Male novine

289

ПОНШДЕЉАК 22. ОКТОВРА 1830.

1ИКА III

изши свлкн дан БРОЈ ао п. д. цена. за стране земље на годину ....... 30 динара на по годпне 15 „ на 3 месеца 9 „ 1Е РЕТ1Т Ј0Ш1Ш

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата кз унутр. полаше се еамо код пошта

За Београд неша претплате - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ОГЛАСИ ЈЕВТИНО II СА СЛИКАМА

За свако оглашење шгађа се државне таксе 20 пара дин.

П исма и рукописи шаљу се власнику Г МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИДА БРОЈ 6. Претпдата се прима код свију пошта у Србији цене огласима На првој страни од петитног реда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПгППССИЛО СТАЈЗ 50 ПДРА ДИЕ. 01 ПЕТИТНОГ РЕД4. шш штш ВЕЋИ ОГЛАСИ ИО ИОГОДБИ

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Промена. Руски књижар, с којимје Њено Ре.шчанство краљица Наталија била у иогодби за иечатање њена меморандума, објавио је да је принуђен наиусгити ту иаме])у. Из каквих узрока, није нознато. Сад се говори да ће то краљичпно дело наштампати један букурешки издавалац. * Нов одсек. На Велпкој Школи министарство Финанспјс установило је земљожрски одсек. Настава ће битп двогогишња, а слушаће се нредавања, норед земљомерских и катастерских, и основе из економије и Финансије, и другпх потребних правнпх наука. Предавања ће сс држати само зимњег семестра, а лети употребиће се на практичне радовс нремеравања катастра. За слушаоце овога одсека нримиће се само ђаци који су сврши.ги VI. разреда реалке или гимназије, а из V пошто ноложе пријемни мсиит. Свршенп ђацц овог одсека примићс се за порезнике. Упие у земљомерски одсек ночиње од 20. ов. м. и трајаће до 20 новембра. Иредавања'ће почети нрвога декембра ове годинс. Молбс за унис у овај курс треба елати пореској управн министарства Финанснје; уз колбу треба ириложитр школоку сведоџбу, уворење о владању, крштеннцу и дозволу одроднтеља. За време ирактичних радова, који ће трајати 5 летњих месеца, имаће евп ссушаоци овога одсека но пет дин. дневно. * Извршна пресуда. Нашем затвореном уреднику г. Светозару ЈаношсвнКу, саопшгено је да је ностала извршна нресуда! којом је осућен четнри мссеца затвора за увреду намесниништва и владе у чланку „Свашта ка на..." у 58 и 59 броју нашега лиета. На тај начпн г. Јаношевпћ т сад има да нздржи осам месеци затвора под окриљем радикалнс слободе ! А док се сврше и остале његове кривнце, осуда ће јамаћно битп још један нут толика. Зар ово није најјаенији доказ како „Одјек" пстину говори кад псује онозициону штампу што се жали на широке радикалне штамиар. слободе којима је г. Ђаја усрећио опозиционс листовс. Јадан радикализам како ће некад црвенитп његов образ кад непристра сии потомци нреврну хапсаоске тевтере и загледају зашто је наприлпку уредник „Малих Новина" робовао читаву годину. * Нов пссланик у Атики. Од када се из Атине вратио г. Каљевнћ. од то доба ми у Атини нисмо имали свога посланика, но сада се чује да ће влада, иошто је у грчкој настала про мена у министарсгву, опет имати свога застулннка код Грчког двора. С ироменом владе ојачане су наде, да Ке грчка влада енергичније статн на нут бугарској лронаганди у Македоније, * Забрањек извоз. !1о споразуму, закључсном у Пешти између српскс и

