Male novine

Федефон Пвре Тодорозића 136 БЕОГРАД, СУБОТА 18. ЈАНУАРА 1903. ГОД. Тмефон ур«>дииштва 228

ЦКНЛ ОГЛАОИМА ПРВА СТРАИА Петит ред 20 ■. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Жетит ред 10 п. *. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБР1 ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 18

РОД. XVIII

п 5 па ра

ЗЈСеетока новост Орган наше радикалне аристокрације, „Уставна Србија" (бр. 14) објавила је ту ономад једну жестоку новост. Подвикнула је танко гласовито „ Нек се зна и и нека чује цела Србија, да у редовима радикалне аристокрације нема више свађе и раздора, и да се свуда понова зацарила чиста љубов и братско согласије, како се само пожелети може. „Народни прваци" г. г. Николај Пашић, Миша Вујић и Пера Велимировић не само да се више не пречају један на другога, већ се међу њима распламтела толика симпатија, да је настала највећа опасност, да измирена браћа од силне љубави један другом — нос не одгризу. Тако сложни, они су се сва тројица чврсто и оберучке ухватили за своју заједничку заставу — „Уставну Србију , а око њих угусто су се сабили г. г. Аца Станојевић, Стојан Протић Света Симић и сва остала гарда из теснога кружића радикалне аристокрације. Ако се дакле до сад нешто сумњало и двоумило, то „нека се зна" бар од сада и нека се упамти ово ; 1. Да код г. г. Пашића и Вујића нема више врдаламе; да су се они баш изистински измирили и тако се чврсто загрлили, да их ништа више раставити не може, >окром хладни гроб" ! 2. Да су г. г. Пашић, Вујић и Велимировић прави, изистинстински, дејствителни радикалци, што могу и писмено доказати, а ако би „когођ штогођ", не дај Боже, посумњао то би се писмено могло и код општинског суда одостоверити и општинским печатом утврдити. 3. Да су г. г. Веља Тодоровић, Милован Маринкивић, Љуба Новаковић и Лука Лазаревић данас само „бивширадикали и , дакле, да нису више „дејствителни" као оно г. г. Пашић и Вујић4. Да радикална странка, цела целцата, иде само за г. г. Пашићем и Вујићем, да само њих слуша и само у њих као у свеце гледа; да за г. Вељу Тодоровића и његовога кума Милована, и остало њино дру-

штво „неће нико из народа ни да чује в . А да је све то баш тако у длаку и никако друкчије, на то се „Уставна Србија" може чак и заклети, ако би јој се почем не би веровало „на поштену реч''. И најзад, ; ^а према свему томе, ,,данашња влада нема у земљи никога, који је њеним радом') задовољан и на кога би се она при изборима могла наслонити"!. А то „Уставној Србији" много жао, што садашња влада тако ради, да се на изборима неће имати на кога да наслони у народу, па јој зато и даје „совјете здравога разума," како да се влада у будуће, па да се имадне на кога „наслањати." Као што видите, дакле, уз г. г. Пашића и Вујића је све живо у земљи, а уз г. г. Цинцар-Марковића и Вељу Тодоровића ама баш нико ни од лека. И то је та велика и жестока новост, којује „Уставна Србија" објавила „Нек се зна. и За цело жестока новост, о којој ћемо имати прилике да се и опширније разговоримо.

Носл тмнпосрђе добрах љур Браћо Срби, Познато је широм свега Српства, у каквом се тешком и очајном стању налазе браћа наша у Невесињу. Нагнани глађу и големим невољама, они су морали да се отисну у далеки свет, да потраже себи нову отаџбину, али су се ипак морали вратити на своја напуштена огњишта, где у ово зимско доба под ведрим небом лишени сваке помоћи, своју горку судбу оплакују. Невоља и очајно стање наше браће Невесињаца и нама је познато, и на тај глас похитала су разна друштва, поједини родољуби у целој земљи, да прикупљањем добровољних прилога притекну колико се може својој браћи у помоћ. ') „Њеним радол1 и — Гле! 'А зар ова влада пешчо ради?! Па нисте ли је ви колико јуче карали »што ћути а не ради"! А сад ето признајете и ви да нешто ради. Оамо се, као добри родоЉуби, кидате, што тим њеним радом „није нико задовољан". Јадки ви!..

