Male novine

ТОЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА 13©

БЕОГРАД, УТО ^АК 26. НОВЕМБРА 1902. ГОД.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22©

ДЈ8НА ЛИСТУ 8а СрбаЈу: Њдина 6 мес. 3 мес. 18 дин. 9 дии. 4-50 д. За етр. земље: Годива 6 мес. 3 мес. 4® анн. 20 дин. 10 дии. у зла®у. Восиу ж Херцеговину: Година 6 мес. 3 мее. 30 жруна 15 вр. 7*50 ШЈКД. ВР. 5П.Д.

ЦЕНА ОГЛАСИМА: ПРВЛ 07Т1НА Пвтит ред. . . 20 н. д. ЧЕТВРТА СТ?ЛНА Петит ред ... 10 п. д ВБЈЋМ ОГЛЛ (!И по погодби Припоодано од реда I д Рукописи се не враћају Стари број 10 п. дни.

ВРОЈ 325

ШШЕ 2Е1ТОК6

Дирежтор и вдасиив М Е Р А Т О Д О Р О е ж %

1Е РЕТГГ Ј00ША1,

ГОД. XVI!

Продавцма у унрршшости Молимо ове наше продавце аз унутрашњости, да до 8. де« цембра закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец новембар. Јер ко то

не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем

тражити.

Админ. „М. Н.

СМУШЕНИЦИ Та а-ако, дабогме!... Ево погледајте их сад! Видите како су се сад почели дотеривати и поправљати ?!... Малко се уљудили и остепенили; престали шклоцати зубима и обрисали пену с уста! Истина, дах им још базди на грдње и псовке, руке им још каљаве, а гуке блата још у гомилама сгоје васдаганв'"у уредништву „Одјека", спремне да првом пролазнику полете у главу !... Али тек, тек... напредак је ипак очевидан: наши смушеници из „Одјека" ипак почињу приличити на људе и „словесне створове", и ми овим првим ресултатима наше дресуре већ можемо бити потпуно задовољни !... Види се дакле, да смо их добро познавали и да смо ирема њима изабрали таман такву методу, каква је код таквих пацијената једино и могла помоћи. Метули смо их под хладан туш озбиљних разлога и доказа и то је помогло — сграшно куљање клевета, грдња и псовака прилично је пресекло и умањило се. Невоља је само што се та несретна бољка клеветања и и грђења често повраћа. Сва је прилика дакле, да ћо тако и код њих бити. Јамачно ће имати још два-три тако јака наступа, да ће забаздити цела Шумадија, па ће после та опака болештина поступно уминути и они ће опет почети полако да се свикавају на језик и разговор обичних нормалних људи.

Дакле, као што видите, господо читаоци, ми смо добри хришћани и ми ове наше „љуте сопернике" из „Одјека" доста успешно лечимо од политичког беснила и од лудила за величином —- СггОавешуаћп!... Но ми номажемо где можемо, али они пате и од таквог недуга, где ми апсолутно ништа не можемо помоћи. Ево погледајте сами! Ми их учимо да буду људи и да као људи говоре, а да не урличу као псоглави. И ту смо, као што сте већ видели, нешто мало и успели. Али шта да чинимо против оне страшне збрке и тмуше, које царују у њиној глави. Ту ми аисолутно ништа не можемо, јер су мудри људи одавно већ рекли, да се противу глупости и сами богови узалудно боре. А Воже мој, каква страшв' збрка влада у главама ови. јадних људи, то је страшно и погледати! Ето узмите само 55. број „Одјека" и прочитајте у њему онај јединствени чланчић Ешлеска и Чеда МијатовиА, па ћете видети каквих ћете чуда ту наћи! У једном свом допису у нашем лиету, г. Мијатовић рекао је између осталога и то, „да верност и лојалност народа енглеског према своме краљу и краљевском дому објашњује у многом погледу велику политичку и грађанску слободу коју тај народ ужива". (321. бр. „Малих Новина"). Упамтите, господо читаоци, „у многоме аогледу објашњује". И за ту једну једину реч, и реч паметну и потпуно историски истиниту, „Одјек" је написао три велика ступца и натрпао у њима читаву вавилонску кулу свакојаких, чуда и јада. Просто памет да вам стане. Пре свега бесомучно је јурнуо на г. Мијатовића, поднео му под нос етиснуте песнице и оним својим познатим „Одјековским" меким, благим, питомим и убедљивим тоном повикао му: „Да вам лаж није

