Male novine

јом је он био везан порекдом, и да га је италијански министар просвете Нази молио да пред сандук покојников изнесе поздраве његових земљака. За тим је министар хвалио писца Золу, чија је главна брига била да сврати пажњу ва беду и који се није бојао пркосити •ерџби, перфидији и мржњи, те да брани ствар која му се чинида праведна. Пошто су говорили још Хермант и Анатол Франс, леш је положен у гробницу. За тим су полагано деФиловали пријатељи, званице и изасланства поред породице Золине и свет је отишао с гробља, а није се ништа десило. Кад је Жоре с неким својим пријатељима пошао с гробља. свет му је чинио овације. Жоре се упутио на трг Бланш да би избегао овације и отуда се одвезао колима. Париз. Изасланства су улазила на гробље по три групе. И покрај предузетих мера, ипак је на гробљанским вратима понекад било гурања и свађе. ЈКад је сандук скинут с кола, метнут је на носила а преда њ стављен венац породице Зодине. Али се венац морао уклонити, јер је свет појурио да с њега кида цвеће за успомену. Скоро бескрајно продажење покрај сандука и породице Зодине извршено је без икаквих дога^аја. Само кад су продазили Пикар и Лабори, чули су се поједини узвици: „Живео Пикар! Живео Лабори!" Изасланства, која су пролазила, полагала су на ковчег или венце или ките цвећа. Жаоги су л,уди били са же■нама. Многи су од њих узвикивали: „Част и слава Зоди, апостоду правде!'' Продазиле су и многе Франмасонске доже са својим знацима. Пошто је довршено пролажење, Золин је леш сарањен у привремену гробницу. При подаску с гробља свет је поздрављао и Ренака и Вогана, те га је полиција некодико пута морала позвати да се разиђе. Светје оддазио подагано, а ништа се није десидо. Пет особа су ухапшене, ади су три пуштене кад се утврдило ко су.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Резолуц,ија Народ. Странке. Посланици народне странке на сабору Хрватске и Славоније, држали су у прошли понедељак своју конФеренцију и у ствари арнаутдука у Загребу донеди су ову резодуцију: 1. Народна странка прожмана осећајем слоге између Хрвата и Срба, осуђује нај-

одлучније демонстрације и изгреде, који су почињени против Срба 1., 2. и 3. септембра п. н. Верна својим традицијама и чувајући државоправни базис земље, одбиће народна странка све нацадаје и дражења у том правцу, па ма с које егране она долазила, гледаће да у даљем политичком и уставном раду спречи могуће штетне последице немилих загребачких догађаја и да уклони свако мућење одношаја између браће исте крви. 2. Како част народна захтева, да оштећенима буде штета надокнађена изјављује народна странка, да ће она за љубав слоге и у интересу земље у сабору краљевина Хрватске, Славоније и Далмације за то гласати, да се надокнади штета оштећенима. 3. Народна странка, осведочена, да влада Његове Екселенције бана — који ужива поверење странке — разуме и да ће бити кадра, мир и ред у земљи да одржи, очекује од свију чланова, да ће речима и делом у интересу земље у једнаком интересу Срба и Хрвата за тим настојати, да се немили догађаји у Загребу, што је пре могуће, у братској слозг забораве. ТЕЛЕГРАМИ (од 24. сеитембра) Берлин. Из СоФије телеграФишу „Фосовим Новинама" : Овације становништва грофу Игњатијеву трајале су у суботу и недељу. Многи лисгови доносе одушевљене поздраве. Маћедонци су употребиди бављење грофово у Софији за своју агитацију. Једна депутација, коју су састављали проФесори ведике школе Лимедијев и Георгов, посланик Генадијев и преседеик суда Лебачов, праћена гомидом Маћедонаца, отишла је у руски консулат и предала гроФу адресу. Лимедијев је држао пред консулатом беседу, у којој је подсетио, да је јевропски суд пре двадесет и пет година декретовао за Маћедонију реФорме, које су до сада остале неизвршене. Тиме народ пропада. Он моли гроФа да пред царем буде заступник Маћедонаца. Игњатијев је одговорио, да је ослобођење Маћедоније рањава тачка у његову срцу. Сан-Стефански идеал који је он иодигао би&е једног дана оствареп. Али Маћедонци морају се спремати за одлучан тренутак. — И иначе у својим дугим говорима Игњатијев је освежио успомену на Сан-

