Male novine

за време последњег бављења маџарског министра преседника у Вечу одлучно изразио против одлагања војног предлога. Али се странка независности још није могла спријатељити с њим. И то је прави узрок што се не свршава опструкцаја против привременог буџета. Финансиски одбор завршио је ђенералну дебату о оба војна предлога и у опште их усвојио као основицу за специјалну дебату. Ембери. У Француској скупштини ономад после подне поднео је националистички посланик Готије интерпелацију о а®ери Емберовој. Онје опширно описао ову аФеру и рекао да су Ембере у њихову делу помагале угледне личеооти, судије и други. Посланик Биндер оптуживао је минисгра правде Валеа да је опозвао судију Ламерсијера што се бојао да ће он извршити хапшење породице Ембери. Министар правде Вале одговорио је, да говорници нису изнели ни једну нову чињеницу. Он ее чуди што од једног простог швиндла хоће да се направи политичка аФера. Он подсећа на то, да је Фридрих Ембер био буланжистички посланик. Услед тога је настала ларма, у којој посланик Еутан узвикује то лаж. Кад је Вале г с говорнице, наиђе на * ника Сиветона, који гледао као да га вређа. је изгледао као да хоћ | јурне на њега. Услед су националистички и радикал ни посланици напустили своја места и појурили у празан простор испред седишта. Настала је била велика гурњава. Избацивани су страсни узвици, али се није дошло до битке. Пошто је поново отпочета седница преседник скупштине Вуржоа изјавио је, да је иосланик Сиветон рекао увредљиве

речи нротив једнога члана владе. Сиветон вели да је он министру правде због свађе с њим послао сведоке и понавља, да је на владу циљао кад је рекао да је Вале лагао. Скупштиеа је привремено искључила Сиветона. Али пошто он није хтео изићи из дворане седница је прекинута, па је настављена у 7 сах. у вече. У свом дугом говору министар Вале набројао је све брижљиве мере, које су биле предузете да се ухвати породица Умберова, па је додао, да у овој аФери нема ничега политичког. Подсећа то, да је он био онај, који је први поднео тужбу против Умберових. Посланик Еутан излази једновремено с министром преседником Еомбом на говорницу. Ларма се понови. Преседник меће капу на, главу, силази са свог места и наређује да се говорнице напусте. Пошто је опет почета седница, носланик Кутан извињавао је свој поступак, али је изјавио да остаје при евојој речи „лаж", коју је добацио министру правде Валеу. Скупштина је репшла цензуру Кутану и привремено га искључила. Али Еутан није хтео да изађе из дворане, услед чега преседникје наредио да се испразне трибине. Дебата је завршена. Просг дневни ред одбијен је, усвојен је дневни ред, да .упштина усваја владину изаву с уверењем, да је министар правде потпуно извршио своју дужност. — Париски државни тужилац добио је безимено писмо против једнога париског штампара, који је за Умберове израђивао лажне хартије од вредности. 0 томе се води истрага. Иорсни разбојници на Цр« веном мору. Еао накнаду за напад на енглеску једрилицу од стране разбојника на Црвеном мору, енглеско поелан-

ство тражило је од Порте 20.000 динара. Порта слути да се иза овог захтева крије даља војничка акција у Јемену. Енглески посланик саопштио је Порти, да ће једиа енглеска крстарица код Мидије на Црвеном мору заједно с турским бродовима радигк против морских разбојника.

СПИРИШШКЕ ПОЈАВЕ*) 1. Два случша ђенерала Париант «ја Ђенерал Пармантије, један од уважених и поштованих Францускиас научника, јавио је Фламариону ва ова два чудна елучаја, што су ев дееила у његовој породици: а) Једном ее беше еакупиао повише пријатеља на ручку у Андло-у, у Елзасу Очекивали су да ео домаћин врати ив лова; и кад је већ прошло време, гости седоше *& сто ув уверавања домаћице да ћв домаћин убрво доћи. Ручак је већ био отпочет; гости очекиваху да маћина у веселом ћеретању. Време је међутим и даље пролазило; гоети ее ишчуђавали овом домаћинову вадоцњењу; кад се од једном, и ако је време било лепо а тихо, нагло и с јаком лупом ватвори провор, до тада широм отворен, оне собе у којој су гости ручавали, а потом се одмах опет отвори. Гости су били у толико више ивненађени и вбуњени овим догађајем, што св ово

