Male novine

Али ти што му тако обећавају варају га, ои од њих никад никакво добро неће видети. Све једно! Сељак нема уза се никога бољег, е тога идв уз оне који му првн приђу, па ма каквн били. * Ове мисли дођоше нам на ум, кад смо данас пријатељско прочитали писмо из Смедерева, у коме|нам један пријатељ јавља, како је ово кратко бављење Двора у Смедереву било од голема благотворна утицаја на цео онај крај. Колико је наш сеоски свет благодаран за и најмању пажњу , која му се укаже , то се лако дало видети баш приликом овога дворског бављења у Смедереву. Ово је можда први пут, где је народ, за владе краља Александра I., добио прилике да у својој непоередној близини подуже има свој краљевски Дом. Па како је то благотворно утицрло ! Понашање Њ. В. Краљице Матере оило је тако, да је њено мило име и име њенога узвишеног Сина за дуга времена остало неизгледљиво урезано у срцу онога народа. Шест недеља провео је Двор у Смедеревском винограду и за све то време није било дана, кад велики број болесника није добио и лекарску помоћ и лекове, а све о трошку њеном. У очи одласка Двора само, тога једног дана, било је од дворског лекара прегледано преко 250 болесника и сви су добили потребне лекове по наредби Краљичиној и о њеном трошку. За време бављења у Смедереву, Њ. Вел. Краљица обишла је многе сеоске куће по околним селима и многима је давала нужне кућевне ствари, које нису имали , као што су етоЛОКИ, Јииваиници ртгошг, »порп^ тивпв-п^ггто До сад су Смедеревци, кад им је требало масла, (путера) морали то набављати из Ковина. Да се не би чак и за то издавао новац на страну, Њ. Вел. Краљица далаје набавити потребне справе за спрему „путера" и научила је неке сељанке како се путер справља, те оне еаме могу сад подмиривати ту потребу. Једном речи, Њ. Вел. Краљица, за ово кратко време, најбоље је показала пут којим треба да пођв наше женско друштво, ако жели да истински помогне народу. Чланице тога друштва треба да се угледаЈу на своју високу покровитељку. %

ПРОГОНСТВО ПБРЕНОВИЂА ИСТОРИСКИ РОМАН —— (150) Пут у Царгирад И ажо ее Милош лвпо проводно у Цариграду, тако да би му се иилило и годнну дана остати, иаак дошао јв једаи дан, кад св ваљало кренути иатраг у Србију. Била јв већ дубока јесен, крај Октобра, ккд Милош заиоли дозволу од Султана, да се иожв вратити матраг у отаџбину. Султан одрвди опроштајну аудијендију где је ирема Милошу опет био исто онако предусретљив и милостив, као и на првом њином саетанку. Том приликом, иа растанку, Султан подари Михошу велику бриљантску *ве»ду ха кнегињу Љубицу, о којој јв чак и Султан знао, да је карактерна и одличва жена, која је својим јунаштвом и другим врлинама много припомогла да Милош изађе на ону висину, до које је доспео као кне* сриски. Сем тога Султан дарујв 22 ордена, које јв Милош имао да ра»деди првим својим доглавницима и

Њ. В. Краљ видео је како у селу Удовице сељаци тиквама заватају воду из отворена нечиста извора, где се и стока поји, па је наредио те је о његовом трошку озидана красна, величанствена чесма. У опште, ово бављење Двора у непосредној близини самога народа било је од неизмернв користи по овај крај. А приступачност и болећиво срце Њених Величанстава према сеоском свету и његовом мучном животу оставило је дубок траг у срцу народном, и изазвало дубок осећај народне оданости, која се неће скоро заборавити. * Све ово пак диван је наук за све оне који желе истински утицати на народ и помоћи му у његовој тешкој борби за напредак. Ваља првћи народу и искрено му пружити руку, па је онда сигурно да ћемо имати и његову оданост. ПУТОВАЊЕ РУСКОГ ЦАРА Берлин, 1. септембра. Овде се озбиљно мисли, да је пут државног канцедара кнеза Хохенлојеа до париеког посланика грока Манстера у Дернебургу код Хилдесхајма, у тесној вези с питашем, како држање да заузме посланик прнликом посете руског цара у Паризу. Париз, 1. септембра. Данас је била министарска седница под председништвом председнмка Фора, у којој су биди сви министра. Министар спољних послова Ханото опгаирно је изнео програм аа свечано* сти иоводом присуства рускога цара и царице, који је израђен по пројекту, кога је посдао покојни Добанов за живота свога. Даље је министар саопштио, да је по заповести цара Николе гро® Бенкендор® отпу* товао у Петроград, да поднесе цару програм на коначно решење. Ово су у гдавном утврђене тачкв програма: Руски цар и царица с великом кнегињом Одгом """""ј • "— —— —- *- - Ш ол & јши . Фоанцуска ескадра изаћи ће на сусрет „Поларној звезди", која ће се усидрити на арсеналском кеју. Председник Фор, министар председник Меден и министри Ханото и Бенар дочекаће руска Ведичанства на пристаништу. После подне биће смотра ескадре. У вече даје председник Фор ручак у арсеналу. У 10 сати у вече царски супружници и председник Фор полазе у Париз, где стижу 25. ов. м. у 10 часова пре подне, на миетску жељезничку станицу. Царека Величанства упућују се кроз авни будоњске шуме и едисенскопоље у руско посланство. Царски супружници бавиће се у Наризу три дана. Истога дааа по подне биће посета и званичан дочек у едисејском дворцу и руском посданству, а посде тога ручак у едисејском дворцу. У вече је гада-представа у опери. 26. еептембра пре подне руска Ведичанства прегледаће »намв> оним ведикашима српским, које сам он (Мидош) ода* бере као најдостојније. На јаде, међу те великаше Милош није био уврстио Тому Вучића Петришића, а то је дало повод големој расари измеЈђу Милоша и Вучића, распри која је била од недогдедних посдедици и која се нај*ад несретно свршила »а самога кнеза. Тако је овлј један орден постао најближи повод за свађу, из које је никдо *ло, које је кроз дуг низ година потресало Србију. Тако често и мадене ствари бивају повод великим обртима нсторискин, кад већ једном сазру околностн и прилике »а то. У новембру месецу Мидош се врати у Србију; путовао је сувим и његов пут био је повод за нове свечаности н прославе, о којнма се у службевим српским новинама иисалс на дуго и иа широко. На међама Србије Мидеша дочекају миогобројне гомиле народа и исасланици из многих крајева. Народ се искрено и истински радовао, што у својој средиии опет вили свога књзза, после тешких сумња и страховања, који је имао због његова далека пута у тућу и у турску земљу. Ту своју радост народ је иска*ивао не само у дочецима, клицању, слављењу и певању песама, од којнх су многе баш иарочито биле спеване за ову свечану прилику, већ кнез буде обасут и многобројним покдонима, који би за каква обична човека саста* вљали читаво богатство.

