Male novine

кратске странке Христу Филипова. Изборни проглас цанковиста означује овај споразум к»о сраман. (од 18. фебруара) СОФНја. На јучерањем избору за собрање изабрано је де сет соцојалиста у Сливену, Јамбону, Провадији и Павликени. (Лепо иде браћи Бугаримас оволиким социјалистима у Собрању. Ур. „М. Н." ОДГОВОРИ — РАЗГОВОРИ Мустра. Дао му Бог, али му ево не дају ђаволи!... Човек добио главни згодитак од 80.000 дин. у злату, али ево скочили нељуди и анатемњаци да му тај добитак отму, или бар да га с њим поделе. Срећом тих неваљалаца, господин који је добио тај згодитак потревио се миран, благ, тих и разложан човек. Чисто с анђелским стрпљењем, он скоро пуних 5 месеци мирно гледа како се с његовим нај светијим правом тера читава бестидна трговина, шега и комендија, и како се разним ујдурмама и ФалсиФикатима ствар развлачи у бескрајност. Код његовога светог, као сунце јасног и непоречног права, он скоро пет пуних месецч трпи бестидне злочиначке уцене и дрска очигледна изигравања закона; мора да иде по судовима да се парничи, да лепи марке, да узима адвокате уопште, да зубима и ноктима брани своју богодану својину, која је и по људским и по божјим законима само његова и коју би требало да му је сам закон најодлучније узео у заштиту, одмах при првом покушају грабљиваца да на њу насрну. Јес, срећа је и то голема срећа тих неваљалаца што је Витор Ћурчић овако миран и хладан човек. Иначе да су ее ови неваљалци намерили на мало друкчијега човека, на човека оштрог, бујног, плахови тог и више осетљивог, на човека који никоме не да да с његовим светим правом тера шегу и комендију, ти би грабљивци одиграли мало друкчију игру и имали да издрже такву ватру,

Како се љубав г ђе П. огледала само у патњи онога ко се њоме заносио, отпочела је своја каћиперства пред самим својим драгим чедом. Јер њој је било стало до обожавалаца таман толико исто колико и до својих лепих хаљина; а муж јој није могао накнадити онолико колико је од својих дра гана добивала. Због тога је онај Корзиканац Ђангети из царске гарде довлачио у дућан лепе праље своје старешине ни мало се не бринући о љубави свога пријатеља. Тако известан гардијски официр по имену Р, подлије воду Корзиканцу исто онако, како је овај избио из седла Цветка. Али се Корзиканац није на то љутио као ни прљави муж. Али није тако било у души

како им никад више не би на памет пало да кидишу на туђе главне згодитке и да кајишарлуком лове срећу по свету. Али њина је велика срећа и у цркви треба да пале велику свећу Ћурчићу за здравље, што се тревило те је он овако миран и стрпељив. Па место да су му захвални за то, главни кривац Попадић још се причуђа што Је Чурчић и сада после петог враћања ствари суду јавно исказао своје чуђење заовако беспримерно одуговлачење ствари. И тај јунак истиче себе за углед и мустру! Ето како он мирно и хладно чека. Атагирао човек на туђ главни згодитак! Скрпиосбрда с дола читаву хрпу некаквих уверења, изјашњења, поравњења, уступљења и другога зеља које нема никакве везе и односа с главним предметом о коме је спор; све то чова сручио пред суд, па сад ко вели жваћите, расплећите, ватајте му краја и рачуна, а ја, ето, мирно седим и чекам да видим шта ћете најзад учинити. Дошао зликовацда опљачка туђ дом. Да би своју намеру што лакше извршио, скројио план дакућуупааи, па у оној забуни док други гасе да ако он уграби згодан тренутак и макне што је каумио. И гледајући укућане како се труде да пожар погасе, зликовац их кори: а шта се ви толикооба дате, видите како ја мирно седим и чекам, атоје стога што ми је мирна савест! Таку слику представља нам сад насртљивац Попадић са својим друштвом. Атагирали људи на туђедобро, па ако што отму: берипат верен а ако ништа не угрбе ништа и не чини. И сад се они причуђају како то није и г. Ћурчић тако миран и равнодушан као они?! Зацело примерни неваљалци, достојни да послуже као мустра! Но свему има краја, па ће се јамачно једном и г. Витору Ћурћићу досадити да овако мирно гледа шта се с његовим

Цветковој, јер је одиста заносном љубављу волео своју драгану. И јадник није дуго чекао на недаље, које су му зацр ниле дане што их је провео у улози другога мужа. Једнога дана, баш када се он препирао са својом каћиперком, што је једнако нала зила задовољства у његовим срџбама, прођепокра) њихЂшгенти. И ако је видео Цветка Корзиканац се не устави; а лепа праља стане из дућана махати рукама за њим, јер јој се прохтело да што јаче надражи своје драг чедо; па најзад повиче: — Што си се ти толихо понео?! А зар нећеш свратити на пољубац? Цветко на то јурне на дућанска врата као бесан, али се

иметком ради, и онда ћемо Ј *амачно имати и да чујемо и да видимо мало друкчије ствари, но што су били његови досадашњи мирни и скромни протести и апели на правду.

