Male novine

или ма којој власти у месту, или у унутрашњости. норсд занимања свог ставља још и то: у коме кварту станујс, са назначењем улице и броја куће или радње. Ово, по могућству, треба да чине и сви нз унутрашњости који се ма управу пли квартове.обраћали буду. Војно-занатлиска школа. По што се до данас већ прпјлнпло за војно-занатлнјску школу 125 кандндата а још се једнако иријављују, то ће се учи нити избор за нријем 36 ученика одмах 1 ссптембра, ге да би и у I разреду тога дана могла уредно предаања отпочети, као шго проппсује §. 9. правила за вејно-занатлијеку школу и не ће се чекати 20 септембар, као што је огласом управе под Бројем 3600 од 25 јула о год. обзнањено било. (Види бр. 176 Српских Новнна ) 0 овоме се извештавају сви они којпх се то тиче, ради њиног управљања. Одлази. 0 одласку или даљсм бављењу бив. Јсрал.а Милана н ]10носени су најразноликији гласови. Часје јављано, тога и тога дана отићи ће у Карлзбад, час је опет јављано, како ће но новратку из Ниша отићи у логор на Бањицу; час опет како ће стално остати у Србији. Про неки дан бсчка „Нова Сл. Преса" добила је о истом иредмету телеграм из Београда у коме се тврди, како бивши краљ Жилан неће посепивати Бањички логор, но да ће, после два или три дана балл.ења у Београду, отићи нз Србије. I Стаље воде код Београда оа 30 август 1890 а Код гдавне даринарниде 4*20 метара Пролаз пепод моста железн. 9-89 „ Придошла за пос.1едд>а 24 сата —'10 сант.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — „Оредстоји ли Бугарској превраг?" У Јевропи је под овим називом изишла брошура на немачком и Француском језнку. „Берлинср Тагеблат' ; доноси извод пз те брошнре. Писац брошире долази до закључка, да Бугарска добија све вишо и више права, да заузме самосталан положај међу другим јевропским државама. ^Велике државе предусрешће са задовољством та-кво заузимање Бугарске; само једна држава ће можда то предуррости равнодушпо. Али нико сс неће одважити ма што да предузме било за, било против Бугарске." Брошира се завршује овом Фразом: „Коначна судбнна држава лежн у вишим, а не у човечнјим ]»укама, н ваља још пожелс/ги да милосрдно ировиђење н даље помогне принцу Фердинанду и његовој влади на његовом путу. Тада Бе, можда, Јеврона у блиској будућности видети краља на бугарском нрестолу.-' И ако су и кнез Фердиданд н Стамбулов изјавили, да немају ничег заједннчког с том брошуром, а нарочито с њеном тенденцијом ипак је тешко веровати да је она могла иостаги •бе:! њихова знања. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА б — Повн сјтски добротвор у Дуброваику. „Босанска Внла" јавља ово: „Као што смо обавенсте.ни , у Дубровнику намерава неки честити Србин цело имање осгавити после своје смрти милом народу своме. Тај чсстити Србин миели, како он каже, за етално, 70.000 Фор. дароватн домовини, бива ударити овом леном свотом темељ „ерпској на-1 родној гимназији у Дубровннку", п ако тамо в ећ има оишта вел. гимназија." Слава том новом српском добротвору у српском славном Дубровнику! — Босанске шуме — тамаме. „Србобрану" иишу из тешањског среза, ! да позната тршћанска Фирма Марпурго : и Парентс (филијала Ротшплдова), која је узела босанске шуме у екеплоатацију, ради на врат на нос само да што впше шуме оборп. т 1им је што , готово, одмах се нреноси у славонски ' Брод. Оеим своје железнице унотребљују ови експлоататори н све државне и општинске друмове, које су са изважањем дуга тако закрчили, да по неколико сати мора народ да чека па да се друма дочена. Говори се да ће ова Фирмајош 5000 радншса набавити. : којп ће идуће земе у босанским шу; мама радиги. Изгледа но свему , као да ови екснлоататорп босанскпх шума !слуте кратак рок своме екснлоатисању. те се журе , да што пре , што је внше могуће босанске шуме девастирају, ма да је*услед Филоксере и цреиагомнланог дрварског материјала цена ј дугама знатно нала.<; Стари грб босански. Ових је дана прештампана за себе из 101. књ. ј „Рада југославенско-. академије знаности и умјетности" у Загребу херал| Дијска расправа о „Огаром грбу босанеком' од историка д-ра Ф. Рачког, Учепн писац дубоко је проучио изворе домаће п стране о „грбу босанском,"упоредиомишљен.