Male novine
Из народа
рите данашњу слободну и неза- Софији с неколико угледнијих висну Краљевину. Ми Бугари представника маћедонске еминапротив ^били смо срећни дајграције. нам се до сада скоро све подносило готово на тањиру. Чак и сама данашња кнежевина Бугарска дошла нам је као великодушни поклон племенитога цара Александра II., поклон ис-1 купљен крвљу и костима великога и племенитога народа руског. То нас је размазило, те многи од наших Бугара мисле да и од сада треба све изгледати и очекивати из туђих руку. Али то је тешка заблуда. Онај који поклања има право и да узме. Своју будућност ми морамо
.1
Пропутоваа. Руски дипломатски агент у Софији г. Бнхмећев, пропутовао је 10 ов. м. оријент експресом ј из Софије за Беч са госаођом. "Ово ј љегово путовање са госпођом, како I веле нишки листови, доводи се у везу ј с тиме, што се иста госпођа и су-! више истакла и ангажовала за тобожње маћедонске бегунце, те је си-
вели : да се у бечким војним круго вима држи, да је ово умножење војне посаде последица Ламздорфове посете у Бечу. У Маћедонији и Албанији наиме могу искрснути таки догађаји, да с обзиром на њих аустро-угарска монархија треба журно да се постара о мерама предохране.
даницима покаже, да добровољно ништа неће уступити. Да ли ће такав рат бити нов терет за државну благајну, да ли ће он још више ослабити војну снагу Турске, — то се ништа не тиче султана Абдул Хамиц кана... само да одигра улогу „вернога чувара" наследства предака и „достојног намесника пророкова, који до последње капи крви брани част ислама."
Из Балканије
Спорна питднза. Од неколико дана се у Софији бави Ђорђаки Харфуш | ефседија, бивши секретар отоманског комесаријата у Софији, а сада виши
ТЕЛЕ.ГРАМИ (14) Јануар Беч. „Политичка Коресподен-
гурно са надлежне стране нарећено I , „ ! чиновник у отоманско поштанско-те-1 „ „„„„„„ госпођи, да се мало прошета доБеча- . !ЦИЈа доноси разговор свога состварати својим рођеним жртва- а можда да ће мало отићи и на југ ' леграфској уорави. Он је отишао У: фиС[СОГ ДО писника с др Данема; треба ломити своје рођене! на подуже време. Ово има свакојагсо " : ' а Р е1ПП неколика поштанско ј вом министром председником, кости, да се разбију душмански везе са бављењем грофа Ламздорфа " телег Р а Ф ска СП0 Р на питања, која по-1 који је рекао да би било поокови туђански. Како је лепа у С офији, аза насједан доказ више,; СТ ° је ИЗМеђу Б У га Р ске и Турске. | тр ебно на чело управе у Маона утеха, што је у вашој на- да ру С ија чисти са Балкана све оно, • „М^швервт", младотурски орган, го-јћедонији поставити лице незародно] песми распореноме цару шт0 смета правилном развијању ми-|ворећи о маћедонском питању износи | висно од султана. Само ако МаМурату дају на Косову: рољубиве политике на Балкану." јмишљење, као да је султан потпуно ј ћедонци добију уверења, рекао „Не може се царство задобити, у опроштајној вудијвнцији. Нишки! уверен ' да ће та П0К Р а Ј ина као исваје даље Данев, да и велике силе . „ " ; јевропска Т\ г рска у скоро бити отете : незадовољавату сесамод ипломатТ~Гл тт\пт7Р]^\7 гир т\7т\7н* ттл^тттрћп'" листови 1 ављаЈу, да 1 е француски по- Ј г " г . , _ ■ ЈЈ „иадушсл) снс ^^ниушспн. о . царевине, као што је то већ било ским преставкама него енергично сланик при нашем двору, господинј „, т . ™ ' , И заиста, државе се не ства Вовине, био 10. о. м. у аудијенцији I ° Мис "Р°»' К " П Р°». к Р» том " 1еса - потаомажу маћедоиске хеље, рају, народисене ослобођавају, код Његовог Ведичанства Краља, г .! ЛИЈОВ ' Да °" с1,а0 *° ,аст "Р 00 ™™ у онда З е поуадано »а се на процарста се не придобивају ,на Гроф Вовине преме.нтен ,е „з Вео Ј очина правоверних, падишах ее чннн, леће неће нарушити мцр. О трдушеку све тутун пушећи! 1 ' 1 Ако града за Египат гдеЈедобио нов похоћемо слободну Маћедонију; ложај, за члана самосталне монопол-! ако хоћемо велику независну С ке управе. Бугарску, ми морамо бити спрем-
ни да својом рођеном крвљу и костима искупимо те велике тековине. Знате како се вели: Ко хоће да једе кајгану, мора да лупа јаја; ко хоће рибу да лови, Мора да окваси ногавице.
