Male novine

врдо ЛИЈС1Ш НОГЛОД НЛ ШИрОКО МОрС и околину. Пугници су и.мали обичај да се и даром захваде на части, а становници окодних седа помоћу тијех дарова саграде двије малс црквице у славу усненија пресвете Богородице, и у славу св. архиђак. СтсФана. Годинс 1714. нобјежс од туре ;ога коиа п:! херцеговачког манастира Косијерева нроигумам Максим, и настани сс у Паштровићс. Кад јс Макссим дошао у Пшитровипс, народ са свсштснством на челу нредложи Владици Данилу Нстровићу Њогошу, даповјери проигуману Максиму околна седа ссда ових црквнца аа духовно послуживање. Владнка се одозове њиховој жељн, а нроигуман Макетгм нобуди народ на градњу манастира. ТТрсдког 0. Максима нобожни народ тедваје дочекао, и благослово.м владикс Данила, п настојањем нропгумана Максима овђе се еазида манастир. Данашњн изгдед Ћелпја у тројическе цркве, заслуга је хваледостојног калуђсра т Гимптрија Перазнћа, архиманДрита. Кад је Махмут иаша с војском наљсгао оа манасгир Режевић, порунш га п онљачка до пајвише мјере!Касинје је маиастир више иута нон])аљат. Али за њсгов данашњи изгед и напрсдну упрИву нг.јвиша залуга припада споменутом Димитрији, Архимандрнту ко.ји му је у вријеме свог ирогнство из отацбинс. Измолно код Алекеандра I. Дара братскс Руснје и вјечну милост од 35 рубаља годишње а својим га неуморннм трудом за кратко врије.ме довео до угледа да је у заслузи за дркву н народ стекао пристојно признање норед својих старијих другова. Најновија припј)авка манастира Гежсвића пзвсдсна је године 1878, при игуману Василију Исразићу, данашњси архимаидриту ирасивичком, алисе овом поправком није доириннјело користи манастирској : јср је нзвсдена из дуга а ири томс похвалну бесједу не може добити ни сама радња! За сада нека ово будо доста рсчено о мом чвстом ностругу, опшир није читаће се, ако Бог да, у особи том опису. XVII. На источној страни манастира Гсжевића, около двадссет миииут даљине ле;!;н мало село; „Чамн до;" заиста цоложају слично имс. На источној му страни узвисили се кршевити брежуљцн обраслп дубовпма, а на западу нрострла се нод њим низбрдица у којој рађа врло добро впно; на сјсвсрној му п јужној страпн онет брежу.т.цп.

На сјевеЈ )ној страни села ниже даиашње црквице св. 0. Ннкодаја, бди зу воденог извора, зидали сељани, негде, како се мнелн, у шеснаестом стодећу, малу црквицу у славу иресвете Ттојице. Турци су и ову црквицу тако порушилп, да се у њој није већ нронојала света божанствена литургија. Од ње се н динас нрнмећују остатци. ИЗ БЕДА СВЕТА Принц Батемберг бив. бугарскп киез а сада грсФ Хартенау примљсн јс у аустиску војску у чин нуковника. Отншао 10 пјОЈО цаеу Фрањн ЈосиФу на аудијенцпју, па пос .тп своме драгунскем иуку, коме ће он од сада бити заповедник. Варшавски главни гувернер нздао је наредбу, којом се у нровинцнјама Волпнији, Подолнји пједномделу кијевске губерннје строго_забрањује подизање нових или обнавл>ањс стајшх католичкпх цркава. Многе су цркве; затвороне нод нзгевором, да су сгаре 1 и да бн се могле срушити. Доминикеици у Осгрову одагнати су под сличним изговором. Францусно-руски савез. Еиглееке новине јавл.ају да је руски шсф гла внога нггаба Обручев, којн сс сада налази у Парпзу, овлашћен да се споразуме с Француском владом о Формалном савезу нзмеђу Руспје п Француске. Нови бугарсни кандидат. „Вајниавскн нссннк" орган ђенерала Гурка, означује мдадога војводу зетскога, другоге снна кнеза Николе, као најновпјега кандидата руског за бугарски престо. Принц је даровит, храбар, енергичан: мллад је до душе — нма тек 11 година - али то нс би трсбало сметати избору, јо до његова нунолества могао би у њсгово нме владахи руски главнн новереник. СЖЕСИДЕ Коцкарни!4а у Монакову. „Журнал де Марсељ" доноси о коцкајшпци у Моиакову ове податке; „Основалац тс кецкарницо је Франсоа Блан нз Марссља. Кад је добио концесију да подигно коцкарннцу у Монаку, Монако јс бцло скоро нусго али романтично место са врдо пријатном климом. Даиашњи Монако подигла је сама коцкарнпца. Друштво коцакарске банке има ове нонокретности: касину Монте Карло, нозорпште, које је зидао чувдни Шарг Гарннје, „хотел де Бен", хотсл Париз," „кафану Париз"

