Male novine

Телефон Пере Тодоровика 136 БЕОГРАД, УТОРАК 14. ЈАНУАРА 1903. ГОД. Телефон уррдпиштва 22©

БРОЈ 14

К1Е«НЕ ттит

РОД. XVIII

ЦЕНД ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: ГодинаЈ 6 мес. I 3 мес. ЈЏ1Н.| 9 ДИН. | 4'50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Година[ 6 мес. јз мес. 40 дин.Ј 20 дин. [ 10 д. ЗД БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. Ј 3 мес. 30 кр. I 15 кр. | 7-50

ЦЕНА «»ГЛА( ИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ Пв ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ

1Е РЕТ1Т ЈОШМАК.

БРО[ 5 ПАРД

ишлље на углу улице Краљице Наталије (бр. 76) и балканске (бр. 26.) продаје се из слободне руке. За цену упитати сопственика или у редакцији овог листа. 16

ббеши ва€а Нема српске школе широм целога Српства, где се данас не уздижу топле молитве Богу у славу првога српскога просветитеља Светога Саве. Свуда се данашњи дан по српским школама свечаио прославља Ма колико да је ова прослава постала обична, њој се ипак не може порећи велики значај. Значај светосавске прославе поглавито се састоји у томе, што оиа показује живу свест српскога народа, показује понос имена и језика српског, показује да је све Српство бар духом и у мислима уједињено и сложно, кад је такве зле среће те је истински поцепкано на неколике државе. А таква жива и будна свест народна, такво суревњиво чување имена свога и језика свога, такво духовно јединство свију Срба неминовно ће довести и мора довести до потпунога уједињења српскога народа у једну живу и нераздвојну целину, јаку својим духом народним, снажну и поносну именом сво-

(јим и језиком својим, те да та -,буције, а да ипак за то Маће- не добија. Бугарска је створе| ко мирно продужи културним 'донија не добије своју автоно- на руско.м крвљу. Ако би се ис1 путевима, које нам је указао јошјмију и да не дође према Бугар- пуниле ваше зебње, значило би |наш први просветитељ Светијској у онакав однос у каквом да Бугарска мора поново да буСава. |је Крит према Грчкој — при- де створена бугарском крвљу. И кад се данас све Српство метим ја. На бојном пољу поражена, Буокупило по српским школама) Све то може бити, па и гарска још би се чвршће слила да прослави успомену овогаве -| П ак за то нама не остаје ни- с нама Маћедонцима, који су у:ликога Србина и иросветитељајшта друго, но да распиримо у- стали на борбу за своју нацио|од царске крви великих Нема -| С танак што шири и што јачи, налну слободу. Тако удружене, јњића, оно у исти мах шиље сво -ји да докажемо да Маћедонци Бугарска и Маћедонија, јамачје топле молитве Богу и Све -, Х оће слободу или смрт. Ако тојно би нашле одзива и потпоре !томе Сави, да што пре наступи ј изложи Бугарску опасности, он -ју далеком образованом свету за дан ослобођења и уједињења јда тим горе; алито све опет не | свету ствар свога националног целокупног народа српског, те |МО же бити р.азлог да ми запо-! ослобођења и уједињења. И пода се ослобођен и уједињен ј Ч ети револуционарни покрет у! беђена Бугарска ипак би морамирно развија и напредује кул -ј Маћедонији морамо обуставити. |ла васкрснути, али тада већ чвртурно и материјално. јМи ћемо вршити своју дужностј сто загрљена са својом мученичЗа то данас уз песму „Усклик-ј и распаљивати покрет што ши- ком сестром Маћедонијом. Најнимо С љубављу" шиљемо топ-| ре и што даље, а Бугарској ка- зад сама Русија, која је стволе молитве Богу да Његовом ј ко Бог да. О њој' нека се у Р ила Бугарску, не би смела ни Величанству Краљу Александру ј П рвом реду брину њини Бугари могла допустити да ње нестане подари дуг живот и крепко ј д0м0 р 0 ци. Ми, Маћедонци, мо- с карте јевропских држава. У здравље, те да нас поведе пу-

рамо у првом реду водити ра очајном тренутку морала би се чуна о нашој Маћедонији. Ако | дакле заложити и сама Русија. би.по несрећи маћедонски по-јА при таком стању ствари ми крет био повод да Турска об- ј Маћедонци не можемо и не смеСветитељ Сава озго с небеских ј ави рат Бугарској и да је у'; м0 ништа друго, но да својски висина благосиљаће нас и ; Сво-ј ТО ме, Ј>ату сломије, ми бисмо то | поиажеио устанак, који смо већ

тем славних Немањића, да уједини све Српство и да на главу мете круну Душанову, а

јим молитвама код Господа учинити да ова жеља свих Срба што пре постане лепа јава.