Из сриског света
да се „бори против 'унутрашњих и говинским преговорима министар ! спољних непријатеља и брани цело- је рекао да ће се моћи отпочети купност државе." Тај начин Абдул кроз неколико месеци, а Бугар'Хамидов ни мало није нов, ®као ни ска ће се трудити да издејствује | његова страст за издавање фермана, укидање капитулација о стран-
декретовање рефорама, састављање цима. комисија, поткомисија итд., чим му ! споља само даду осетити да се с њим ^ Налуђерсна двпатацмја у Будим-пе-! неће шалити. ,.Али сва делатност и ЈлШеКМ ЗЧДММК ШТИ. У прошли петак четири архи- Г0Т0В0СТ) коју је он показивао да у
и пктт^ Ко хпће велику мандрита из ^арловачке митрополиЈе, царству уведе ред, никад нису имали . и овд ^ ко хопе велик У Г .г. Анат. Јанковић, Бранковић,"' '
г . • —г > Марја-; искрен карактер и озбиљну основу. уЈедињену Бугарску, мора да новић и Видицки предстали су маџар-1 Он ; е увек играо двогубу игру дрзапне свом снагом и да се реши ском министру . председнику . (Члу , хе ј жава ^Ј е говорио да би рад би0 у . На све ж Р 1Ве| ; ~ гимтре а ити му предали мема . р андук р мГлл.".у ка-; вести све ре ф 0рме> да његов народ, начисто да ,се до ре патриоте лу р" ра " П р 0 тив закључака саборских! во ј ска и околина нису тако непри ■оргтттр оув'" и нв ЗЗ.НСС0 ппаз- ! : , У погледу руковања манастирским ј ј атељ ски расположени према његовим ним иадама н., ту)е тшклоне и имањем _ Мисли се< да одговор мин. | , либералНим намерама", а овамо се дарове. епа ]е нада на велик ; председседника ни ј е много ОХ рабрио|' на дому клео и уверавао да ће пре и моћне пријатеље, али потпуно чланове депутације у Њ иховој над И : себи одсећи десну РУКУј н0 што ће пости и терору достигли су сигурно само ]е оно, што се и очекивању. -потписати .реформе", које му пред-! највећи ступањ, ПОСТИГнут ДО стече својим рођеним жртвама " к т сала v Т упској и напппгтма То 1> ррлики наук Послвдица Ламздррфова путовањ'4. лажу „заклети непријатељи ислама". ј У _ ' Париски »Тан« јавља да ће бечкојУ маћедонском питању султан увек ; Објаве КОМИСИЈе за реформе повеснице. коти смо ми ноцр- . Ј ' Ј заједничко ратно министарство са-
Из Солуна пишу бечкој „Информацији:" Да би одржали равнотежу маћедонско - бугарским комитетима, Турци су организовали своје комитете, који су распоређени по разним већим градовима вилајетским и по свире-
пали из оурне прошлости натт дање чете сара]евскога XV. вошога шега Балканског Полуострва и ^ Ј . Ј корпуса удвостручити и на тај .начин ј у оквиру XV. војнога корпуса устројити јаки нови војени корпус за но
којим се користимо и у данаш њим тешким приликама.
остаје с§би доследан и ради онако, : демонстративно се лепе ПО ЗИкако је радио за све време своје вла- ДОВИМЗ. Ако се какав Хришћадавине. Он може учинити чак и то, ; нин дрзне да чита те објаве, да на пролеће објави и рат Бугарској, | Случајни пролазник хурЧИН удаали не из уверења да ће победом над ! рИ му шамар ИЛИ га ритне НОГОМ,
Тако су у главиоме гласили вопазарски саџак, коме ће ступити ј Бугарском спасти Маћедонију и Ал -јте га обали на земљу. А шта разговори, што сам их имао у на чело један подмаршал. »Тан"' банију, но само за то да својим по- ради Хлми-паша ? Он се брине
Дево|ачке гатке ИЗ МУСЛОМАНСКОГ НАРОДА Из „Сарајевског ЈТиста")
Још се сунце није родило. Тек се развидело и птичице почеле своје кајде (песме) да певају и да једна другој подражава својом каЈдом. То јутро пођем у своју шетњу да се науживам чиста ваздуха, наслушам разних кајда и да се нагледам милога ми завичаја у коме сам прво светлост угледао, који нисам већ дуже времена обишао. Занесен дивотом природних чари дође му једно оближње сеоце, у коме сам имао доста познаника. Тек да уђем у село В. а преда ме изби младић од својих х8 година. Пошто му назо
вем селам и он отпозорави, повика : Ма је си ли ти то, турске ти вере? Од кад те нисам видео! — Јесам турске ми вере, па и ја тебе не видох. — Ма тешко те познах. — И ја тебе. За то што нисам ускочио у те швапске хаљине као ти. — Па није то ништа — одговорих ја. — Како да није ? Јер нема никакве разлике између тебе и друге влашчади, — не буди ти од мене речено, — па види и оно под вратом, као у њих ! (Мисли на јаку и вратну мараму.) — А турске ти вере, шта ти је рекао дахиџа и ефендија, кад си дошао ! Како су ти дали у кућу ?
— Па што ће ми рећи ? Таки је земан. — Хајдемо, тако ти Бога, мојој кући, па ћеш видети да те неће моћи познати ! Ја сам се отимао, али на послетку пристадох. Кад стигосмо њиховој кући, збиља ме не познаше и још се препадоше. Чим ми на кућна врата, стаде тркиш његове матере и сестара по кући, вичући : Ух ! ух ' ух ! Док ће на тз Ибрина: том младићу било је име Ибро — мати: — Ма јеси ли ти полудео? Куд га водиш овамо ? Кад се ми стадосмо смејати и ја викнем* — Ма зар ме збиља не познаЈете ? Тада наста мала почивка, — док ће Ибрина мати: — Ма је ли то М. Мујагин ? Ах синко драги! Шта
ће ти то ? Валахи ја мислим некакав »шикутор.« Сад се сви скупе, па ме стану мотрити са свију страна. Ибрина сестра, која бејаше већ на удају, поче говорити : Ух, јадна ми мајка, каки си сад !? Немаш ни оног стаса, нити си онако леп, као пре. Мајко драга! Погледај, тако ти Бога, амо, ни узми, ни подај, већ влашче — не буди му од мене речено." Ма ко те на то наговори, од Бога он нашо ! ? Па како можеш дихати од тог око врата ? — Ма знате шта ? Пустимо ми то крају! Мене доведе Ибро, да вас видим и да се разговоримо а ви ударили у некакву будалаштину. (наставиће се.)