угарске владе, слободан извоз свпња ј за Угарску требао је да ночне ирвога новембра но новоме, а то значи од 18 октобра но нашем рачунању. Међу тим данас је већ 21. а елободан извоз још нпје настао. Изгледа да ће наша влада још неко време иродужп- ј ти досадашња ограничења пошто је штајнбуршка пијаца нретоварена свињама. Гласови. По страној штампи јављају се гласови о попуњењу унражњеног посланичког места у Атини. Као најозбпљнији кандндат, вели „П. Ло.јд," сматра се г. Чумнћ, негд. министар прсдседник, који се, вели, с још неколицином одрекао напредњаштва и г. Гарашаннна. Да ли ће то бити пстина? * Напрасно умр'о. Др. Хирш умро је синоћ нанрасно. Бпо је погпуно здрав и отишао да види једног болесиика. Прегледо га и седне на столицу да наппше рецепт, па тако и умрс. Јамачно је био удар калље у срце. ----- КРАТКЕ ВЕСТИ | — Изгредници 14. 15. Маја осуђени су: Један на 6 година робије уј лаком окову, један на две године, ј тројица на 6 месецн затвора, двојица на 4 месецн п 1 на два месеца. Сед морпца су ослобођени. * Мића Илић из Кремења, хајдук убијен је ово дана. Од 20. ов. м. локални саобраћај параброда пзмеђу Београда и Земуна трајаКе до 5 сахатп у вече. Д Минпстар просвете и црквених послова укинуо је досадашњу ломоћ од 20.000 дин. којаје сума давана на помагање књижевности. Да смо весели!

0 СРПСКОМ МАСТИЛУ Да бих олиеао какво треба да је ј српско мастило, нужно је да покажем какво се данас троши са стране. На ирви поглед пада у очи украшсно н вештачки насликано адјустирање самих боца, у којима се мастило уноси. Боце су често од фпног бе личаетог стакла и скупоцене су. Вигнетс на њима су нозлаћене. Неки запушачи су изрецкани, мал да нпсу вајарени. Као финс лутке сгојс у раФовима. Лаичко око мора да зањ' замакне. И ово украшено нпштавило наш свет обпчно плаћа за оваку ли ; тарску боцу 2 днн. — т Кад изручимо мастило, често налазимо трећину талога, а остало мастпло врсдп 40 пр. Кад боцу продамо те алу, ако је нисмо оставпли на тавану да сс разбпје, добнјамо јопх 10 или 15 пр., нозлаћену внгнету н украшен запушач смо, понишгили, и себе лишили осталих 145 нара који су већином отишли преко Саве п Дунава у неврат без пкакве размене. Кад би срећом ове боце, вигнете и запушачи бпли домаће рукотворине, онда бп њихова потрошња у овој земљи имала смисла, јер би