*) Истражујући неповнате уврока који нам ивавивају разне појаве пркввђења. јављааа самртника и мртваца, предосећања и њима сличне, Француска научник К. Фламарион прикупио је внатан број пи * сама, која еведоче о овим појавш«, па је од њих одвојио несумњива, најтипичнаје и најистинитије и њих је средио, проучио и тако дошао до иввеених закључака, које је иваео у евоме спису 1/' шсошш е!: 1ез ргоБ16тез рзусИфхеа, Наше ће читаоце интересовати ти примерк, и ма ћеио им изиети садо најаанимљивије : а потом ћемо прећи на раамишљања и закључкв Фламарионове којима се трудио да ревагна зековну таму која покрива ова питач.а о души, о појави мртваца, о виђењу на д«љиеу у иростору и времену и т д Та равмишљања и закључци до којих је дошао Фла марион ни мало ниеу мање ванимљиви од примера, којима се послужио у овим својим истраживањима. Ур.

варају се са својим друговима у Вукурешту, да на пролеће учине излет у Бугароку до Плевена. Атентат на кнеза Фердинанда. Еако соФиска „Народ. Права" јављају, последња саопштења из Варне еасвим омаловажавају значај атентата на бугарског кнеза Фердинанда. Излази да се атентатор просго хтео да извуче из новчане оскудице, јер је био у крајњој сиротињи, па ее послужио тим глупим среством. Још ни до еада ниеу нашли његово писмо и револвер.

ИЗ ВЕЛА СВЕТА ШЈаџарска. Вечком „Цајту" телеграФишу из Будимпеште : Политичко стање, које је још од састанка државног сабора у јесењи сазив било доста заплетено, сад је заплетеније но икад пре. Тешкоће влади расту и тиме што су истакнута сва царинско-политичка питања, ма да влада још не зна како ће иротурити војни предлог и закон о повећању цивилисте. Осим тога, те се тешкоће повећавају и тиме, што у странци независности очевидно расте расположење за борбу. Што се тиче царинскополитичках питања, изгледа као да влада још није изгубила све наде, да* ће се продужење трговинских уговора 1 - ош на годину дана извршити дипломатс-ким путем. На случај да се у томе не успе, влада намерава да посланичком дому поднесе већ готову царинску тарифу, и то без обзира на то шта је с царанском тариФОм у Аустрији. И ако цео евет сматра царинску тарифу као хитну, ипак је говор само о томе да ће се царинека тариФа раеправљати пошто се сврши привремени буџет, и то за то што се цар Ј е д н о <||з=г= Пророчацство (ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШ/10СТИ) (166) (НАСТАВАК) И тако одобровољени, сакупљени Београђани и сељаци из унутрашњости одмах одредише неколике оружане људе, да Вучића и остале испрате кућама, како би уз пут били еигурни да их нико не дира. Тако се заврши овај долазак советске депутације у Скупштину. 15. Свршетак у Скупштипи. Вучић, Гарашанин и остала еоветска депутација били су

уклоњени и они већ више нису могли утицати на Скупштину. Па ипак, баш због овакога уклањања ових моћних људи, у Скупштини се још осећала нека зебња и колебање. Било је више посланика, а нарочито посланика из чиновничког реда, који су зазирали да се Вучић и Гарашанин љуто не освете за овако поетупање према њима. Стога еу сви ови колебљиви посланици гледали да се некако заклоне за леђа целе Скупштине, ако би доцније дошло до какве одговорности. То је и Стевча опазио, л а то ]е, по његовом и Грујићевом наетојавању, у екупштинском протоколу, где је реч о доласку советеке депу-

тације, казано зашто је та депутација долазила, па је онда у закључку речимице записано овако : „На захтевање депутације Скупштина је одговорила, да је депутација доцно дошла, да је посао већ евршен и да Скупштина остаје при својој ранијој одлуци". Дакле, ту нису ништа криви појединци. Цела Скупштина тако је хтела, па је тако и морало бити. А да би велико свршено дело о збацивању једног и подизању на престо другога књаза још боље било учвршћено и обезбеђене, решено је да се одмах ту напишу извештаји и заповести свима властима у

земљи, где ће им се јавити за ове знамевите одлуке скупштинске. И што је речено, одмах је ту и извршено. Хитри секретари, уз припомоћ и других боље писмених посланика, брзо су написали прокламације, које ће се разаслати властима у унутрашњости. Али кад је дошло до потписивања тих прокламација, опег наста колебање. Неки од посланика упиташе Стевчу, да ли су сви посланици потпиеали све данашње скупштинске одлукеирешења? Тада се истаче главом сам председник скунштински, Еапетан Миша, и рече отворено: (наотавићв ев)