вила Валет, Фабрнка стакла, „хотел Инглеска," итд. Рачунају, да ће друштвеио нокретно и непокрстие имаовина до истека концесијс износнти преко 100 милијуна дпнара. Концесија ће истећи 1913, год Друштво је основано на акцијама с каииталом од 20 милијуна динара. Акција нма 60000 а свака је акција 600 динара. Прошла годишња дивпденда износила је 160 динара или 32 од сто. књижшвно,ст Напредњачка Финансиска политика. По штамнаним званичним нодатцима. Београд. Парна штампалпја народнорадикалнс странке. Тако сс зове једна нова агнтацнона књижица, која нам је дошла до руке, н која служн као одговој ) на другу књнжнцу „0 Финансиском газдовању лнбсрала, наиредњака н радикала."

ДРУШТВО СВ. САВЕ ЗАХЗАЛНОСТ Паследнице иок. Симке Л. Мнлосавл.евићке приложило су на зидањо Светосавског Дома триста дннара. Управа Друиттва Св. Саве изјављује цлемснитим дародавкама усрдну захвалност. ДССБр. 1000 12. Октобра, 1890. у Београду. Председнпк Друштва Св. Саве Св. Нинолајевић.

1>ЛПГ;',!Ш1К

Друштаа Св, Саве Андра Ђорђевип ПОРУЕЕ УРЕДНИШТВА

Гос.н. В.хку Лејчоку у Јагодину, Нишу или гдо будо. — Штовани гоеподпно, Истекао јо рок г.ашем дугован>у, е. тоуа дае неодетупно молим да новац одмах нош/ћктс. Неучинитс ли то за шсет дана би'пу пјжнуђен да тражпм нанлату еудским нутсм, а суђеље би било на ваш трошак. Штампаппја „ С.чнљсво" ->■■ с- • КЊ-ИЖЕВНИ ОГЛАС

ПРИЈА ТЕЉИМА И ЗНАНЦИМА СВОЈИМ Вшно иаучника и кн.нжсвншса домаћих и иностраних тражили су н тражо мојс, поједино књпжовно радове, ;;ојн ночпњу од 1859 год., а ра-

ј стурони по разнпјсм часонисима; на, јкако немам засебнијех отиеака, иије сам пх могао задовољити. Та су потраживања учестала у ирошлој и овој години оеобито из Руеије; те је то ускорнло моју свадашњу мисао, да их прикупим и среди.ч и у засебним књигама шгампам, којнх ће изаћи од 6 до 8: у свакој најмање 15 табака. Прву сам књигу већ нриредио за штамну. У њој су: 1) МонограФИЈа манаст. Дужн н Тврдоша или Требиња у Херцеговини. — 2) МонограФија манаст. Житомишљића у Херцеговини — 3) Срнска онћина н српска нова црква у Трсту. — 4) Врањина у Зе| тн н крисовуљо на Цетињу. — 5) Прнмједбе на комонтар Горскога вијенца. — 6) Нрнказ Срнско-далмат. ; магазина. — 7) Бока и Зета. — 8) Морача п Оегрог у Дрној Гори. 9) ГеФорат о грађи за српску црквену псторпју и нмсну Црно Горо. 10) Биљешке о спјеву: Ктај!-а»'а Сеп§тс. — 11) Еиископпје: дабарска и зетска. — 12) Извештај о д р у г о м крштсњу Немањпну. 14) Извештај о иоријеклу кнеза Лазара. — 15) Извепгтај о смрти цара Уроша. — 16) Манастнр Доброн у вишеградској најхији. — 17 Српске сфрагистичке и хералдпчко старине. — 18) Добрушта | у Метохнјн. — 19) Крст архијеиискона Саве 11. — 20) Оцјеиа зборника аноотол. нравил. васољ. сабора н раснравс: Јерархпчки иоложај сарајевске мнтронолијо. — 21) Приказ Борграхово расправе о цару Душану. 22) Псчаг митрополијо врањннске. 23) Срнски манастим сп. Аранђол у Јорусалиму. — 24) Приказ дсла: Спољашњи одношаји Србије. — 25) Којлашин нриједјел н нлеме у Херцеговини. — 26) Приказ књиге (исправе нз нариских архнва) о занјери !јринскога н Франципана. — 27) Хумска (херцеговачка) нравославна еписконија. - 28) Приказ о старом гј)бу босанском. Књига ћо бити шта.мпана на лијепој хартији. Покрај уступка 10-те књиге биће свакојсму, који мн се одазове, усрдно захвалан. Цијена је књизн: 2 динара нли 1 Фор. Ђацнма у иола цијено, а сиромашњнма бесилатно. Имена уписника нека се шаљу управо нотнисаному у Биоград. Рок јс уинсивања до краја овс године. Ако уредништва српских и хрватскпх лпсгова објаве овај иозив, бићу нм врло захвалан. Биоград 15. октобра 1890 год. П. Дучнћ архимандрит