То је све лепо, само догађаји у историји не понављају се дословце. Оно што се десило с Грчком, не мора се десити и с Бугарском. Она може бити бвјена на бојном пољу и платити тешке ратне контри-

од срца : ^с&љездтти ,и чинилиј покренули и коме' ]е циљ слоби све да Бугарској ту горку; оодиа а^хоЈчомна Маћедонија. сз^дбину олакшамо; али ми не; То је ето општи утисак који бисмо ни могли ни смели из бо- ј сам изнео у разгоЛору с разним јазни од те могућности напу-^ пр вацим а маћедонским. Они, сви, стити наше револуционарно јп Р илично јасно схватају тежину дело. 'и озбиљност положаја у коме — Онда сте ви то, бога ми, в Р - се налазе. Један од њих — ста Р и ло опасни пријатељи Бугарске ратник и бунтовник по занату, — приметим му ја. говорио ми је овако: Какви смо да смо — та- -- Г. Тодоровићу, нама је кви смо ! Најзад треба знати и Србија у многоме узор и углед. то, да се у овако крупним на- Ми знамо шта сте све ви Срби родним покретима ништа олако поднели и жртвовали да ство -

в внавшшммигав

ПОДЛИСТАК

ШВШХ

Алекеије Николајевић Апухћин, може се уврстити међу необиче књижевне појаве руске. Рођен је 1840. у старој племићској породици, и већ 1852. ступио је у чувену Царску, Правничку Школу у Петрограду. Овај се дечко већ дотле био прочуо са своје рано развијене умне моћи и даровитости, те су га у овој школи дочекали као будућег Пушкина. Одмах је обратио на се иажњу у свију својих наставника а нарочито школског управника кнеза Олденбуршког својом преданошћу ка лепој књижевности, својим јаким памћењем по коме је могао на па-

мет испричати све што су написали чувени песници његове отаџбине. а најзад и својим рано испољеним песничким даром По заузимању квеиа Олденбуршког један је Апухћинов спев оштампан још 1854. у једним полу званичним новинама ; а она Ода, коју је тај дечко одмах за тим спевао о рођењу велике кнегиње, допрла је и до највишега места. Али се није томе младоме песнику само у Правној Школи указивало особито одликовање, већ су се њему скоро пријатељ ски приближавали и Јунаци руске књижевности, као Тургењев и Фет, и ако је био велики размак у годинама између њега и њих. Он се још при своме првом излету на песничко поље користио њиховим саветом и њиховим упуствима. У год. 1859. Апухћин одлично доврши Прав-

ну Школу, па ступи у државну службу ; али ову наскоро напу сти и отиде на своје пољско добро. Мир и доколица што их је на томе месту нашао мало су до принели плодности његових радова и коначном учвршћењу његовог позива у који се дотле по његоЕОЈ даровитости „на ве ру" полагало. Овај се случај може објаснити тадашњим књежевим приликама у Русији. Док је Апухћин много поштовао Пушкина и Љермонтова, док је за њега вештина имала важности само ње саме ради, дотле се тада у Русији сасвим другим правцем ударало преко књижевнога поља. На Р од је љуто тиштала његова и политичка и имовна потлаченост, његово Р обовање и власничко расипање. Такво стање у на Р оду к Р чило

]е пут сажаљивом и с Р дитом песништву, коме Апухћин по својим племићским навикама није могао бити одан. С овим се п Р авцем он није могао хватати у коштац ни по самој својој п Р и Р оди ; а како га међутим тадашњи књижевни п Р авци у чијим су се Р укама налазили најважнији тадашњи пов Р емени књижевни листови, истина нису нападали, али га на његовој доколици нису много ни узнеми Р ивали т Р ажењем каквих п Р илога за своје листове, — Апухћин се завио стрпљивим ћутањем. Тако је поред њега без трага минуло најдирљивије доба у руском духовном животу. (Наставиће се)