Male novine

налае сиољашности и у врдо чудном оделу. И не номишљајући ко би то могао биги, Мори је држао на еигурно да има посла с предметом своје Фантазије. Али ускоро ое догоди да је Мори то исто лице срео на улици, и готово избезумљен ношао за љим, не би ли шго више сазиао о њему. Као ресултат те пратње излази то, да загонетни човек живи у јодној од оних улица, којима је он пре неколико година често нролазио, идући на лекције. Чудна појава! Ма да Мори у своје време није никакву нажњу обраћао на тога необичиог човека, инак је његова слика остала тако свежа у иамћењу Моријевом. И сад настаје нигање: откуда да се та чудна слика обнови у сну и каквом побудом ? И Морн то објашњава овако: На неколико дана цре тога виђења у сну, ,срео сам се за извесном нознаницом, с. којом сам говорио ноглавито о времену када сам давао лекције. Наравно, ве1И, п виђање овог чудњака на јави сиада у то време, као и још неки мањи и важни случаји, који су се морали ускоро на сну једновремено јавитн. * Мори нрича да је једном у сну, који је унамтио као какву јаву, водио разговор с неким лицсм о беемртности душе, нрибегавајући разлнчним ар ]'ументима. Кад се пробудио и размислио о томе, нашао је, да је оп заиста некад у самом себн водпо -гакву исгу нрепирку о истој теми. Другом нриликом нрисећао се Мори о томе: у коме је Француском денартману варош Мусидан. Али залуд. После извесног времена Мори у ену види свога иознаника, који му рече да је тек ирис нео из вароши Муседина. На иитање Моријево, познаннк је одговорно да је то главно место у дсиартману Дордоњ. Кад се Мори нробудпо после тога сна, загледао је у геограФски речник и вндео, да нознапик бол.е ту ствар знао на сну, него он на јави. Мори то узима као своје сопствено сећање на ф.акт којн је био заборавпо, само га је на ,сну метуо у уста другом лицу. Још вишс чудан пример саошнгио је Морију неки његов познаник. Проведавши нрве годнне детињства у околини Монбризона, исги господнн нијо за тим имао прилике у току 25 година да посети сноје месго рођења. Хотећи да освсжн уеломене милог детиљства, реши се на пут, пред нолазак енп ово: као налазп се у околинн Монбризона , у некаквом оближњем

месту где се сусреће саизвееним човеком, који му зна име и презиме и вели да је приснн друг његовог оца. И дивно чудо! Кад је овај за тим на јави, приликом путовања узгред евратно у то исто место, из радозналости потражио је човека, кога је на сну видео, и натаао га је, и све се савршено нодудара. само шго му се исти значајно старијим јавио у сну. * Један калуђер, којп је страдао од сомнабулизма, уђе једне ноћи с ножом у руци, у собу свога игумана, и не видев ни лампе ни игумана за нисаћим столом, разманс и удари три иут у постељу иетога, на се за тим врати натраг као бајаги задовољан. Одмах сутра дан калуђер долази игуману, како је уснио да му је он убио мајку, и да крвава сен његове матере излази из гроба и тражи да је син освети. За тим нрича како се решио да закоље игумана на спавању, што је и уЧинио, и тек по извршеном злочи ну буди се сав огрезао у ладан зној и благодарп Богу што је то само на сну бпло. 1 Он није знао, да јо учинно озбиљан нокушај убиетва!

ТЕЛЕГРАМИ Веч. Онамо су 15. ов. м. приспе.ш војвода Ђорђе и војвода Никола ЈГајтенбершкп. Лондон. Ирски вођа Периел присуствовао је ово дана скупу пернел итских посланн ка. Као што се чује, већина посланика је за Пернелево одступаље од вођства, но до гласања није дошло. Коначна ће се одлука донети тек сутра, пошто буду саслушана мшнљења и оннх чланова, којп се налазе с опе стране атланскога океана, у Америци. Цариград Новембра 15. предана је султану од снију цариградских ннђенијих Јермена адреса, која подносн султану знаке, највеће оданости. Букурсшт. Миннстри 1 Гавцеску и Розети дали су остаику. МарЈјиломан узима нринреду, Мајорску иросвету, Тријандафил правду, остали минцстри остају. Комора је изабрала Контакузена за пред-

I седника са 74 гласова, нротив Катарџије који је добио 45 и Др. ЈБраћана са 17 гласова. За потпредседнике изабранн су Павцеску, Пугор, Холбан и Саманеску. Лондон , Пернел је 16. о. мее. издао маниФест, у коме вели да сумња да ће његов останак ујавном политичком животу худити омролерим и ирској народној странци. Њу-Јорк.ЈХ илон казао је једном I репортеру, да Гледстон у својим рукама држи кључ ситуације. Днлон је околишно нризнао, да по његовом мњењу Пернел треба да одступи. Верлгш. Сем већ примљеног буџетског повишења, влада ће ових дана поднети парламенту тражење суме од 50 милијуна за набавку оружја и муниције. ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ За трговце. Од 13. новембра т. год. стуиила је у Живот иаредба београдеке царинарнице, по којој Деклеранти аналинске н Друге боје, отровних и лековнтих предмета, могу вршити ексиедиције увозне само но одобрењу цариника београдеког ИлИ његоног заступника. Вршење експедиција ове врсте не мон;е уз то да врши момак, помоћник или шнедигер собственика робе. Сам газда еспапа мора лично нредстаги царинарници са нријавом, или његов нуномоћник са ФОрмалниМ нуномо| ћијем. Ова мера строгости иредузета је : од стране царина])иице, с тога, што :је нрпметила да нска лица која имају дозволу на држањ.е н нродају овпх артикала, дају своје поднисе на пријавама и онима, којн иемају права да држе и продају отровне. артикле, те ее тиме очигледио изигравају иоетојећа закоиска наређења. Сем овога, како. дознајсмо, царииарштца је нашла пуга н начнна за контролисања, на гдс примсги печравилноет, чиопће предлог на иадлежиом месту, да се такоп лицу одузме то ндаво као несавееном п цоверења иедостојном трговцу.