а иојединох струњака, који су до сада о томе нисали, свратившн нејвоћу па;књу на старе босанске ночате, новце и грбове на зндовима старих дворова боеанских краљева н на гробовпма, као најпоузданији хералдијски основ : и осветливши их научном критиком, | дошао је дотога ноузданога резултата, ј да ниј 'е босанскн грб: два нрекрштена кључа у штиту с главама на горњим угловима: па ни онај с руком и мачсм ј-у њој, к-ако еу оба нацртана угрбовницама јужнословенских земал.а. Мстакнуо је на крају расправе с иоузданим историским и хералдиским доказима : истинекн грб босанеких крал.ева у ! неколика виријаната. Први је — краља СтеФана Томаша: штит с попречном нругом (раиЛеНег) а покрај нругс на пољу штита: два реда кринова. Други је тај исти у другој Формн : штпт с криновом крупом иа сред ноља у штиту са шлемом п накитом, што всже кринова круна. Друге варпјанте није нотрсбио овде сномињатн, пошто писацоовомдругом грбу вели: „Овај други је бројнијн на хералдичких спомсницих п иредставља даљу миљану у развоју владалачкога грба Котроманевићеве нородица. С тога имало би се, обзиром . на историјски континуитет, на тај грб надовезати кад се ради о усностави грба, којега је повијест како и саме земл.е, прекинута кроз четири стотннс година". Благодарећн зналачном раду признатога највећсг авторитета за југословенску иеторију д-ра Рачког, сада поуздано знамо, какав. је био стари грб босански и херцеговачки којн се без колебања може усвојитн н успоставити. ИЗ БЕЛА. СВЕТА — Швајцарски савез. 21. августа идућс године славиће се у цслој Швајцарској успомена на швајцарсКи савез од год. 1291. — Ухапшен. У Трсту јс ухапшен неки Корети, младић од 17 година, јер мисле да је он нанравно познате нетарде. Испитано је п 20 његових познаника , али су сви пуштени. — Маркиз Солзбери, енглески мпнистар преседник, стигао је са својом породицом у Париз. -— Немири. У Лнсабону је дошло 25 о. м. до немнра због енглеско нортугалског уговора, којим се Португалији одузнма право да може ма какав посед свој устунити коме без дозволе Енглеске.

НАШЕ ПОЗОРИШТЕ Са оном нашом белешком у 237. броју „Малих Новина" нисмо исцрпли сва питања, која се могу односитн на наше Народно Позориште. Нпсмо за го. што смо сад тек дозналп за нске околносги и догађаје, које жалосно износе на видик сгање, у коме се наша Талија налазн. Да је од куда нровиђење тако милостиво, те да ма за један тренут надахне новим животом творца Српске Талије, блаженопочившега Кнеза Мнхаила, он би се згрозно кад бн само видео шта се ради са његовом установом, са његовим н нашим мезимчетом. Јес, кнез мученик заплакао би се, и његове би сузе пале на главу оних, који су позориште до овога стања и довели. Догађај. који се нре неки дан догодио. толико је интересан, да га на ! овоме месту треба нрибележнти још п за то, да се види: шта је учињено са Српском Талнјом, са тим једпним у летиичким заводом у Слободној Краљевшш Србнјн. Неколико одличних снага уметннчких (Станојевпћ, Јовановнћ, 11нрић и | т. д.) напустпли су наше позорпште само за то, што већ два меееца нп! су своје плате нримили. Нскн сј * у нужди н ствари својс продавали. Зар ово није жалостан нојав, који тако грубо илуструје јадно стање нашег позоришта'? Те снаге нису на одмет, оне су чнннле једну дивну хармонију у особљу позоришном. Шта дакле ; ово значи ? Куда све ово води ? Ово је п сувпше јасан доказ: да нозоршнту заиста грози онасност, и зд. му се што пре треба помоћн. Нанш глумци нису само добрп уметници, него су у првој линпји и патриоте, каквих је ретко наћи по западним позориштима. Они су војници, одбрана отаџбине. Сви су они међ' првима првп, кад греба заложити евој живот за Краља и отаџбину. Онн су међ' нрвима први, који од уста својих одвајају кад треба што приложити на олтар своје отаџбине. Те племените ј јцрте одликују наше представљачко особље, од другпх уметника цивили| зоване Европе. Није