошлошћу својом. С десне руке назирала сс к]»оз помрчину у даљини мрка маса варошких кућа. У сред овог мрака бљештала се и}>еливена јаком светлошћу једна сјајна пруга разгонсћи тмину око себе. Та се нруга протезала прилично на далеко дуж иравог железничког друма. Излазеђн из лађс, ја ј г ирви мах ннсам могао лако да се разберем — откуда на један пут оволико светлости нз оног мрака. Но мало ио мало очн су се навикавале и ја почех разликоватн јасно н прилике и љуДе. ( И аставиие се.)