ПОДЛИСТАК КРВ1В& ГОД

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА. РОВА) НОБЕЛЕЖПО Пера Тодоровић

(161)

И доиста сутра дан на мојој се собн отворише врата, у невреме када се обнчно неоткирајт, и апсаиџија ме поава. Три четири корака н ја сам нећ био прсд »ратима к])аљена комесара. Уђох унут])а н нред собом угледах на сред собе сто, а за столом нознадо лице г. Мите Вожнћа, чонека с којим се још негде сусретао у овако исто неиријатном ноложају, т. ј. ја сам бно хапшео, а он као да је био међу ооима који ме хапсе. Сама појава овога лица непријатно ме дирну, но ја нисам имао кад да се њиме бавнм. На соби се товорише побочна врлта. и преда ме изађе

краљев ко.мссар, г. Ђока СтсФанонић. Ја сам дотле овога ј-осподина познавао само но имену. а по гласу какав је уживао у нашој странцс, ја сам га знао као евирепа човека. Нрема томе очекивао саи, да 1\е бнти груб нрама мени И донста, одмах чнм исусти прву реч г. Ђока, ја нидох да је љут, срдит, Но ои је говорио даље и на једа]!ед 'Н]!03 оиу н»егову ердшу, ја оназих да звучи једна чудна нота, која ме, у почетку кзкенади, но коју одмах затим познадох у првом емнслу њеиом. Јес, г. Сте .Фановил је био срднт али то је била срдња човека, коме је криво, комс јс жао што се нешто дссило ; човека који је готов од муке да занлаче, ште се све то тако десидо. Јсс, он се срди, он виче, али то он чнни од бола, што се то тако доси. Ето, такав утисак учиип нв мене г. Туока н ја занемих. Снремао сам се био, да на сваку оштрину комесарону одгово]>ни дуплом оштрином. Међу тим сад занемих п нисам умео реч ирословити. Ово јнто сам опазно код г. СтеФаиовића иоразило ме је. Међу тим г. Ђока;је продужавао. Чим се иојавио с врата он поче говор узвиком — „Штета! Грдна штета! Такав дар, та-

кве еиособности и сад ето мора да ироподне. ЈIогдедај га... младиК у најбољем добу, ал' која му је вајда сад... И тако је г. Ђока све даље н двље иродужавао у томе превцу. Рече ми, како је у мени ушао неки бес, иросто ннчим нисам био задово.љан. Напомену, како сам ја увек најдаље терао н увек био за крајње мере. Спомену н ово, какому је и сам г. Нашић говорно о мојој претераности; раче, како му је он, г. Ђока, једном код „Нарнза" пребацио, што онолико иретерујемо у лнсту, а г. Нажић да му је на то рекао: То видимо и мн да је нретерано, али шта ћемо кад Пера неће друкчије, а ми не можемо с хога да кидамо с њим; нама тај човек треба. Ношто се тако нзговорио, г. СтеФановић наредн г. БожиКу да отиочне испит. Ја сам одговарао кратко и потмулим гласом. Од дугога ћутања глас мн је био некако олабавио, Рекох да за буну пишта не знам, да на устанак нисам никог иодстрекавао, да с бунтовиицима никакве везе нисам имао; у онште, да овај бунтовни покрет нема ничег заједничког са мном. (нАСТАВИКЕ СЕ.)