нитости у вароши, после подне посетиће седницу Француске Академије и општинску кућу а у вечв ће присуствовати представа у Француској Комодији, 27. октобра пре подне посетиће Ј1увр, а затим ће отићи у Версаљ, где ће доручковати и у кристалној дворани дворца држати пријем, после чега ће прогдедати дворац и Тријанон. У 5 часова по подне враћају се у Париз. У вече је свечаност на Сени и ввлико осветљење, 28. септембра биће по свој прилици ведака војена смотра у Шалону, одакле ће руски царски супружници отаутовати у Дармштат. НЕМИРИ У ТУРСК01 Беч, 1. септембра. У данашњем броју своме, „Фремденблат" напада на гласовв, које су пронеди енглески и немачки листови, да се силе озбиљно »анимају питањем о свргнућу Султановом. Именовани лист не верује, да се оваке авантуристичке мисли могу озбиљно премишљати у круговима, који су бдизу енглеској влади, и веди, да нико неће веровати подметањима таквих намера кабинетима на контииенту. Цариград, 1. септембра. ,Пол. Кор". јавља: Ових дана почели се проносити гласови о скоро] кризи великовезирској и међу кандидатима именује се и бивши војени заповедник на Криту, мушир Абдулах паша. Али дипломатски кругови не покдањају велике важности овим гласовима, односно евентуалности назначене промене. Берлин, 1. септембра. „Пост" јавља из Цариграда: Руски цар је преко поеланика честитао Судгану, што је срећно покорио буну, коју су инсценирали јермвнски нихилисти. „Пост" верује у тачност ове ввсти. Цару су одвратне све нихилистичко анархистичке мутљавине; а осим тога Руси по највећма мрзеЈерменску нацију, која је некада руским властвма задавала грдна посда, те су тек с највећом безобзирношћу могли да је умире. Овом приликом „Пост" одлучно протеетује нротив јерменоФилске пропаганцв пастора Ленсијуса и његових једиомишљеника. Именован лист пита, да не мисли почем Немачка, да због Јермена мобилизује некодико војених корпуса и да пошље ратне бродове под Цариград. Не треба ићи за Енглеском; енглеско пријатељство према Јерменима ИСиа пнтгог№ алјодничлтл: хг ВД«»1НЦЦ ОДуШвВЉвЊвМ; осим тога биди би на коцки важни интереси Немачке у Турској, треба се само сетити анадолске жељезнице. Атина, 1. септембра. Страни посланициу Цариграду, жељни да ее што нре нодмире најнеопходније потребе Крита, упутили су питање хонсудима у Ка* неји, које би мере, по њиховом мишљењу, требало по најире предузети. Консули су се посаветовали с ђенералним гувернером, па су јавили посланицима, да се на првом месту ваља ностарати за подмирење финансијских пегреба Крита и предложили су посланнцима, да Порта исплати половину деФицита критеког од последњих година, који њој, Порти, иада на тврет, те би се тиме могди покрити најнужиији и»даци текуће године. Оснм тога хришћанеки и мухамедански чланови критске народне скупштине овлаПраћен тако гомидама одушевљена народа и беабројним даровима и покдонима, *а које је требало спремити нарочите возове да их поиесу, кнеа Мидош стигне у своју престоницу у Крагујевац, сретан ■ »адовољан, још боље утврћен у својој ранијој мисди, да Србијом треба да управља једна воља и једиа чврста рука, и да је то *а те придике најбољи облик вдадавине какав се у Србији може извести, с коришћу »а народ и без ведиких потреса »а стање које се »атекдо. Милош јб и детде »нао да титуда српског кнеза много вреди, ади тек овај пут у Цариград уверио га је, како је велики »начај и угдед што га на стр&нш има вдададац Србије. (идетАВии* ек.)

НАРОДНО П030РИШТЖ Уторак 3: Годенове жА®рм, комедија^— водвиљ у три чина, написао Морис Ордоно, превео е француског Душан Л. '„Ђокић. Четвртак 5: Бертраах Морнар, драма у пет чинова, написао Жо »еф Бушарди, превео с пранцуског Мидан Љубибратић.