ШЗОГРАДСК! В1СТИ Одликован. У знак Свог Краљевског благовољења и признања, Њ. В. Краљ благоволео је одликовати орденом Белог Орла петим редом: архимандрита Венијамина, чланауправе царске Лавре Хилендара у Светој Гори. Сввчано благодарењв. У сла ву н част проглашења наше миле Краљевине, Управа општине српских Мојсијевзца држаће на дан 22. о. м. у 3 часа по подне свечано благодарење у својој старој синагози. Извозна Банка испослала је за Берлин један вагон живе живине, коју ће за време пута хранити и појити нарочити пратилац. Ако ова пошиљка покаже добре успехе, онда ће Бзнка чешће вршити оваке пошиљке. Исто је тако Банка пре неки дан послала први транспорт јајаза Лондон у једном комплесном вагону у 106 сандука, сваки по 1440 комада (свега 156. 40 комада) и према вззи, коју је Банка постигла с Фирмама налондонској пијаци, слаће и на даље сваке недеге по два вагона. Одобрена женидба- У начелу је одобрена женидба пешадиј • ском поручнику Кости М. Марковићу, а коњичко-артилериском поручнику ЛазаруЛазићу с г-цом Роксандом, ћерком Vроша Грабовца, среског начелника. Постављен. За благајника мин. унутр. дела постављен је Мијаило Д. Павловић, виши ин тендант друге клаее на расположењу, са годишњом платом од 5500 дин. коју је до сада имао. Полицискиуказ- Постављени су: за помоћника прве класе начелства округа поцринског, ТеоФИЛ Максимовић, члан прве кл, управе вароши Београда, по потреби службе; за чланове прве кл. управе вароши Беобрзо прибере па рече евојој драгани; — Вратио сам се и после твога лудачког зачикавања, јер бих иначе морао ошамарити Ђангента, кога презирем из дубине душе толико исго колико и твога мужа, јер се и он удружује против мене у про даји твога грешног тела. — Данас ти нешто необично лете на уста све лепши и лепши изрази, одговори г-ђа П. као запета пушка, а у сваком јој је одговору било хИљада зољиних жаока, намештених да што јаче узбуне његову суревњивост. Ако си се вратио у намери да ме вређаш, слободно ми можеш показати леђа. — Ни корака ее нећумаћи, повиче потпоручник стискујући зубе, ни корака, велим ти,

града: Ђорђе Стојановић, помоћник прве кл. начал. окр. београдског, и Јевђеније Марковић, управ. прве кл. беогр. казн. завода, обојица по потреби службе; и Драгутин Гавриловић, помоћник прве кл. начел. окр. нодринског, — по молби; за помоћника прве кл. начелства округа тимочхог, Милан Вукићевић, члан друге кл. упр. вароши Београда; за начелника прве кл. среза белопаланачког, окр. пиротског, Коста Петковић, начел. исте кл. среза тимочког, по потреби службе; за начелника друге кл. среза тимочког, округатимоч* ког, Петроније Ш. Јовановић, начел. треће кл. среза белопаланачког, окр. пиротског; за секретара прве кл. начелства окр. крушевачког, Мијајдо Гачић, секретар исте кл. начел. окр. крагуЈевачког, по потреби службе; за секретара прве кл. начел. окр. ужичког, Тома Игрошанац секретар исте класе начелства округа крушевачког, по потреби службе; за секретара друге кл. начелства окр. крагујевачког, Милорад Бресјанац, секретар исте кл. начел. окр. ужичког, по потреби службе; за секретара друге кл м челства окр. моравског, Драгољуб Марковић, писар прве кл. среза трстеничког; за писара друге класе среза трстеничког, округа крушевачког, Тихомиљ Петровић, писар друге кл. лозничког првостеп. суда — по молби. Испитни одбар. Зачланове испитног одбора, пред којим ће пријав љени кандидати полагати државни технички испит, министар грађенина одредио: за грађевинско-инжињереку струку г, г. Милана Милашиновика, Николу И Стаменковића, Милутина Ј. Божића Милана Капетановића иКосту Н. Живковића: за архитектонску струку г.г. Милана Милашиновића, Светолика Ј. Поповића, Андреју Ј. СтеФановића, Милорада Рувидића и Драгутина Ј. Ђорђевића; и за машинску етруку г.г. Милана Милашиновића, Светозара Ворића, Владу Тодоровића, Јоду Станковића иМилорада Рувидића Испит ће се полагати по програму, који је важио и за прошлу годину. Ред полагања испита утврдиће одбор. Отпутовао у Ниш Г. Јова Авакумавић, нар. посланик отпутовао је јутрое за Ниш

јер знам да ће ти вечерас доћи Ђангвнти е његовим официоом. — А што се то тебе тиче? одговори му каћиперка. Ваљда ти ниси мој муж, коме би било у дужности да мотри на моје вдадање? Гледај ти свој посао, а ништа се не брини о мени. Овом би се приликом лепи Цретко морао згадмти на ову жену због ов&кве њене безочности; али је њоме био и сувише занет. И одиста се могло рећи, да Цветко вИше није припадао себи, већ овој чаробници, Место да га овакве њене увреде што јачз приберу, оне су га све ниже обарале. Стога су му очи биле пуне суза кад јој је одговорио: (Настлвиће св)