ирожела и срж костију, ви 6и бар мало иоцрвенили /" А зашто би то, молићемо, г. Мијатовић имао поцрвенети? Зато што је рекао да се велике енглеске грађанске слободе у многоме објашњавају верношћу и лојалношћу Енглеза према своме владаоцу 1 Прекрстите се, господо читаоци, јер видите и сами да овде имамо пред собом просто бесомучне људе, које би можда вредило водити у манастир, али с којим се паметно не може разговарати. Оно што даље долази у истом чланку, још је луђе и махнитије. Све данашње енглеске грађанске слободе записане су у еиглеској Ма^па СћагЦ, и то б % све и потпуно овакве, су данас. И ничега ту ;рто би се „у многоме Јојаснити и лојалношћу кога народа." е данашње енглеске слободе просто су отете од енглеског краља. И ту нема ништа што би се могло објаснити лојалношћу енглескога народа. Енглески краљ није жив човек,, који има своју жељу, вољу, своје убеђење, своје погледе, о којима се у Енглеској води рачуна, већ је то само некакав дрвени лутак, који етоји непомично као кип, а у Енглеској само влада и заповеда народ ! Пита да ли у Енглеској има преких еудова? Наравно да их нема, јер нема побуна. Али нека се сутра побуне Ирци, па бисте видели како чак има и стрељања без икаквога суда, где кога бунтовника стигну. Пре 800 година у Енглеској се краљ и народ свађали и били око својих права и слобода, па хајд да то исто радимо и ми данас у Србији. 800 година не значе ништа нити су донеле икакав напредак у тековини и учвршћивању грађанских слобода. То све просто треба отимати! Ето какве нам мудрости проповеда „Одјек". И цело ово

булажњење иде на рачун некакве вајне слободе и уставносги! У истинскиг уставној земљн краљ иросто треба да буде нула. То је сва мудроет и главна тежња „Од^екова". И да то докаже, он је узео злостављати и гњавити невину енглеску иеторију и енглеску уставност. Бајаги и у Енглеској је тако, тако треба да буде и код нас, ако хоћемо да смо истински уставни. Јес, и „у Енглеској је тако"! Поздравио вас краљ Едвард! Отидите у Лондон, па да видите каква се и колика се пажња тамо поклања и какав се огроман рачун о томе води: шта краљ мисли и какви су његови погледи и намере. Пок. краљица Викторија била је у последње време већ више мртва но жива, па ипак једна једина реч, један прост поглед њен бивао је заповест, која се безусловно морала иепуњавати. Смушеници око „Одјека" нросто ни појма немају, како се башуједној Енглеској воља краљева држи на огромној висини и како се о њој велики рачун води. Али шта знају политичка јунад, збуљекана у „Одјековом" обору. ИЗ ВАЖАНИЈЕ Цончев пред судсм. Ђенералу Цончеву биће 14. децембра у његовом месту рођења Дренову еуђење, што је самовољно напустио место у које је био протеран. Цончевљев стан сгрого се чува, ма да он још не излази из собе, Оружање Турске. Из Цариграда јављају да је изишла ирада, којом се министру војном одобрава да с Фирмом Круповом закључи уговор за набавку 96 топсва. Осим тога одобрава му се да набави одмах 22.000 Маузерових пушака. Те две норуцбине стаће турску владу на 20 милијуна динара. Ру^унски 1јац,и у Бугарсној. Румунски ђаци у Јашу дого-