само наш глумац велики у прнказу класичкнх комада, ј него је велики и као Србин, и као родољуб. . . Па баш за то. треба наћи и пута и начпна, да се наше позориште сачува од нраиасти која му прети. Ми видимо на нашој позорници ј људе, који су свој век нровели служећи верно богиљи Талији. Онн би били остављени сами себи, ако би се по несрећи иозориште морало затворити. Њихова сирочад остала би без евојих хранилаца. То бп био жалостан ј Факт: како Орби пи једио своје позо- \ риштс нису могли да одрже. То би био I жалостан доказ да Орбирадије. залажу све на олтар плахе страначке борбе, \ него гито су кадри били да очува.ју једнни уметннчки храм"у слободппј н ' нсзавичњој евојој Ј отаџ-бини. Потомство : би нас са нравом жигосало као варваре, и тај би суд био тежак, ал' I нраведан. . . . Да је данас Позориште на ивицн своје нропасти, тоје изван сваке сумње. Богиља Талија на уморује, њој треба лека брза, спасоносна. Ној треба иовратитн живот, а једини је лек ао-! враГмј целомупне^субвени/ије. Јеет. то је једнни лек, једини спас!. Иначе.... стид, срам и поштжење пало би на све нас. Не би ско]10 наш подмладак уживао у јунаЧком НсМањи : у славно.ј Смрти Обилића и других косовских јуначки. Не би се скоро одушевљавао у делима оних хероја којн су знали да слободу српскоме народу откупе својом крвљу. Ми молимо, мишреклињемо сва наша јавна гласила ; да иодигну свој мопан глас у корЏст; нагиег чозоришта. Оад ; цл — никал. Позориште се иалази у стсСднјуму живОТ ШУ—^см^л'. - - Љубннко -1

ИНТЕРЕСАИТНЕ ПОЈАВЕ У ПРАВОСУЂУ П0Д РАДИКАЛСКИВД РЕЖИМОМ. Ту скоро, Београдски -Општинскп ; суд нотегне те осуди Ђорђа Дебељевића, овд. каФеџ. на 100. динара глобе, по §. 373. а крив. зак. што ради оџа: чарску радњу без надлежног одобрења. По жалби Ђорђевој, првостепени суд за вар. Београд, поништи ову нресуду са тога разлога што је Ђорђу, ј но §. 373. а. крнв. зак. требало најпре радњу забранити па га тек у поновљеном случају казнити. | Сад долази што је најлепше. Поводом оваке примедбе државног ј суда, Београдски општински суд састављен из судија: Љ. Романовића (нравннка). К. Чупића и Д. Т. Вељковића, „ колегијално иресуде: и да ее Ђорђу, по §. 373. а. крив. зак. забра| Њ УЈ е упражњавање оџачарске радње. Против ове „ иресуде " Ђорђе се и;али ј Управи вар. Београда по чл. 86. зак. о опшгннама, изјављујући сасвим умсј ено да ово није иресуда но акт заб' ране радње из §. 373. а. крив. зак. и Јдаје Уирава као надзорна државна власт надлежна да оваке ствари рас! матра и касира. Алп онштинскн суд , мимо во.) е Ђорђеве и мимо онога што на жалби пише, пошље ову жалбу са осталим актама, на расматрање првостепоном ! суду за вар. Београд. Г. Таса Миленковић, судпја, којп јс ову ствар расматрао, ваљада такођс не прочнта да је ова жалба упућена Управи а не Суду нотегне те ову 1 и Р ес !/ЛУ којом се забрањује радња ио | 373. а. крив. зак. одобрн!/ 28. Авг. 1890. Београд. Мил. Ћ. ДимитријевиК. адв. из Београда.

ТЕЛЕГРАМИ 29. Августа. Веч. Извештаји, које је „ Фремденблат" добио из поуздана изво ра, тврде да ће цар Ви.тхелм сти!ш 18 септембера у Шенбрун те да учествује у лову по Штирској. За бапљење дарево у Вену још није утврђен никакав ирограм. Исти лист демантује вест да ђе Сеђењи ући у маџарски бабинет и да ће аустријски агенат у СоФији, Вурјан бити, иозван у мпниСтарство спољних Иослова. Будимиешта. „Немзет" нзјављује да је сасвим иеистинита вест, да ће дворски министар барон Орел дати оставку због здравља. ПГаибре. Генерал Вило, командант великих северних маневара, свечано је цримио стране Официре н ио:!вао их иа ручак. Хесен. Генерална скупштина сопственика гвоздених тоиионица у Немачкој, решила је да се одржи досадашња цена тоиљења. Ђашитотом. Сенат је с 40 против 26 гласова одобрио иредлог о тариФама. Мелбурн. Штрајк је почесно довршен. У Бризбану су многи радници отпочели рад. Официри трговачке марине желе да наново отиочну вршити службу. Данас ће бити скуп штрајкаша у Сиднеју, да се договоре о|основицама преговора с њиховим господарнма. ' т