СтеФано и опомињао је да буду сложни, стрпљиви и да се спремају. Петроград. Руски министар спољних послова гроФ Ламздорф одлази у Ливадију и тамо ће остати до 15. децембра, кад ће се царски двор вратити у Петроград. Врисел. Овде су нриспели бурски ђенеради Девет, Бота и Делареј. Велика множина света дочекала их је одушевљено. Ђенерали сутра полазе у Гент, одакде ће се у четвртак вратити амо. Истог дана одлазе у Утрехт, где ће се светковати рођендан Кригеров. Брисел. С балкона хотела, у ком су одсели бурски ђенерали, Девет је држао говор, у ком је рекао да. ђенерали нису дошли у Јевропу да ту измоле помоћ за повраћај независности, но да траже помоћ за лечење ратних штета. Брисел. У част бурских ђенерала био је синоћ сазван велики скуп у Град Хармони. Девет је рекао: С погдедом на велико одушевљење, које смо нашди овде питамо се зашто није било никаква посредовања? Бог је хтео те смо изгубили независност. Ми ћемо новој отаџбини остати верни, ако се услови мира лојадно изврше. Енглези нам више нису непријатељи. Ја сам потписао уговор о миру и одржаћу своју реч. (од 25. сеитембра) Цариград. У три вилајета доиста су се намножиле разбојничке чете, али су ипак новинарске вести о томе и сувише песимистичке. Париз. На банкету „Републиканског удружења за трговину и индустрију" изјавио је министар преседник Комб да ће вдада наставити борбу противу конгрегација. Говорећи о спољној политици, министар је нагласио да су односи између Француске и иностранства мирни не из слабосги него због цивилизаторски доктрина.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Њихова Величанства почасни чланови. Московско Словенско Општество изабрало је за своје почасне чланове Њихова Величанства, Краља и Краљицу. Ради тога је друштво израдило две скупоцене дипломе, једну за Њ. В. Краља, а, другу за Њ. В. Краљицу. Дипломе су руком писане старосдовенским писменима на пергаменту, који је придепљен на свили. Диплома је украшена здатним кићанкама, а на њој су потписани сви чланови

одбора Московског Словенског Општества. Дипломе се налазе у скупоценим позлаћеним кутијама од платине с монограмима Њихових Величанстава, Краља и Краљице. Кутије су цилиндричног облика, с грбом Србије на врху. Ове дипломе имаће част да преда Њиховим Величанствима наш московски ђенерали консул г. Артур Череп-Спиридович, који ће ради тога у петак нриспети у Београд оријент-експресом. Вампир је интересан догађај, који је у својим успоменама описао Господин Клод. То је прави роман, и ако је догађај истинит. Штовани читаоци биће веома задовољни описом овог догађаја. „Вампир" ће почети да излази прекосутра у другом нашем подлиску. На какав збор позивају Београђане. Поводом збора који је сазван у недељу 29. о. м. добиди смо ову белешку: Проглас који је јутрос изашао у „Дн. Листу", XX. Веку" и „Српској Застави" и на којему је, сем неких недипломираних „снага млађих", потписано дванајест дииломираних „доктора" права и ФилосоФије — позивају се Београђнни за идућу недељу на збор, који има поправити оно што је на последњем Србо-Македонском збору у прошлу недељу покварено. И хоће, ако богда. Јер, тај будући збор има, према прогласу сазивача, тај задатак: да, уиме Србије, „ тра• жи од Великих Сила и од Турске интегрално извршење берлинског уговора ". И т р е 5 а. Јер, берлински уговор ујемчава Аустрији војену окупацију новопазарскога санџака до иза Митровише (Јиздиаи Ма с1е МИгооИга); и јер, по сведоџби сазивача, у томе крају, у целој Старој Србији и Македонији, влада данас „бесправно и варварско стање" Ваистину, ми ту имамо само да кажемо, да, ако овим „докторским" сазивачима овакога једнога збора — и словом збора који има тражити интегрално извршење берлинског уговора — дакле и товарења на леђа Србије сразмерни део турскога дуга , и јеврејску најезду у Србији — велимо, ако тим српским „докторима" права и филосоФије, није збиља потребан какав лекарски преглед, онда нама само остаје: да умолимо „јевронскога" иовратиоца реда у нашој Босни и Херцеговини да их све до једнога декорише својим орденима, а Међународну Израиљску Алијансију да њиховоме збору пошље — телеграфску честитку.