Male novine

БРОа 317

ПОНЕДЕЉАК 19. НОВЕМЕРА 1890.

ГС-ДИНА III

ИЗЛ2Ш СВАКН ДАН

БРОЈ 10 П. Д. ПЕНА 8А СТРАНЕ ЗЕМЉЕ

НА ГОДИНУ . НА ПО ГОДИНЕ

30 динара 15

НА В МЕСЕЦА 9 „ Ш РЕТ1Т ЈОШЛ

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА —кч-— } Претплата из унутр. полаже се само код пошта

За Београд нема претплате - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ ——

ПиСМА П РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВЛАСНИКУ Г МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 6. Претшгата се прима код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На црвој страни од петитиог реда 20 плра дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин.

ПРВКШЕО ОТЛЈЕ 50 ПЛРЛ ДИН. ОД ПЕТЕТЕОГ РЕД1 тртфттш ЈикмЈмЛХхЈу мШ Л У Ха и

ОГЛАСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА

З а свако 0глап1ење плаиа се државне таксе 20 пара дин.

ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

КРАЉЕВ ЏЕП

Ј

Јаваљам друговима И иријатељима да сам се 13. овог месеца венчао у Паичеву са госпођицом Маријом Петровићевом из Паичева. Јован Р. Вуксановигћ 920, с - п. учитељ копривпички. Један нов ФИЈАКЕР (Фајтон) продаје ее у Гранд Хотелу.

917

2-3

-Ж*

*

%-г ■ж-х ■■ г* -8 'Ж-1 8-жт Требам двеста радиика ^ за туцање каменог шљунТ ка. Плаћа добра. Дајем и ^ од метра. Посао трајаће 4« шест недеља. Обратити се Кости В. РакиЂу Ћ уприја. 1 873 8-10 & У.?Ж*& " $-Ж—I-•%Нг Ј * - §-Ж—<» - 2'Ж■ ? "

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Адреса. Нацрт адресе одборске већине, коју је народна скушптина већином гласова без измене за своју а дресу усвојила, нредана је прекјуче г. г. Краљевским Намесниднма. * „П. Лојд.": јавља, да околина краљице Наталнје одлучно демантује ве сти, да је одустала од своје намере да скуиштини нодиесе свој меморан дум. Али се проносе гласови, као да су намесници попова саветовали краља Милана да поиусти у пптању саетајања краља Алсксандра н краљице Наталије, чиме би се, можда, мсморандум учинио излишним. КРАТКЕ ВЕСТИ # Румунски краљевнћ врагио се ово дана из Берлпна у Букурешт. < Дански краљевић отнутовао је ово дана са својом женом пз Париза. ^ Гдедстон је. изјавио да ће одступити, ако Пернел буде и даље остао вођа. • Дунав непрестано расте и већ је нека места понлавио у горњем наду своме.

.' ! Мнпистарство народне привреде дало је трговцу Перзоглији из Сиска новластицЈ' на 15 година за раздавање семења свидобубе с искњучивим правом да купује галете. * Под председништвом краљевскога намесника г. Јов. Ристића држана је нрекјуче у подне министарска седница. = Прексиноћ беше у минисгарству снољних послова уобичајено примање нредсгавника страних сила. ^ „Н. Дн. јавља да је г. Ф. Ла Ренотијер од Ферари, познати пријатељ нашега народа поклонио ово дана 200 дин. у злату сиротињи у Кладову, I а г. Б. Полак из Беча даровао је 1000 динара друштву сиротнс и нануштене деце у Београду. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Педесетогодишњница. Из Калаза у; будимској дијецеви пишу „Бранику" ово: — „На св. Димитрију ов. год. прославио је парох чобаначки г. Димитрије Милошевић р е т к у сла-1 ву, славу педесетогодишљег службовања свога као парох у Чобанцу. Слава је лепо прослављена и у црквн и ван исте. Парох пештански г. Сим& I Костић је елужно службу са паросима: калашким К. Николићем и номашким Ђ. Голубом за тим је било благодарење, на коме је после хвале Богу, парох С Костић са тонлим речима иоздравио слављепика, којије по том до суза тронут благодарио Богу, који му даде снаге да му се недесет година молити и служити може, захвалио се по том браћи свештеницима, а и многобројном народу, који су дошли да учешћем својим увеличају славу његову. — После св. литургије био је код слављеника обед, накоме беше нреко 20 званпца и ту је пало много лепих и родољубивих здравица. I Слављенику је сада 76 година. 1838. рукоиоложио га је будимски владика Иантелејмон Живковић за ћ ак она, а за презвитера га је руконоложио епископ Платон Атанацковић, тада ени| скоп будимски РОБЕСПЈЕРОВ ГОВОР 0 СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ „Малс Новине" биле су прве које ,су донеле вест, да радикална влада сирема нов ударац слободној штампи. Ова вес.' прилично је узбунила наше јавно мњење; овај глас нађе одзивау свима онозиционим листовима и влада беше принуђена, да у „Одјеку" „да објашњења" која бн умирила духове. И доиета „Одјек" изађе с одсудним нобијањем наших вести: ,.То није исгина, то су нрости но винарски гласовн, то спада у ред обнчних сокачких измишљотина" — тако је тешио „Одјек." И многи повероваше. И на свој етид морамо рећи, да смо и сами били ноколебани у вери. И ако смо знали колико врсде „Одјјекова" порицања опст смо се овдс за