ШАЛА И ЗАБАВА ј Пачелаик Секретару: Руаумете лп ви овај акт г. миниктров ? Секретар : (загдеда акт цодуже). Ие разумем. Начел : А би ли могли наниеати одговор на шега V Секретар: Могу, г. иачелник. •V; Отац: Ето видите, млади госиодине, имам три ћери, свака носи по 2 хиљаде дуката мираза и опет ие могу да им нађем младожењу, Млади гоеп: Ако хоћете евоја да уамемдве.

КЊИЖЖВНИ ОГЛАС Изашла је нз П1тамие „РАЧУНСКИ ЗАДАТЦИ' (с објашљењем) за IV разред српске основне школе по 111'ограму израдио К. П. учитељ Може се добити у књижарама В. Валожића у Веограду и Д. Валопшћа у Нишу. Ц кпа ,ти 60 ир . дин.

Изашао је из штампе: ПРЕГЛЕД Српских Лутриских 37» Обвезница о,1 1881 годиш Са овим садржајем : 1. Напомена. — II. У говој ) с зајму од 1881 год. — III. Закон о исплати унутрашњег зајма и реквизиција. IV. Правила о радњи еа нромесама.V. Текет обвезнице. — VI. План извлачења. — VII. План исплаћивања. — VIII. Текст купона. — IX. Извучене берије до 2 августа 1890 год. и — X. Расноред евпју еерија за пребрисавање. Књига је велика 3 штамнана табака а цена јој је 50 нара дин. (без поштарине), ко узме 10 комада добија једну на дар а препродавци 20%. Иоручбине нрима само издаваоц, Милија Јовановић, ппсар београдеке општиие. 7 ОДЕРШ Посеокено мојим бирачима у онругу иодунавсном и вароши Смедереву. Од Пере Максимовића АДВОКЛТА И ИАРОДНОГ ИОСЛАНИКА Цеиа пола динара.

ГЛАДАН САМ прииоветка Енрика ЈСастелнуова. С ТАЛ. НГЕВЕО НПКОЛА ШШЂ. (наставак) Дошавшп на брежуљак гроФица Лаура седс на једну мраморну клупуиузе Ђулијета између колена. За то времејс Марија, дадиља, отварала торбицу и извлачила из ње неке играчке: дветри шарене лопте од гутаисрке, једну локомотиву, која је, кад би се навила, могла трчати ио земљи нет минута, и једног са свим рутавог медведа с црвсним очима и уснама а белим и оштрим зубићима; грозну једну животињу, која се, навијена, усправљивада на задње ноге, зверала својпм страшним очима и отварала уста с некаквом бумбарском зуком, што је трсбало да иредстави мечје мумлање. — Хоћеш ли да се играш лонте с Маријом? — рече гроФица Лаура. Ђулијето махну главом да нсће. — Па зар ни с матером ? — нродужи она.

Н да би му дала добар нример узе лопгу својом ручицом и баци је у вис; алн, не могавши је ухватити, лопта паде иа земл.у и одекочи дватри иут од ње. — ДОхвати је, дохватп јо, — новпка гроФнца. Дечко се осмехну, лли се н пе помаче. Али прсвртлшв као какво размансепо детс изјаву жсљу да хоће да впдн локомотиву. И локомотива коју иави Марнја нокрете се с великим поносом као да ће да иде чак на крај ненознатог света; али ах! иашавши место глатког иатоса, који беше обична нозорница њених нокрета, земљиште носуто шљунком стаде се брзо климати и претурати. Дође ред на медведа, ко.ји с мрамориог седишта ноче ноказивати своје страхоте. У почетку је изгледало да Ђулијета забављају ти чудновати нокрети; али чим звер отвори чељусги нежни се живци његови иотресоше чудновато: он се повуче сав у себе као сензитива, затвори очи и плачући сакри лице у материно крило. — Метни оиет све ствари у торбицу, рече гроФица Марији преданим гласом. Три чстнри дерана што ее, усхићени толиким чудесима, бејаху зауставили да виде луди етрах Ђулијегов, не могоше а да не промрмљају: — Ох какав је носпанко!

За тим отпочеше трчати по хладњацпма, јуритн се по кривудавим стазама брежуљака, скакати са састављеним ногама на мраморна седишта и крити сс иза дрвећа, шалећи се и дерућн из свег грла, ГроФица их је пратила тужним ногледом обавијајућн око својих прстију богату гргураву косу свога детета. — Устани, устанн, Ћулијето, — рече му она после неколико тренутака тишине, — ружна се животиња повратила у кавез. Ђулијето нодпжо полако главу и погледа око себе. Очи еу му бнле још црвене. — Ох какво дете, какво дете! узвнкну мати с љубавничкпм прекором бришући му с образа две велике сузе. Па онда с несигурном трпљивошћу додаде: — Сад ћемо наћи нешто чега се нећеш више бојати. И узсвши из собаричиних руку кориу извади одатле два „тазе" хленчића и неколико дивних крушака, које су човеку мамплс воду на уста. ГроФица ољушти једну и иружи је Ђулијету, који је ирво нринесе жељно устима, задржа је мало међу зубима сисајући јој сок, а за тим је исиусти да падне. (СВРШНКЕ СЕ)