Male novine

ком г. Световарем НешиКем, издвојио се и зауставио се десно од трибине. За овим је настало деФиловање моравске дивизије. Напред јахао је на своме красном белцу командант моравске дивизије, ђенерал г. Божа Јанковић, са својим штабом. За њима су наступале трупе моравске дивизије и то прво пешадија оба позива, па пијонери, па болничари, па артилерија — коњица је осгала за последак, да се појави заједно с коњицом тимочке дивизије. Ове трупе водили су њини дотични команданти, који су јахали напредпред својим одредом или марширали пред њима, пешке. У пешадији команданти до команданта батаљона закључно, јахали су, а командири нижих одреда — чета и т. д. ишли су пешке. ДеФиловање пешадије отпочела је I пешадијска бригада I позива, са својим комаедантом п.пуковником г. Љуб. Милићем на челу (замењује оболелог пуковника П. Бојовића). Напред је ишао I пешадијски пук „Ењаза Милоша Великог" а за њим II пешад. пук „Књаза Михаила". За овом првом долазила је друга пешадијска бригада I позива, у којој су III. и XVI. пешадијски пук, а за овима марширао је XXXII пук „Царице Милице" II позива. За пешадијом долазила је прва пијонерска чета и моравско -телеграФСко -сигнално оде љење, а за овима моравска болничарска чета, пред којом је јахао њен командир санитетски п.пуковник г. Др. Р. Сондермајер. Пошто су ова одељења промарширала, настала је мала почивка, да би ове предње трупе могле подаље одмаћи, јер је сад за њима наступала артилерија у касу. Прво се појавила брдска батерија натоварена на коње и промарширала је кораком. За њом је наступала у касу моравска артилеријска пољска бригада, коју сасгављају два артилериска пука, први под командом мајора г. Д. Киклића, а друга иод командом мајора г. С. Стајевића. У овом се пуку налазио и један хаубични дивизијон. Свом овом артилеријом командовао је пуковник г. Јован Маринковић. Овим је завршено деФиловање јужне војске — моравске дивизије (сем коњице), а затим је настало дефиловање северне војске — тимочке дивизије. Напред је јахао командант тимочке дивизије, ђенералштаб. пуковник г. Вук. АрачиЖ, са својим штабом. За њим је наступала пешадија тимочке дивизије и то прво VIII. пешад. бригада I позива, под командом потпуковника г. Косте Јокића. Ту су се ређали пукови један за другим и то XI. и XIX. цук осме бригаде и XV. и XX. пук десете нешадијске бригаде ирвога позива. Затим је наступила пешадијска бригада другога позива, под командом инжињерског пуковника г. Свет. Исаковића. У овој бригади били су XXXI. и XXXV. пеш. пук. За пешадијом, као и код моравске дивизије, наступала је ирво тјонерска чета, са телеграФско-сигналним одељењем па онда болничарска чета, пред којом је јахао њен командир, г. Др. Благоје Николић. За овим је настало деФиловање артилерије. Тимочка пољска артилеријска бригада као раније и моравска артилерија промарширала је у касу, под командом арт. пуковника г. Симе Рашића. Овим је завршено деФиловање северне војске и сад је имало да наступи деФиловање целокупне коњице, где су биле прикупљене читаве две коњичке бригаде и то: прва коњичка бригада под командом п. пук. г. Обрена Миливојевића, као коњица јужне војске, и друга коњичка бригада под командом п. пук. г. Јов. Вељковића, као коњица северне војске. Ове две бригаде састављале су коњичку дивизију којом ја командовао пуковник г. Кумримћ. Коњица се појавила у даљини у смакнутом поретку и кренула се у малом касу, али што се више примицала, кас је бивао све јачи. Поред Њ. Величанства коњица је продеФиловала у крупном касу и дивном поретку и ако су јахачи муку имали да уздржавају своје бујне коње. За коњицом прогала је артилерија подофицирске школе, а затим једна коњичка батерија под командом капетана г. Мил. Миловановића, чиме је овај свечани преглед трупа завршен. При пролазу трупа и команданти јужне и северне војске и сви други команданти већих јединица одвајали су се и заустављали се на ономе истом месту, где је био и управник маневара, ђенерал г. Цинцар Марковић и одатле су проматрали пролазак својих трупа (бригада и т. д.). Тако исто на челу сваког пука била