увелпчавала цпркулацију новца, и новац бп оетао у земљи. Према оваком стању ствари као што је, то са овнм нпштавпм украсима иде на то, да се нашп добродушнп нотронглчи тлаче и ексллоатишу, одузимајућп нарс за оно шго не требају, да их доцније немају за оно што ће пм требати. Поред овога постизава се и друга цељ. Кад око замакне п ноглед се заблисга, то често бива на рачун разума. С тога ретко лада човеку на ум, да у оваком расгголожењу брпжљиво испита оно што купује. Мало соI пажње локлања н на оно, што је написато у самоме шаренилу. Нпје дакле ни чудо шго сс још није опазило, пли се јолг ннје пзнсло на јавност, да су некс од тих вигнета снабдевене надписима, којима се мажу очи „те да се слепога дочепају џеча". Тако ћемо ту читати о нском амбулинском, антрозинском, антраском атраминском, талинском галусовим и ир. мастилу, У самој стварп већи део тих мастила ни су нпкад пи долозили у додир са овим скупоценим прпмесцима, но су проста аналинска нигросинскв и Фуксинска мастпла. Овпм пропзвољними неистинитимна зивнма хоће да забашуре лошију и непостојану каквоћу својих мастила. То је дабогме узрок, што но држ. надлештвима негодуј у на лнФерована мастила псују лиФеранте, који често и сами незнају што лиФерују, верујућ да је у боци онако мастшго, као што с поља ппше. Негодовање од стране чиновнпка иде тако далеко, да сами за своје паре кунују скупља а не боља мастила. Ако им се ново-купљено мастило у први мах п покаже да је боље, оно после неколико дана ностанс онако исто као оно пређашње. Леии сс око пера кочи се, час наппре у перу час иде нагло и пушта крмачу. Утире се носле 14—20 дана, тако да кад се знојавом руком иређе преко нанисано, оно се лепи испод руке п мрља књигу. С тога и млоге државне књиге ма да су неке готово калаграФскп смогрено и чисто нанисате изгледају, као да су оџачари имали посла по књпзи. Ова непријатна појава даје се са научног гледишта лако објаснити. Атраминске угљене боје са малим изузетком теже су у раствору оддистилисане и нсалкалпчне воде, које се обично узимају за Фабрпковаље мастилм- И по самом волумену овпх тела неможс снај аморФнп део, да је кохерентан, да нлива по води и да се држи у њој, њу саставља се у Флупд и таложп се, лако да се врло мало механично једини са водом. Да би ово јединење изиало за руком, треба п вода да је тежа и гушћа, те с тога се унотребљују примесци, који се са водом једине, као што су гуме, шећери, дексгрини и вегетабилпа туткала. То су дакле оне материје што производе сва она хрђава дејства која смо горе опазилн, и која недозвољавају да се мастило упије и споји у хартију, што очито доказује, да су унотребљене боје, бпле нигрозинске, анилинске и Фухсинске јеФтпне и неваљале. Истипа да има аналинскпх и ®ук сонских боја, које се лако расгварају у води и брзо се јединс са водом. Од ових се највише за мастило употребљују оне љубпчастс. Ну како су то отровне бојс, и од њих било смртоносних случаја НемачкоЈ, то је потрошња „виолетног мастила забрањена у млогим културним државама. Забрањено је то мгстило и са других разлога. Оно исчезава. Зависи само од тога, колико пма адкалија и клора у хартији, па да брзо нестане. А да љубичасто аастило ишчезава на сунцу и у светлости за 48 часа то је могао сваки да опази. Зна се још п то, да овако мастило нестати са хартије кроз неколако деценнја,па ма било и закдоњсно од сунца и светлесги. Замислимо сада нашу државну архиву, где се на чување остављају важна државна документа, уговори, тапије и пр. 'и наиисата љубичастим мастилом пг кад се после 20—30 година изваде празне хартије,, какво ће бити изненађење и запрепашћеност! С тогв и мислим да се обратим г. министру нутрашњих дела, да се забрани потрошња „виолетног" мастила. Јовин ДимиЛ (НАСТАВИЂЕ СЕ) . ј>!|^нГ Зулум Махмут -паше Бушат/жје, у Паштровићима 1785. нрилог к српској историји од ДИОНИСИЈА МИК0ВИЋ.А (наставак) XVI. На реду је да споменем светоуспенскп манастир Режевић јер је мој прсдмет при њему 'привезат. Али да краћи будем, иде ми у прилог и та : околност што већ у рукопису имам : оиширни онис овога манастира те ће поштовани читаоци можда до скора иматЈЈ прилике да с њим боље упој знају. Манастир носи своје име по, из првијех редака познатој нам ријеци Режевић, од које на јужној страни ! лежп далеко около по сата. Манастир Режевић нрипада к селу ј Катуну, а лежи на равницн иод главним нутом који води у Арбанију. Под ! овом равницом пукла низбрдица оки!ћена маслинама, смоквама, лозама п и прекостогодишњим дубовима: а такође овака и друга разна питома дрвећа окружавају манастир са све че тири стране. Народна традпција каже: да је на овом мјесту за доба српскога царства била угодна гостионица за путнике који су у Арбанију пролазили. У томе добу обичај је био, да свака Фамилија из околних села но неду носи на ово мјесго по један бокар вина, да би се путник свагда почастити могао. Овај бокар вина стајао је свагда у нарочито ограђеном од земље уздигнутом мјесту у данашњој манастирскеј авлији која данас служи за гробље манастирске ларохије. Одавдје је