Male novine

момоћника, а поглавито и по томе што је на тај збор дошло и много великошколаца, који ту нису имали никаква посла. Видећн да ће скуп да се изметне у неред и демонстрације, полиција забрани држање скупа и[ нареди да се сакупљени ђаци и трговачки помоћници разиђу. Одлазак на Калемегдан. КадЈШ.4е--нар5ђено--да,.зилазе од гостионице „Таково", сакупљени ђаци и трг. помоћници крену одатле правце на Калемегдан. Видећи велику гомилу где иде улицом, уз њу нристане силни беспослен свет који се у то доба — око 3 сах. по подне — у масама шета београдским главним улицама, нарочито јуче као у недељни дан. Сва та гунгула дође тако на Калемегдан, и пошто су ту неко време грајали, држали неке беседе против полиције, издвоји се једиа велика група и крене одатле даље. Одлазак у В. Школу. С Калемегдана ова група сиђе на Дорћол и около обилазним улицама изиђе на Велику Пијацу и уђе у двориште Велике Школе. Ту им се придруже многи ђаци, који су ту чекали, и ту се поново отвори зборисање и договарање. Одлуке*„народнога збора." Уз ову гомилу већ су били пристали уз пут и многи радници, нарочито од оних што се крсте именом социјалиста, а било је и ваздан дечурлије. Сва та гунгула састављала је сад један велики збор, који је почео решавати крупна државна питања, а нарочито питање уставно, које је сад на дневном реду. Нашло се беседника, који су доказивали како „народ* треба да спречи промену устава и да не да данашњој влади да укине Сенат, за којим је толико гракнуло срце „ свакога слободоумног Србина." А да би омели владу у њеним намерама, ови нови државници с трговачких ћепенака и ђачких клупа реше, да је најбоље срество да направе сокачку булументу и да полупају прозоре и направе штете код кућа неких министара и неких београдски уредништава. План је састављен да се прво искупе пред Краљевим Двором и да се ту извичу што више могу. Одатле би имали отићи и напасти на кућу г. министра председника и г. министра полиције, а узгред и на куће још неких истакнутијих великаша. После би заредили по разним уредништвима, која стоје у опреци с „Одјеком," „Уставном Србијом," „Штампом," „Српском Заставом 1 ' и „Малим Журналом". „Народни л>уди" на послу. После ових одлука у дворишгу Вел. Школе, „народни људи," међу којима је знатан део био састављен од београдских шегрта, крене на Теразије да изврши на делу донесене одлуке. Тако у тријумфу ова булумента дође до теразиске трамвајске станице, где јој на једаред ис-

крсну једна сметња. Из теразиског кварта изиђе једна гомилица жандарма, која брзо пресече улицу, стаде пред гомилу и викну јој да не иде даље и да се врати натраг. Наравно, изгредници нису хтели вермати овај позив жандарма и полициских органа, и почну насртати напред. Изгредници су бцузллаоружани неки моткама, окованим на врху гвозденим шиљцима, а многи су имали и друго оружје — револвере, штилете и пуне џепове камења. Кад им жандарми не дадоше напред, изгредници потегну прво каменицама и једном жандармском каплару избију три зуба а мноте жандарме повреде. Ипак нису могли пробити напред, и онда се окрену на уредништво »Малих Новина", које им је таман било ту под руком. Напад на „Мале Новине". На уредништво нашега листа први се бацио каменицом неки Љубомир Јовановић, ђак Велике Школе, родом из среза моравич- ' ког, окр чачанског. На овога „интелигентног мужа« угледали су се београдски шегрти и тр- ( говачки помоћници, и каменице су полетеле као киша и у тре-1 нутку ока полупали нам све прозоре с улице. Каменице су биле огромне и да је когод погођен, на месту би морао остати мртав. Срећом, момче које се ту де- ! сило, умакне у авлију, а у томе прискоче и~жандарми у помоћ, те одбију нападаче. Изгредници су хтели да скину фирму и да је разлупају, али у томе су били спречени. Полупано нам је свега 19 прозорских окана, а једна каменица од пола киле тако је жестоко бачена, да је пробила обадва окна на уличном прозору, прелетела је уредничку и администраторску собу и ударила у прозор из авлије и на њему разбила два окна, унутрашње и спољње. Правац ове каменице био је такав, да би нашега администратора, г. Стевана Пантелића, војног капетана у пензији, право у главу ударила, само да се ту на своме месту десио. Даља јунаштва изгредника. Одуредништва „Малих Новина" букачка гомила крене даље натраг и редом нападне на уредништва ,Слоге", „Вечерњих Новости" и Двадесетог Века«. Код уредништва „Слоге" полупали су све прозоре, па скинули чак и фирму уредништва и разбили је у комаде. Штампарију „Вечерњих Новости« у новој кући г. Бојовићевој, напали су с највећом жестином и полупали и уништили све што су могли., По овом беснилу види се јасно, како је овом руљом управљао некакав нарочити ^пријатељ" г. Бојовићев — јамачно когод од његових штампарских и новинарских „колега". „У уредништву „Двадесетога Века" не само што су полупали прозоре, већ су јурнули унутра, покупили све уредничке хартије, столове, столице и остали намештај, па све то изнели на улицу и „свечано' 1 спалили.

