Male novine

Телефон Пере Тодоровика 136

БЕОГРАД, СУБОТА 1. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.

Телефон уродништвн 228

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: ходинај 6 мес. I з мес. Г8 дин.| 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинај 6 мес. |з мес. 40 дин .Ј 2о дин. | 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ; Годинај 6 мее. I 3 мес. 30 кр. I 15 кр. | 7'5о

БРОЈ 5 ПАРА

ЦКН1 ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д

БРОЈ 32

КШМЕ 2Е1ТиН8

Директор и власник II Е Р А Т0Д0Р0ВИЋ

1Е РЕТ1Т Ј0ЦВМА1

РОД. XVIII

Од 1. фебруара точиће се У ХОТЕЛ КАСИНИ ЧУВЕНО м САЈ1ВАТ0Р ПИВО 1<* ИЗ Г1ИВАРЕ ШПАТЕН У МИНХЕНУ У флашама може се добити и код Браће Илића на Теразијама. Ово пиво само кратко време траје. САЛОН БИЋЕ ОТВОРЕН Павле ОбрадовиЋ.

ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продав це из унутрашњости, да до 5. фебруара закључно пошљу новац обрачун и непродате бројеве за месец јануар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „,М. Н." КУПУЈбЈИ КЊИЖИДЂ" ^ 1ГГ0ВНЧК6 зндруге по којима је уплата дваред отписана за готово без икаквог■ шконта. Душан Тодоровић \ краљ. срп. двор. лиферант 26 ТЕРАЗИЈЕ.

ПОДЛИСТАК

\| Ч I ! I I ! I I 14-1 ! I I ! ! I I 1 ! I Ч

Р =3 [> = -<] Ново Ново [>=3 [:= ;] У Кафани код старог^; Мајдана приспећн. у Петак^<ј 3 1 о м. а првог фебруарз^—

—<

Оознви шађарске агамое да ) е н ар0 д његову г, п«т« ч стчшрлпп ! роду б , И0 увек веран п Р и Ј атељ ' .> 1\1? | може бити једини искрен и не» !себичан пријатељ између свих О путу Њихових Величан-: његових суседа. Последња постава у Крушедол већ има из-|ловина столећа променила је вештаја у страној штампи. Сви ! политичке и државно-правне одти извештаји махом говоре врло 1 ношаје. Србија постаде слободповољно о овоме путовању, док; ном, независном краљевином, а по неки замерају месним држав-јУгарска дође у дуалистички одним властима, што су овом при- ношај саАустријом. Али мађарликом биле сувише строге, и ; ски народ гаји и сада оне припребацују им, да су претеривале јатељске осећаје према Србима, у мерама обазривости, преду-|као и у току прошлих столећа." зиманим за сигурност високих! Прелазећи даље на оне непутника. ! прилике, због којих је Краљева Интересно је држање маџар- посета гроба родитеља Свога ске штампе, која је у овој ствари, ! морала изостати до данас, исти после нас Срба, највише заин-'лист пише даље овако: тересована за ову ствар. Многи ! „Пролазан лак облачак беше маџарски листови доносе сим-;само, што је у последње време патичне уводне чланке, у којима засенчио осећаје српског краоцењују значај овога пута срп- љевског двора. Са оне стране ског краљевског пара Ево шта Литаве (т. ј. из Беча — пр. Ур.)

з.

*[>

у Суботу п; ч> ће евиратги -јпрва бечка Даменкапела ^:< А у Недељу другог одиочећу1>-| Јточити и Салватор пиво.

с -томе, између осталих, пише угледан будимпештански лист „Будапегити хирлап " Тај лист поводом путовања у Крушедол говори и о српскомаџарском пријатељству у опште, па између осталога пише овако: „Обреновић V. приступиће гробу свога родитеља узрујана

гонио га је ветар према Београду, а ми смо са негодовањем гледали, како се креће на пут. Мађарско јавно мњење прекрхало је палицу над непозканим и унутарњим држањем, којим је аустриска штампа пратила краљеву женидбу. Држасмо за неучтиво и некоректно да се ико

31 =:] =<] =3 =3 =:] 7 1

[>=

С поштовањем Стојан Н Тодорови^ [

29

V V УУ V ■ I I I ч

[>= [>= [>= тк

>»• Ф <?>

срца, а у души ће му свакојако меша у такву сгвар, која се иноускрснути спомени из прошло-; земства не тиче, и којом је засти, који га посмаграју са мра-' интересован искључиво српски морних плоча манастирских зи- ! краљ и српски народ. Када се дова, са надгробних споменика краљ Александар женио, имао и мртвачких одара, сви укупно се освртати једино на своје и сведочећи, да је српски народ на осећаје свога народа. Народу у бурна времена у Угарској на- здравом и трезвених осећаја лазио прибежишта и братског увек годи када види, да крунипријатељства. Дуси давно пре- сане главе слушају глас свога минулих покојника подсетиће га, срца и да на престо поред себе

3-едко ЈСророчанетво

(историски роман из српске прошлости)

књига IX.

(13)

6. „Збогом за навев" Да ли би г.г. советници пристали да помажу Порту, ако би она одбила признање кнеза Милоша ? Г. Христић веома се зачуди оваком питању Кабули ефендије, и то се чуђење познавало чак и на лицу г. Христићевом. Неки од советника упитају г. Христића чему се то тако чуди и шта га то изненађује. Г. Христић заусти да каже шта га је питао Кабул-Ефендија, али овај господин заустави га и замоли га живо, да не говори српски (њих двојица разговарали

су француски) и да господи советницима не казује ништа о ономе што га је он питао. Деликатни г. Христић одазва се овој жељи турскога великодостојника и изговори се пред г. г. советницима, да није ништа и да се он с г. ефендијом тек онако нешто разговарао. Преговори се продуже даље и советници добију најзад обећање суланових преставника у Београду, да ће раскнез Карађорђевић за мало дана отићи из Београда. Да је и сам кнез Александар увиђао да му нема друга изласка и да је одлазак из Србије неминован, најбоље се види по томе, што се ово обећано турско „неколико дана" претворило вољом самога Карађорђевића у »неколико сахати«. И доиста, тога истог дана, у 3 часа по подне, збачени кнез

српски Александар Карађорђевић седне на аустриски пароброд и пређе у Земун на аустриску страну. Седајући на лађу, Александар се био окренуо Београду, и тако замишљен гледао га је за све време док је лађа допловила до Земуна. Шта ли се у овом тренутку догађало у души овога човека, који је 17 пуних година био владалац српски и који је сада на овакав начин одлазио из Србије?! Да ли је он био потпуно свесан, да је ово његов последњи пут, да се никад више у Србију вратити неће и да његова нога неће никад више стати на српско земљиште?!... При изласку у Земун Карађорђевића су дочекале с почастима аустриске месне власти. Ступајући на обалу Карађорђевић је рекао:

»Седамнаест година служио сам верно Порти и Султану у Стамболу, па ево каква ми је плата и награда за то!« Аустриске власти приме збаченога кнеза српског с великим почастима и он се настани у једној о т ' најбољих гостионица земунских. Глас о његовом доласку брзо се пронео по Земуну и многи угледни Земунци похитају да га посете у његовом стану у гостионици. Аустриске власти ишле су свему томе на руку и старале се да збаченога кнеза одобровоље према себи. Још исте вечери у Земун пређе и кнегиња Персида. Тако се завршио одлазак Карађоревића из Србије. Све то било је у суботу 22. децембра 1858. године. (Наставиће се).