је пуковска музика, која се по проласку испред трибине одвајала на страну, ту се заустављала и свирала је парадни марш за време проласка својих трупа, а затим је уступила место другој музици следећега пука. При деФиловању коњице коњичка музика свирала је галоп и дивно је било гледати под конац праве редове коњичке, како у напону снаге вијоре један за другим, одржавајући непрестано прописно поравнање. По свршетку деФиловања издвојио се доста знатан део коњице, који је извршио бојни напад у југо-источном правцу и зауставио се пред Краљевом трибином, поздрављајући Њихова Величанства громогласним: „Ура!" „Живели!" Његово Величанство одазвало се са „помози Бог јунаци!" нашто је одјекнуло бурно: „Бог ти помогао, Господару". Овим је завршено Реви на Сикиричком пољу. 0 целом овом деФиловању војске може се дати само један суд — да је било изврсно. Пешадија је дивно корачала и нарочито је милина било погледати војнике другога прзива, који су јуче оставили плуг, како дивно и војнички поносно марширају, као да су сад из касарне изашли и као да су јутрос одморни на параду дошли, У опште, на целокупним трупама није се опажао никакав умор, и ако су на овај преглед дошле после не::олико дана врло заморнога и непрекидног рада, који чак ни ноћу није обустављан. Артилерија је деФИловала тако, да су и точкови и топови увек били у потпуно правој линији и ако се јурило касом. Овај дивни поредак не само да би задовољио стручњаке у овоме послу, већ је он учинио утисак чак и на саме просте гледаоце из народа, који су ту били прикупљени у масама и који су 'правили своје ласкаве примедбе на пролаз војске, о чему ћемо нарочито проговоритити у засебним белешкама. После свршеног прегледа, била је уобичајена стручна критика целокупног маневарског рада под председништвом Њег. Вел. Краља и уз учешће Команданта Активне Војске, г. МинистраВојног, одређенихсудија и свију команданата маневарске војске до мајора и ђевералштабних капетана закључно. Ова критика трајала је скоро три пуна сахата.

По томе настао је ручак припремљен за више стотина, где је Њег. Величанство, почастио своје ОФицире, учеснике маневара. Том приликом командант активне војске, управник маневара, ђенерал г. Цинцар -Марковић, напио је у име војске топлу и дирљиву здравицу Његовом Величанству на што је Господар одговорио красном и значајном наздравицом српској војсци и њеним старешинама. Обадве ове здравице донећемо у потпуности у једном од наших првих бројева. ПОГРЕБ ЕМИЛА ЗОЛЕ (Телеграфокв извештаја од 22. септембра) Париз. Сандук са посмртним остацима Золиним претворен је данас пре подне унет је у ходник куће, који је претворен у капелу погребну. На сандук су положени многобројни венци, међу њима Драјфусове породице, Кадамаса и Шерер Кесгнера, синдиката иностране штампе, руских ђака, француско-италијанске лиге и многих иностраних листова. АлФред Драјфус предао је велику киту цвећа, на чијој је пантљици био натпис „АлФред Драјфус Золи". Још од подне Је грдна навала света око простора који је полиција затворила. У 1 сахат је сандук метут у мртвачка кола. Војска је одала војне почасти, пратња се кренула, а сви присутни скинули су капе. Прозори суседних кућа били су начичкани светом. Време је лепо. До сада се ништа није десило. — У свима улицама, кроз које ће проћи пратња, прозори су начичкани светом а тротоаре је заузела огромна множина света, који је потпуно миран. На тргу Трините и тргу Клиши скупиле су се депутације с венцима. У 1 сах. и 20 минута пратња је стигла на гробље Монмартр. Кад су носиоци венаца пролазили трг Клипш, искупљени свет их је пријатељски поздрављао, али без и једног гласка узвика. На целом путу свет је скидао капе. Свет који је стајао иза полициског шпалира ћутао је. Републиканска гарда изишла је с оружјем. Пред отвореним гробом искупили су се око сандука пријатељи и чланови породице покојникове, после чега је министар просвете Шомије у сред највеће тишине држао посмртну беседу. Он те у свом говору нагласио, да је Золина смрт у целом свету изазвала опште осећање болног изненађења, да је Золину смрт нарочито осетила Италија, с ко-