Интересно је шта су изгредници радили у „Новој Трговачкој Штампарији," где се штампа „Двадесети Век". Та се штампарија налази у Дубровачкој улици, према Старом Здању, а одмах ту преко иута од штампарије налази се и уредништво „Двадесетог Века". Кад су, дакле, свршили свој „патриотски посао" у уредништву овога листа. изгредници пређу у штампарију и ту ставе „ултиматум" штампару, или да им изда сву хартију и остали материјал „Двадесетог Века" или ће они порушити целу штампарију. Под том претњом штампар им изда гиездесет рисова хартије. сав рукопис и све готове бројеве „Двадесетог Века", те изгредници све то изваљају на улицу и ту „у име слободе свечано спале!..." Дивна слобода, која се паљевином прославља! Да се ту десио уредник „Двадесетог Века," јамачно би и њега бацили на камару да и њега спале. Још је требало да се ухвате за руке и да около ове ватре одиграју једно оро, и онда би ови наши жалосни слободњаци таман потпуно личили на афричке људождере, који живе људе пеку и једу. Осим поменутих уредништава, нападнута је и канцеларија г. Живојина Величковића, адвоката и главног уредника »Српске Независности«, где су поразбијани прозори и учињена друга штета. То је што су изгредници успели онако „на брзу руку" да посвршавају и испослују „у име слободе." А да им је било више времена на расположењу, учинили би и више. Излазак жандармерије и војске. Нереди су почели око 3 часа по подне и ево већ је било прошло 6 часова, а напади су још трајали и све више расли. Тада измаршира у варош један ескадрон коњице, а и управа Београда прикупи што већу масу жвндармерије, да ове изгреднике растера. Сва ова војска и жандарми, полазећи око Теразија, заузму положаје од Делиске чесме а отуда у правцу на Велику пијацу и на Шанац, потискујући изгреднике према Калемегдану. Каца се војска (коњица и пешадија), појавила изгредници су је дочекали узвицима „живела војска", „доле полиција"! Па ипак на позив ове војске, та гомила се није хтела разилазити. Најгоре је било то,што су сем гомиле изгредника, улице биле пуне обичних грађана са женама и децом, што су туда изишли у шетњу, па сад стали да гледају сејир. Да би растерали гомилу, органи власти покушали су да у Дубровачкој улици, у близини Грађвнске Касине, пусте јаке млазеве воде на изгреднике. У дебелим млазевима вода је ши бала на разне стране, свет је цикао, пискао и бежао, али чим изиђе из домашаја где га вода не бије, они опет стану, осврћу

се и продужују неред. Ни изгредници ни обична маса радознале публике није се хтела разилазити, и поред најоштријих опомена. Све ово још више охрабри изгреднике и они се почну све чешће бацати каменицама погдавито на жандармерију. Ворба. Али није остало само на каменицама. Већ се био почео хватати сумрачак и из тога сумрачка на једаред сену ватра и разлеже се пуцањ неко од изгредника опалио је револвер. Одмах за тим плануше још неколико револвера изгредничких и осу се читава киша каменица. Позади жандарма, далеко тамо у гомили беспослена света чу се јаук и писка једна жена била је тешко рањена и окупана у крв паде на калдрму. Тако исто и неки жандарми добише повреде од каменица. Тада и жандарми опа лише, али у ваздух. Мислили су да ће то бар растерати изгреднике. И они доиста на први пуцањ жандармски мало стукнуше. Али међу њима брзо се сазнаде да нема нико рањен и тада се из гомиле изгредника диже урнебесна граја : А-а-а!... Пуцају ћорцима, пуцају у ваздух, не смеју да ударе на народ!« Наравно, ово уверење само је још више охрабрило изгреднике и из њиних редова опет се просу неколико револверских метака и читава киша каменица. "•Тако је отпочета борба, која је трајала више од једнога сахата. Пуцало се с обадве стране само с том разликом, што су жандарми у почетку за дуго пуцали ћорцима или су пуцали у ваздух, јер нису имали наредбу да пуцају у месо и да употребљују бојеве метке. Али кад изгредници ранише више жандарма, међу којима је било и рањених из револвера, тада сами рањени жандарми опалише метцима на изгреднике. Тако се развила борба, која је, како рекосмо, трајала више од сахата. Срећом, поред свеколиког изазивања и дражења, жандарми су ипак били врло уздржљиви и само тој њиној похвалној уздржљивости има се приписати, што жртве нису биле много веће и теже. Жртве. Па ипак, поред највеће кладнохрвности од стране полициских органа, било је жртава и то озбиљних жртава. Од изгредника пало је двојица мртвих, четирп тешко и шест лако рањених. Од убијених један је ђак, по презимену Поповић. црногорац из Медуна, који је послуживао код неког пенсионованог пуковника. Он није на месту уби]'ен, већ је био прво тешко рањен. Тако рањенога, његово опако друштво одвукло га је околишним улицама чак до наТеразије, пред кавану „ Албанија," где је овај јадник већ издахнуо и ту су га онда мртва оставили на улици, па утекли. За другога погинулог јутрос још није било утврђено ко је и шта је управо. Погинуо је у близини