неко време дали заварати. Највише нас је бунуло то, што смо знали да међу меродавним чињеницама има нонајвише новинара, људи који су годикама провели на листовима, л,уди који су чак и хапсу лежали за слободну Јдтампу. То нас је бунило. Чинило нам се неверица, да ти људи могу тако брзо заборавити што су још јуче проповедали. Ненуне две године власништва чинио нам се и сувише кратак рок, да се забораве сви разлози који говоре за слободну штампу, па да се постане црни реакционар. Но наша заблуда није дуго трајала. Сама влада нохитала је да нас из тога заноеа што пре тргне. Она је напечатала и разаслала свој пројект закона о штампи и ми смо с ужасом видели да је тај нројект у своме назадњаштву далеко надмашио и наше најцрње слутње. Влада нас је евојим реакционарством нросто запрепастпла. Овај утисак осетио се на целој опозиционој штампи. Сви листови доносили су своје критике на владин предлог. Видећи то ми смо сматралп да с нашом критиком можемо причекати док нредлог изађе пред скунцггину. Надамо се да ће иосланици радикални бар толико учинити да владин нредлог не нродре кроз скупштину и ми ћемо имати довољно времена да о њему проговориао за време самих дебата. За сад износимо чувени Робеспјеров говор о истом питању, које је он тако озбиљно, јасно и онредељено разложио, п које, без мало, има исту вредност, како за његове напредне сунлеменике, тако и за нас Србе, иа чак, ако хоћете и Хогентотс. Читаоцима, који нису иознати са великом Француском револуцијом и њеним главним личностима, рећи ћсмо да је Робеснјер у својсјјвреме међу јакобинцима заузимао тај положај, који данас, на нрилику, заузима Пашић међу радикалима. Исгина, озбиљног поређења између та два човека не може бити чак ни у врућици, али ииак за то главне тачке Робеснјеровс полигичке вере, више мање, подударају се са главннм захтевима програма ради калне странке, којој је Пашић тако случајно усео за врат. Робеспјер вели: (нАСТАВИЂЕ СЕ.) ИЗ БЕЛА СВЕТА Убиство у купеу. Ми смо већ јавили како су два нутнпка нађена мртва, у купеу влака, који је ишао од Варшаве сада нак доносимо неке нојединости о томе. На нрузи ВаршаваТоруњ, међу постајама Зовиц и Кутно, убијена су, ноћу између 8. и 9. ов. м., два нутника, но свој придици трговачки агенти, који су уза се имали око 65.000 рубаља. Обојица су дремушиди, кад су у њихов купе на једној постаји ушла два врдо пристојно одевсна млада човека. Кад је после нског времена дошао кондуктер нашао је купе сав крвл.у иснрекан и празан.

Темишварска лутриска аоера нриведена је своме крају. Суд јс осудио Фаркаша, главнога кривца у овој аФе рн, на 6 г. робије, на 10 год. губитак звања и 2000 Фор. глобе због преваре и подмићнвања. Главни саучесници: К. Собонић и Пишпеки на 6 година робије и 300 Фор. глобе. Телкешн је |осуђена на две године робије. ИнФлуенца. Из Печуја јављају, да | се у тамошњој околини инфдуенца све више шнри и да у многим случа чајевима наступа тиФозна грозница. : Шкоде су пода празне. Епидемија је ј ове године много строжа него лане. Далеко јој лепа кућа!

СМЕСИЦЕ Ново дело Толстојево. Ових дана изаћи ће у енглеском преводу ново дело гроФа Л. Толстоја, које је у оддомцима већ угледало света у једном угдедном енглеском чаеопису. Догађај се дешава у Тарсу, у Киликији. Јулије Јувенад, богат трговац и нроедављен еа свога богаства у окодини, живи неспокојно и сви му труди остају безузнешни у тражењу суштине среће. 11осле дугог мучења, Јудије усваја нравила хришћанства као правила живота свога, и тек тада налази тражено снокојство и срећу. Услед тога упнеује се у чланство моралног друштва, које је основао његов друг ПамФил. Цео интерсс нриповетке своди се на драму Јувеналове душе. И ту Јувенал гори на две ватре: с једне га стране буни и невесели ФилосоФисање некаквог доктора, који вели да се дужност и срећа налазе у друшгвеном животу, а с друге стране га норажава пракгичан пример друга ПамФИла, који нроноведа одрицање сопствености и одрицање лично према чему и удешава свој живот, осећајући частољубље само у животу и раду за другога, и у љубави нрема свима и свакоме. Јувенал додаси до тога уверења, да се треба одрећи свију предрасуда и нанустити сваки Фамидијарни осећај, већ треба тежити ка оппггем животу, старајући сс само за тековпну душевних блага. Тако исто ПамФид и његова жена Магдалена никада не губе из вида своје духовнс идеалс. Истој ириповетци додаје се продог, у коме писац води пренирку о нзнетој тсми са номенутим личностима. Привиђење у сну и суманитост. На варшавском университету 30 Авгуета ов. год. проФесор Понов држао је предакање о истакнутој теми. Намера му је била да поглавиго изведе сличност између тих двеју иојава. Сам предмет но себи је врдо важан, и не би згорег било, кад бн проФесор своје наводе том приликом ноткрепљавао ма ло јаснијим и јачим доказнма. Одно, сно привиђења у сну , нроФесор се иосдужио неколиким врло интерееним случајевима из чувеног Моријевогдела о сну. Тако, Мори је једном н е к о л и к о ноКи редовно у сну виђао неког непознатог човека особито ориги