Овакви топли и родољубиви одзиви, који сваким даном узимају све веће размере, изазвали су потребу образовања једног централног одбора у Београду, \ који ће имати задатак, да прими све прилоге из целе земље, да групише већ прикупљене, и да^ се побрине да они што скорије! и што сигурније буду упућени онима, којима су намењени. Та је потреба подмирена на конференцији грађана краљевске престонице држане 12. ов. мца која је изабрала потписани одбор за целу земљу. \ Овај одбор упућује свој позив у првом реду на представнике свију удружења и установа, а затим и на све родољубе у земљи, да се заузму око скупљања добровољних прилога у корист сиромашне и невољне браће наше у једном делу Херцеговине, и да на тај начин учине што се према материјалној снази нашег народа може учинити. 'Гако ћемо испунити родољубиву и братску дужност нашу према браћи, која су у невољи. Где су прилози за овај циљ већ скупљени, моле се скупљачи, да их скорије упуте овом цен тралном одбору у Београд. а и у будуће што се буде скупило нека се овом одбору шаље. Одбору је дужност, да све прилоге сигурним путем достави нашој невољној браћи, а по закључку свога рада положиће јаван рачун. На Св. Саву 14. Јануара 1903 г. у Београду. Централни одбор: Предееднпн: Алекса Илић, протојереј, уредннк Хришћанског Весника. Потпредседнпк: Коста Др. Ризнић, тргонац предеедник Срнског Трговачког Удрул;ења. Секретари: Стенан Веселиноиић, секретар Мвн. Просвете, Радиша Анђелковић, писар ошлтински. Глашш благајнмк: Петар К. Радовановнћ, тргов., старешина болтаџиског еснафа. Чланови: Иикола Трифуновић, протојереј, иредседник Онегат. Удружења; Др. Марко Леко, ректор Вел. Школе; Љубица. С. Луковићка, лотпредседница Женског Друштва; Милица В. Рајко вићка; Михајло Ј1. Ђурић, трговац, нредседник Београдске Тргов. Омладине; Ђорђе Ивковић, учитељ, председник Учпт Удружења; Драгутин Ђукановић, тр! овац. Моле се сва уред ништгза српских листо-ва да овај апел оштампају

Примедба уредништва. Ми радо доносимо овај иозлв средшпно!' одбора, али смо слободни приметити, да сгвар пије практично уређена. Не смеју се и не могу се иовивати у ,ст родољуби у земљи" да купе ове прилоге, јер ту може битп, и ако овако остане јамачпо ће и бити, пометње н злоуиотреба, за које ћемо се после узалуд вајкати. Можда би боље било да је удешено да скуил>ачц прплога треба претходно да се прпјане овоме одбору и да се ■ њина нмепа нреко јавн^сти обзнане, како би свет ннао коме ће даватп при; логе и био сигуран да ће ти ирилоаи отићи куда треба. Најзад, јопј и ово. У ствари.ма где се мора апеловати на штампу, реда ради ваља на оваке договоре позвагп и г. г. уреднике дисгова, чији савети свакојако не би били на одмет.

Мз народа Честктиа грофа Ламздорфа. Г. Јовану Попићу трговцу и његовој госпођи, посебице, у чијој је кући био одсео, за време свог бављења у Нишу, честитао је руски министар председник гроф Ламздорф нову годину Депутација састављена од највиђенијих људи у окрузима нишком топличком, врањском и пиротском, била је у Нишу те благодарила Њиховим Величанствима на Њиховим великом прилогу од 80.000 дин. намењеном за подизање једне модерне болнице за новоослобођене и још неослобођене крајеве^Српства. Убијен Ноћу између 4. и 5. овог мес. напали су три непозната зликовца на Манојла Миловановића из Сесалаца у срезу врањском округа нишког, који је био код својих оваца на појати. Манојло је у одбрани својој убио из пушке једнога а остали су побегли. Када је свануло видело се, да је убијено лице ТодОр Гавриловић из Рујишта. Ухва*вн. Огњан Виријевић, осуђеник нишког казненог завода, који је прекратког времена побегао из завода са издржавања осуде, ухваћен је у општини крушевићкој у срезу власотиначком са својом љубазницом Јеленом Берташ, служавком из Алексинца, због које је и учинио бегство. При спроводу од општине топличке начелнику среза власотиначког, код које се казао да се зове Стојан Тасић из Балајнца на путу за општину крушевићку, побегао је испред спроводника и дохватио се шуме; но на вику спроводника дотрче сељани, оп^ коле шуму, и Кад је видео да не може понова побећи, покушао је самоу* биство из револвера, опаливши један